Private Briefing Februar 2026
Broj 155 | Godina XIII
Februarski Private Briefing pomera fokus sa globalnih pokazatelja na lokalne makroekonomske indikatore, analizirajući redistribuciju modela rasta u kojoj se MSP pozicioniraju kao prominentna snaga, ova godina postaje period jačanja internih kapaciteta i tržišnog pozicioniranja ali i prilika da oni koji su vredno radili u prethodnom periodu realizuju svoje investicione planove.
Pored toga, analiziramo tri aktuelna instrumenta podrške koji direktno podstiču viši nivo poslovanja i kvaliteta: kreditnu liniju Ministarstva turizma i Fonda za razvoj , grantove za investicione projekte MSP kroz Interreg program i novi ciklus IPARD III podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju.
MTO: Krediti za podsticanje kvaliteta turističke ponude
// Aktivni Program kreditne podrške za podsticanje kvaliteta turističke ponude koji Ministarstvo turizma i omladine sprovodi preko Fonda za razvoj ima za cilj unapređenje kvaliteta i intenziteta korišćenja turističke ponude kroz izgradnju, uređenje i rekonstrukciju smeštajnih kapaciteta, restorana, sportskih, rekreativnih i zabavnih sadržaja, restauraciju ruralnih objekata i njihovo pretvaranje u turističke kapacitete, kao i dizajn i proizvodnju suvenira. Program je postavljen kao razvojni instrument za ulaganje u turističke kapacitete i infrastrukturu, a ne kao kratkoročna mera likvidnosti, te stoga, pored direktnih ulaganja u komercijalne sadržaje, obuhvata i izgradnju turističke infrastrukture i suprastrukture i usklađivanje postojećih kapaciteta sa propisima u oblasti turizma i ugostiteljstva, što ga pozicionira kao alat za podizanje formalnog, kvalitativnog i regulatornog nivoa ukupne ponude destinacije.
// Pravo učešća imaju privredna društva i preduzetnici registrovani za delatnosti u oblasti turizma i ugostiteljstva, kao i nosioci registrovanih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, što omogućava da se kroz isti instrument razvijaju i klasični modeli i ruralni turizam. Učešće kreditnih sredstava u ukupnoj vrednosti projekta ograničeno je na 50%, pri čemu je dozvoljeno finansiranje i osnovnih i trajnih obrtnih sredstava, do 20% odobrenog kredita, što daje prostor da se, pored investicije, pokriju i inicijalni troškovi stavljanja kapaciteta u funkciju. Krediti se realizuju preko Fonda za razvoj, sa kamatnom stopom od 1% godišnje uz valutnu klauzulu, rokom otplate do 72 meseca nakon odložnog roka od 12 meseci, odnosno 24 meseca za greenfield projekte turističke infrastrukture i suprastrukture, uz kvartalne anuitete. Minimalan iznos kredita je 500.000 dinara za gazdinstva i preduzetnike, odnosno 2 miliona za privredna društva, a obezbeđenje može biti hipoteka, menica ili bankarska garancija.
// Za investitore u turizmu, ovaj konkurs može predstavljati odličan alat za analizu sopstvenog poslovnog modela i precizno merenje održivosti planirane investicije, jer kombinacija povoljne kamate, dužeg roka i strogih kriterijuma faktički tera na ozbiljnu pripremu projekta, a ne na ad-hoc ulaganje. To sugeriše zahtevana dokumentacija pored formalnih aspekata poput vlasništva nad lokacijom i građevinske dokumentacije, podrazumeva i biznis plan po modelu Fonda, dok se kvalifikovanje i rangiranje zahteva zasniva na ekonomskoj opravdanosti, finansijskom stanju i kreditnoj sposobnosti podnosioca, ali i prema usklađenosti sa Strategijom razvoja turizma, tehničkim propisima, očekivanom doprinosu kvalitetu ponude, nivou razvijenosti opštine i uklapanju u ambijentalnu celinu. Na strani korisnika, najveći izazov obično nije sama ispunjenost formalnih uslova, već strukturiranje biznis plana, finansijskog i investicionog plana, projekcija prihoda i troškova tako da budu u skladu i sa logikom Ministarstva i procedurama FZR. Upravo u povezivanju investicionog koncepta sa zahtevima konkursa, definisanju realistične dinamike radova i povlačenja sredstava, kao i u prevođenju strategije razvoja turističke ponude u brojeve koji izdržavaju kriterijume kreditnog odbora, Glenfield može da pruži značajnu podršku, od inicijalne dijagnostike i provere podobnosti, do izrade biznis plana i praćenja realizacije.
