Private Briefing Mart 2025
Broj 12×12 | Godina XII
Dvanaesti Private Briefing u dvanaestoj godini izlaženja donosi treći deo analiza makroekonomskog okvira, sa fokusom na bakarski sektor i očekivanja od 2025 godine i neposredne budućnosti, sa aspekta potreba MMSP i famrera za kontinuiranom podrškom. Pored toga, analiziramo novi program FZR za podršku porodičnim biznisima, i nov porgram podrške KfW za podršku ruralnom razvoju. Tu je i značajan program Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, u formi grantova za nabavku proizvodne opreme u širokom spektru namena u poljopriviredi.
Pokrajinski sekretarijat: Investicije u preradu
// Poljoprivreda u Vojvodini jedan je od ključnih faktora privrednog razvoja, a posebno važnu ulogu ima povećanje konkurentnosti kroz preradu na samim gazdinstvima. U skladu sa tim, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Autonomne pokrajine Vojvodine raspisao je konkurs namenjen sufinansiranju investicija koje imaju za cilj podizanje konkurentnosti kroz dodavanje vrednosti primarnoj proizvodnji na poljoprivrednim gazdinstvima u 2025. godini. Konkurs je usmeren ka aktivnim, registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima koja posluju u vidu fizičkih lica, preduzetnika, privrednih društava, zemljoradničkih i složenih zadruga, kao i crkava, verskih zajednica i manastira.
// Kroz ovaj konkurs predviđeno je ukupno 110 miliona dinara bespovratnih sredstava raspoređenih u četiri ključne oblasti: prerada mesa i mleka, proizvodnja vina i rakije, prerada voća, povrća i lekovitog bilja, te prerada pčelinjih proizvoda. Visina pojedinačnih dodeljenih sredstava kreće se od minimalnih 150.000 do maksimalnih 3.500.000 dinara, u zavisnosti od oblasti ulaganja. Bespovratna sredstva pokrivaju do 60% prihvatljivih troškova investicije, dok posebne kategorije poput žena nosilaca gazdinstva, mladih osnivača i gazdinstava u otežanim uslovima rada mogu ostvariti i do 70% pokrića ukupnih troškova investicije. Investicije koje se mogu sufinansirati uključuju nabavku savremene opreme i tehnologija neophodnih za preradu poljoprivrednih proizvoda direktno na gazdinstvima. Konkretno, sredstva se mogu koristiti za nabavku opreme za preradu mleka i mesa, uključujući laboratorijsku opremu, uređaje za hlađenje, sterilizaciju i pakovanje. Takođe, moguća su ulaganja u opremu za proizvodnju vina i rakije, tehnologije za preradu voća, povrća, pečuraka, uljarica, kao i lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja. Posebna pažnja posvećena je i sektoru pčelarstva, gde je moguća nabavka opreme za preradu i pakovanje meda i drugih pčelinjih proizvoda.
// Korisnici ovog konkursa mogu računati na značajne koristi, pre svega kroz direktno povećanje produktivnosti i kvaliteta svojih proizvoda. Nabavka nove i modernizacija postojeće opreme omogućavaju veću efikasnost i smanjenje troškova proizvodnje, što u konačnici rezultira boljim ekonomskim performansama gazdinstava. Osim toga, uvođenje novih tehnologija omogućava proizvođačima da razvijaju inovativne i konkurentne proizvode, proširuju svoj tržišni nastup i kvalitetnije odgovaraju zahtevima kako domaćeg tako i međunarodnog tržišta. Sa druge strane, troškovi ovih unapređenja su, kroz bespovratna sredstva i do 70% vrendosti ulaganja, drastično umanjeni, što znači i da je period povrata investicije znatno kraći, a početak akumuliranja efekata dolazi pre. To znači da je i kratkoročno, a posebno dugoročno gledano, podrška kroz ovaj konkurs značajan doprinos stabilnosti prihoda gazdinstava, budući da povećava njihovu tržišnu otpornost i omogućava održivo upravljanje resursima, što ima direktan pozitivan uticaj i na pojedinačne korisnike, i na širi ruralni razvoj i životni standard stanovništva.