Makroekonomski osvrt: Lokalni trendovi i očekivanja
// U prošlom izdanju Private Briefinga izdvojili smo koncept otpornosti i fragmentacije kao ključne odrednice savremenog globalnog ekonomskog poretka, dok u ovom izdanju fokus pomeramo sa globalnih pokazatelja na lokalne makroekonomske indikatore. Globalna ekonomija u 2025. godini beleži rast od 3,2%, što predstavlja blago usporavanje u odnosu na 3,3% iz 2024. i potvrđuje stabilnost bez izraženog trenda. U takvom ambijentu, realni rast BDP-a Srbije iznosio je 2,3%, što u poređenju sa 3,9% prethodne godine predstavlja usporavanje domaće ekonomske aktivnosti. Međutim, rezultat nije linearan, Neki su rasli, neki su stagnirali, neki su usporili. Sektorski, najveći rast zabeležen je u sektorima saobraćaja od 4,7%, rudarstva od 4,4% i trgovine na malo od 4,2%, dok su najveći pad ostvarili građevinarstvo sa -8,4%, turizam meren po broju noćenja sa -3,3% i energetika sa -2,0%. Po veličini, manji biznisi su u proseku daleko bolje izneli aktuelni talas u poređenju sa sledećom klasom veličine.
Ovakvi makroekonomski rezultati iz 2025. godine dodatno naglašavaju strukturne slabosti modela rasta. Usporavanje rasta BDP-a na 2,3% i snažan pad građevinarstva i energetike ukazuju na visoku osetljivost ekonomije na investicione cikluse i kapitalno visoko intenzivne projekte, dok sektori sa umerenim rastom nisu imali kapacitet da kompenzuju negativne trendove. Ovakva dinamika potvrđuje da oslanjanje na pojedinačne velike projekte i eksterne investicione impulse ne obezbeđuje stabilnu i diverzifikovanu osnovu razvoja. Istovremeno, MSP i dalje posluju u uslovima ograničenog pristupa dugoročnom finansiranju, povećanih troškova kapitala i regulatorne kompleksnosti, što ograničava njihovu investicionu aktivnost i produktivnost. Podrška tehnološkoj modernizaciji, digitalizaciji i inovacionim modelima poslovanja ostaje važan segment konkurentnosti, ali bez paralelnog unapređenja finansijske dostupnosti, jačanja domaćih dobavljačkih lanaca i podsticanja supstitucije uvoza, efekti takvih inicijativa ostaju parcijalni. U uslovima sporijeg rasta, fokus razvojne politike mora biti usmeren ka širenju baze domaće proizvodnje, diversifikaciji izvora finansiranja i sistemskom jačanju kapaciteta privrede da generiše stabilan, interno održiv rast.
// Od ostalih indikatora, inflacija u 2025. na kraju godine beleži vrednost od 2,7%, što je u odnosu na kraj 2024. (4,3%) značajno smanjenje i ukazuje na dalje slabljenje inflatornih pritisaka tokom godine. Referentna kamatna stopa je, kao sredstvo kontrole inflacije, tokom cele godine ostala stabilna na nivou od 5,75%, što je doprinelo postepenom smirivanju inflacije. Kretanje stope nezaposlenosti pokazuje gotovo nepromenjeno stanje 8,1% početkom godine na 8,2% krajem godine, uz nastavak relativno stabilnih kretanja na tržištu rada. Očekuje se nastavak rasta zaposlenosti u sektorima sa višim nivoom kompleksnosti poslova, što bi moglo doprineti daljem rastu prosečnih zarada dok povećanje minimalne cene rada i dalje vrši pritisak na troškove. Prosečna neto zarada iznosila je 113.320 RSD, odnosno približno 970 EUR, što ukazuje na nastavak nominalnog rasta zarada u odnosu na prethodnu godinu. Istovremeno, procenjeni BDP per capita Srbije za 2025. iznosi oko 13.600 USD, što je iznad proseka Zapadnog Balkana (11.300 USD), ali i dalje ispod proseka Balkana (16.000 USD) i značajno ispod proseka EU (45.000 USD).