Makroekonomski okvir:Bankarski sektor
// Završni deo trilogije makroekonomskih analiza koja je obuhvatila globalne i domaće privredne tokove, tradicionalno posmatra bankarski sektor. Godina 2024. donela je bankarskom sektoru Srbije rekordnu profitabilnost sa neverovatnih 1,32 milijarde evra neto dobiti, uz istovremeno usporavanje rasta kreditne aktivnosti (svega +4,8% za privredu), što ukazuje na duboke strukturalne promene u načinu alokacije kapitala. U uslovima gde je inflacija na 6,2%, a devizne rezerve dosegle 25,3 milijarde evra, banke su balansirale između regulatornih ograničenja i tržišnih prilika, ostavljajući privredu sa preko 2.900 milijardi dinara nedostajućih sredstava za finansiranje trajne imovine i tekućim raciom likvidnosti ispod 0,7.
// Proces konsolidacije sektora nastavio se uz smanjenje broja banaka sa 21 na 19, što je rezultat završetka nekoliko značajnih akvizicija i pripajanja. Najvažnija transakcija bila je preuzimanje Eurobank Direktne od strane AIK banke, čime je ova banka dodatno učvrstila svoju poziciju sa tržišnim udelom od 13% i depozitima koji premašuju četiri milijarde evra. Koncentracija kapitala nastavila je da raste, sa prvih pet banaka koje kontrolišu čak 63% ukupne aktive sektora, što je povećanje od tri procentna poena u odnosu na prethodnu godinu. Najveći pojedinačni udeo zadržala je Banca Intesa sa 16,1%, slede OTP banka i AIK sa po 14,3% i 12%, dok četvrto mesto dele UniCredit i Raiffeisen . Dok konsolidacija doprinosi stabilnosti i omogućava bankama da razvijaju sofisticiranije proizvode i usluge za klijente, povećana koncentracija kapitala donosi izazove za manje igrače koji se suočavaju sa ograničenim pristupom resursima i rastućom konkurencijom.
Kamatne marže su tokom godine pokazale divergentne trendove – dok su sistemski značajne banke smanjile stope za korporativne klijente za 0,8 procentnih poena, kamate za mikro i mala preduzeća porasle su za 1,2 procentna poena. Ova disproporcija produbljuje jaz na tržištu i dodatno otežava pristup povoljnim kreditnim linijama za najosetljivije segmente privrede. Ukupan rast neto bilansne aktive sektora iznosio je 5,7%, dostigavši vrednost od 53,4 milijarde evra, što je prvenstveno rezultat povećanja kreditnog portfolija banaka i ulaganja u hartije od vrednosti.
// Rast kreditiranja u 2024. pokreću krediti korporacijama i stanovništvu, dok MSP i poljoprivreda stagniraju. Čak i skromni rast od 2,6% u MSP segmentu (sa 59,3% udela u kreditima privredi) dodatno zabrinjava zbog činjenice da se 83% sredstava koncentriše na likvidnost. Agro sektor je zabeležio još skromniji rast, od 1,2%. U pogledu kvaliteta, kreditni portfolio pokazuje stabilnost budući da je udeo problematičnih kredita (NPL) pao na 2,5%, pri čemu NPL privrede iznosi 1,8% dok je za stanovništvo na 3,4% i čini oko 60% ukupnog NPL. Restrukturirani krediti čine 7,2% portfolija privrede, sa najvećom koncentracijom u gradjevini (12%) i trgovini (9%), što reflektuje i posledice „permaciris“ perioda i adekvatnosti finansiranja.
// Struktura aktive bankarskog sektora Srbije na kraju 2024. godine pokazuje kontinuirani rast dominacije kredita klijentima, čiji se udeo povećao sa 54,8% krajem 2023. na 57,3%. Nasuprot tome, kombinovani udeo hartija od vrednosti (23,4%) i gotovine (11,9%) zabeležio je blago smanjenje sa 37,0% na 35,3% u odnosu na prethodnu godinu, reflektujući strategiju diverzifikacije. Krediti bankama, osnovna sredstva i ostala aktiva čine preostalih 7,4% ukupne aktive sektora. Valutna struktura i dalje ostaje pretežno devizno indeksirana (62%), uz blagi pad od 1 procentnog poena u odnosu na 63% iz 2023., što ukazuje na oprez prema dinarskim instrumentima uprkos stabilizaciji kursa i nastojanjima NBS da podrži dinarizaciju. Ove promene odražavaju kombinaciju regulatornih intervencija NBS i tržišnih odgovora na globalne kamatne trendove, pri čemu banke nastavljaju da balansiraju između profitabilnosti i rizika u „permacrisis“ okruženju
// Monetarna politika Narodne banke Srbije tokom 2024. bila je usmerena ka postepenom smanjenju referentne kamatne stope sa 6,5% na 5,25%, što je dovelo do smanjenja troškova zaduživanja za privredu i stanovništvo. Prosečna kamatna stopa na dinarske kredite privredi iznosila je 7,2%, a na evro-indeksirane 6,4%, dok su krediti stanovništvu bili dostupni po stopama od 11,8% (dinarski) i 6,1% (evro-indeksirani). Ukupni domaći krediti povećani su za 8,2%, pri čemu su krediti privredi porasli za 4,8%, a krediti stanovništvu za 10,4%. To ilustruje dvostruki negativni efekat trentnog okruženja, budući da je potrošnja stanovništva usmerena na uvozne proizvode, dok je domaća privreda u hroničnom nedostatku sredstava i za likvidnost, i za investicije. Sve to sugeriše potrebu jačanjem i ubrzanjem finansiranja MSP.
// Bankarski sektor Srbije je i u 2024. godini ostao u velikoj meri u okvirima prethodnih godina. Dok kreditiranje stanovništva beleži dvostruko veći rast od plasmana ka privredi, MSP i poljoprivreda i dalje čekaju pristup sredstvima za modernizaciju koja bi ih učinila konkurentnim i na lokalnom, a posebno na tržištu EU. Čak i skok u faktoringu kao modelu finansiranja, sa kamatama od 30 tak procenata godišnje samo naglašava potrebu za likvidnošću MSP i agro sektora, što je više nego jasan signal da tradicionalni bankarski model ne odgovara na potrebe realne privrede. Državni programi, iako korisni, nedovoljno brzo zatvaraju regionalne i sektorske nejednakosti. Rast Open Banking platformi i najave o kripto kolateralima daju tračak nade, ali bez reformi koje će sistemski smanjiti kolateralne zahteve i povećati inkluzivnosti finansiranja, ovi alati ostaju nedovoljni. Kada se sve sabere, vidljivo je da nedovoljna diverzifikacija instrumenata i dalje čini finansijski sistem samo delimičnim rešenjem ka onima koji imaju najviše potencijala za rast i zapošljavanje. U takvom kontekstu, pravac je jasan: pored uvek potrebnog jačanja investicione spremnosti na strani tražnje kroz obuke, podršku, savetovanje kako bi preduzeća mogla da pripreme, predstave i sprovedu održive razvojne projekte., potrebna je i veoma značajna diverzifikacija na strani ponude. Neki će preferirati više specijalizovanih državnih i internacionalnih programa za finansiranje MSP i agrobiznisa, neki decenijski ideal prave razvojne banke, drugi će prevashodno preferirati mikrofinansiranje, korporativne obveznice ili tržište kapitala kako bi se počeo zatvarati višegodišnji finansijski jaz. Stvar ukusa… Naš predlog je: sve to, i to što pre. Potrebno je da domaći MSP sektor zaista dobije prioritetni status u funkciji privrednog razvoja, kao jedini zaista održivi model, a to bi značilo da ekonomska politika sledi taj pravac. Bez toga, nastavljamo dalju divergenciju u odnosu na ciljane i željene trendove, i gubitak potencijala koji ovaj sjajni sektor nesumnjivo nosi.
FZR: Povoljni krediti za porodične biznise
// U prethodnim godinama, kroz analize Private Briefinga smo više puta identifikovali značaj podrške koju Fond za razvoj (FZR) omogućava domaćoj privredi, uglavnom kroz povoljne investicione kredite i kredite za trajna obrtna sredstva, a i u ovoj godini nas očekuju slični programi. Pored uobičajenih, od ove godine Fond omogućava i dodelu kredita u okviru programa finansijske podrške porodičnim preduzećima i preduzetnicama. Ovaj program donosi kredite sa izuzetno povoljnim uslovima, s ciljem da se dodatno unapredi poslovanje porodičnih mikro i malih preduzeća i preduzetnica, koji su identifkovani kao značajan segment održive i konkurentne domaće privrede
Program je namenjen pravnim licima i preduzetnicima koji su registrovani do 31. decembra 2022. godine, a koji posluju u oblastima proizvodnje i prerade dobara. Ključni kriterijum za učešće u ovom programu je da preduzeće ispunjava uslove u vezi sa porodičnim vlasništvom, upravljanjem i zaposlenošću članova porodice što znači da su kvalifikovani korisnici privredni subjekti u kojima rade članovi iste porodice, bilo da je u pitanju preduzetnik sa još jednim zaposlenim članom porodice ili mikro i malo privredno društvo čiji su osnivači i/ili zaposleni članovi porodice, u prvom ili drugom stepenu srodstva, uključujući i bračne drugove. Korisnicima se omogućava značajno unapređenje poslovnog ambijenta za porodične firme, koje često imaju problem sa pristupom povoljnim finansijskim sredstvima neophodnim za širenje i modernizaciju proizvodnih kapaciteta.
Sredstva iz ovog programa mogu se koristiti za različite svrhe koje doprinose razvoju i unapređenju poslovanja. Finansiranje je predviđeno za kupovinu mašina, opreme, delova za mašine, specijalizovanih alata, kao i nove računarske opreme i softverskih licenci. Takođe, podržava se nabavka opreme i mašina koje mogu doprineti povećanju energetske efikasnosti i unapređenju ekoloških aspekata proizvodnje, što je posebno važno u kontekstu savremenih poslovnih standarda i održivog razvoja. Kreditna sredstva mogu se koristiti i za kupovinu vozila u svrhu obavljanja poslovne delatnosti, kao i za kupovinu, adaptaciju, rekonstrukciju i održavanje poslovnog, proizvodnog ili magacinskog prostora. Pored toga, omogućava se i finansiranje obrtnih sredstava
do 30% od ukupnog iznosa kredita, štokorisnicima daje dodatnu fleksibilnost u upravljanju finansijama. Kao i ostali programi koje nudi Fond, i ovaj se ističe izuzetno povoljnim uslovima finansiranja. Ukupno raspoloživa kreditna sredstva iznose 500 miliona dinara, dok maksimalni iznos pojedinačnog kredita može dostići 5 miliona dinara. Rok otplate kredita je 60 meseci, pri čemu je uključen i grejs period do 12 meseci. Kamatna stopa iznosi 2,5% na godišnjem nivou uz primenu valutne klauzule, dok u slučaju obezbeđenja kredita bankarskom garancijom, kamatna stopa iznosi 1,5% godišnje. Pored toga, dodatna pogodnost ovog programa jeste da se krediti odobravaju bez ikakvih naknada i provizija za obradu zahteva, što dodatno smanjuje finansijski teret za korisnike.
// Porodične firme se često suočavaju sa izazovima u pristupu finansijama, što je upravo aspekt koji ovaj program adresira kroz lakši pristup kapitalu bez potrebe za oslanjanjem na lične resurse vlasnika. Pristup povoljnom finansiranju omogućava porodičnim preduzećima i preduzetnicima da značajno unaprede svoje poslovanje i povećaju proizvodne kapacitete uz znatno manji trošak nego što bi zahtevali komercijali uslovi. Time ove mere podrške omogućavaju korisnicima da se lakše prilagode tržišnim izazovima i povećaju svoju konkurentnost kako na domaćem, tako i na širem tržištu. Zahvaljujući dugim rokovima otplate i niskim kamatnim stopama, korisnici programa mogu dugoročno planirati održivi rast i razvoj svog poslovanja, uz dodatno osnaživanje svoje pozicije. Takođe, program otvara mogućnost modernizacije i digitalizacije poslovanja, što može doprineti većoj produktivnosti, povećanju efikasnosti i poboljšanju ukupne profitabilnosti preduzeća. Činjenica da program cilja segment porodičnih preduzeća, koja su u Srbiji znatno manje zastupljena nego u razvijenim ekonomijama, a u kojima, sa druge strane, značajno doprinose ukupnom efektu, govori da je program identifikovao i cilja bitnu nišu kojoj je ptorebna razvojna podrška. Glenfield konsultanti su na raspolaganju za savete i podršku u pripremi projekata, kao i za procese inicijalne analize potreba, ili obezbeđivanje neophodnog dodatnog finansiranja i upravljanja finansijama.
KfW i Ministarstvo Privrede: Strukturirana podrška protiv regionalnih dispariteta
// U kontekstu izazova vezanih za finansijski jaz između urbanih i ruralnih sredina, saradnja između nemačke KfW razvojne banke i Ministarstva privrede Republike Srbije kroz program „Promocija konkurentnosti ruralnih područja“ predstavlja važan korak ka boljoj dostupnosti finansiranja u ruralnim regijama. Program kombinuje povoljne kredite, sa dugim rokovima otplate (i do 12 godina) sa tehničkom podrškom i usmeren je ka diverzifikaciji lokalnih ekonomija kroz aktivnosti poput ruralnog turizma, prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda, ulaganja u zelenu energiju, digitalnu transformaciju i lokalnu infrastrukturu. Tu se spekatar delovanja programa ne završava, budući da se deo sredstava se može koristiti i za druge potrebe u širokom rasponu namena.
Program adresira tri prioritetna pravca: unapređenje finansijske dostupnosti za žene i mlade preduzetnike kroz smanjenje kolateralnih zahteva, jačanje kapaciteta za EU tržište kroz obuke i savete u vezi sa standardizacijom i upravljanjem rizicima, te digitalnu transformaciju poslovanja i povezivanje proizvođača sa tržištem. Finansijska sredstva dostupna su preko domaćih banaka koje u saradnji sa KfW plasiraju sredstva kroz fleksibilnije instrumente od uobičajenih kreditnih linija. Program obuhvata i elemente hibridnog modela, kombinacije kredita sa grant komponentom za prelazak na održive prakse, poput korišćenja
obnovljivih izvora energije ili organske proizvodnje. Poseban značaj programa ogleda se u jačanju nefinansijske podrške: mentorske mreže, savetodavne usluge i lokalne razvojne strategije postaju deo sistemskog pristupa. Na taj način, program direktno i sveobuhvatno odgovara na izazove nedostatka dugoročnih i prilagođenih finansijskih instrumenata za mala preduzeća u ruralnim sredinama. Program obuhvata i podršku Ministarstvu privrede u osnaživanju politika regionalnog razvoja kroz unapređenje tržišnih analiza i usklađivanje regulatornog okvira sa evropskim standardima.
// Umesto kratkoročnih i često jednokratnih subvencija, ovakav model finansiranja kombinuje pristupačne izvore sa kapacitetima za samostalan rast. Cilj nije samo povećanje obima finansiranja, već i smanjenje strukturnih razlika u pristupu razvojnim alatima. U svetlu aktuelnih nalaza o dominaciji korporativnog kreditiranja i sporom rastu plasmana ka MSP i agro sektoru, inicijative poput ove predstavljaju važan kontrapunkt. Efikasan odgovor ne mora biti isključivo tržišni ili socijalni – već, kao u ovom slučaju, i jedno i drugo. Dugoročno posmatrano, povećanje dostupnosti finansiranja uz istovremeno jačanje lokalnih kapaciteta može predstavljati osnovu za inkluzivniji i otporniji model razvoja, koji će ravnomernije raspoređivati prilike i doprineti smanjenju regionalnih nejednakosti, uz jasne i direktne koristi za krajnje korisnike, u smislu jačanja njiovog kapaciteta i konkurentnosti. Program stoga zaslužuje svaku preporuku, a budući da je u samom začetku, pratićemo razvoj instrumenata i implementaciju u narednim izdanjima.
| OSNOVNI EKONOMSKI POKAZATELJI | Mar - 25 | |
|---|---|---|
| 1 | Međugodišnja inflacija | 4,50% |
| 2 | Referentna kamatna stopa | 5,75% |
| 3 | Stopa nezaposlenosti | 8,10% |
| 4 | Prosečna neto zarada - RSD | 107.476 |
| 5 | Prosečna penzija - RSD | 50.702 |
| 6 | KURS RSD/EUR | |
| na poslednji dan u mesecu | 117,1844 | |
| Prosečan srednji kurs EUR | 117,1336 | |
| 7 | KURS RSD/USD | |
| na poslednji dan u mesecu | 112,7858 | |
| Prosečan srednji kurs USD | 112,4665 | |
Aktuelno, kao i prethodna izdanja Private Briefinga u .pdf formatu dostupna su ovde.
Za sve dodatne informacije ili pitanja, slobodno nas kontaktirajte. Prenesite nam svoje utiske, podelite novosti ili nam javite kako napreduju aktuelni projekti.
Za jačanje kapaciteta, poseban poziv: Prijavite se za Glenfield E-Learning!
Glenfield Training and Consulting Doo | +381 11 407 9066 | office@glenfield.rs | www.glenfield.rs
Upozorenje: Ovaj izveštaj je pripremljen i objavljen pod autoritetom Glenfield Training and Consulting Doo i služi jedino u informativne svrhe. Informacije koje su korišćene, dobijene su od izvora za koje Glenfield Training and Consulting Doo smatra da su pouzdani ali ne garantuje njihovu ispravnost i kompletnost. Nijedna informacija ili predlog ne mogu se protumačiti kao ponuda ili nametanje kupovine ili prodaje. Nijedan deo ovog dokumenta ne sme se reprodukovati bez pismene dozvole Glenfield Training and Consulting