| OSNOVNI EKONOMSKI POKAZATELJI | Jan - 25 | Feb - 25 | Mar - 25 | Apr - 25 | Maj - 25 | Jun - 25 | Jul - 25 | Avg - 25 | Sep - 25 | Okt - 25 | Nov - 25 | Dec - 25 | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Međugodišnja inflacija | 4,30% | 4,60% | 4,50% | 4,40% | 4,00% | 3,80% | 4,60% | 4,90% | 4,70% | 2,90% | 2,80% | 2,80% |
| 2 | Referentna kamatna stopa | 5,75% | 5,75% | 5,75% | 5,75% | 5,75% | 5,75% | 5,75% | 5,75% | 5,75% | 5,75% | 5,75% | 5,75% |
| 3 | Stopa nezaposlenosti | 8,10% | 8,10% | 8,10% | 8,60% | 8,60% | 9,10% | 9,10% | 8,50% | 8,50% | 8,50% | 8,20% | 8,20% |
| 4 | Prosečna neto zarada - RSD | 100.738 | 100.738 | 107.476 | 103.519 | 108.013 | 109.272 | 107.705 | 107.075 | 109.071 | 105.590 | 109.147 | 110.670 |
| 5 | Prosečna penzija - RSD | 50.683 | 50.687 | 50.702 | 50.686 | 50.688 | 50.684 | 50.675 | 50.662 | 50.657 | 50.675 | 50.686 | 50.658 |
| 6 | KURS RSD/EUR | ||||||||||||
| na poslednji dan u mesecu | 117,0149 | 117,1203 | 117,1844 | 117,2106 | 117,1924 | 117,2105 | 117,1740 | 117,1734 | 117,1749 | 117,2004 | 117,2395 | 117,3875 | |
| Prosečan srednji kurs EUR | 116,9730 | 117,1174 | 117,1336 | 117,1741 | 117,2029 | 117,2275 | 117,2066 | 117,1754 | 117,1724 | 117,1784 | 117,1929 | 117,2507 | |
| 7 | KURS RSD/USD | ||||||||||||
| na poslednji dan u mesecu | 112,4386 | 112,3859 | 112,7858 | 108,1778 | 103,0353 | 103,2874 | 99,8841 | 102,4512 | 100,4328 | 99,9236 | 101,3394 | 101,3009 | |
| Prosečan srednji kurs USD | 111,6927 | 111,5616 | 112,4665 | 108,7431 | 104,6381 | 103,8338 | 101,8005 | 100,1938 | 100,8080 | 99,9064 | 100,5951 | 101,3814 | |
// Tokom 2025. godine dinar je ostao stabilan u odnosu na evro, sa prosečnim kursom od oko 117,20 RSD/EUR na osnovu mesečnih proseka NBS, dok su prema američkom dolaru oscilacije bile izraženije usled globalnih valutnih kretanja. Deficit tekućeg računa, koji je u 2024. bio približno 2,5-2,7 puta veći nego u 2023. (porast sa oko 2,4% na 6,3% BDP), u 2025. je stabilizovan i blago smanjen na 4,3% BDP (u prvih 9 meseci). Ukupna robna razmena je porasla u 2025. godini, pri čemu je izvoz robe povećan za 12,9%, a uvoz za 11,7% u dolarima, što ukazuje na solidnu izvoznu aktivnost, ali i nastavak snažne uvozne tražnje. Pokrivenost uvoza izvozom povećana je na 79,0%, dok je robni deficit iznosio oko 8,8 milijardi evra. Rast zarada i zaposlenosti u sektorima sa višim nivoom kompleksnosti poslova, naročito u IT sektoru, građevinarstvu i trgovini, delimično ublažava migracione pritiske, ali dugoročno rešenje i dalje zavisi od jačanja konkurentnosti domaće privrede kroz ulaganja u obrazovanje i tehnološki razvoj. Istovremeno, rast minimalne cene rada može dodatno doprineti unapređenju životnog standarda zaposlenih i smanjenju nejednakosti.
Ako globalne trendove fragmentacije, selektivnog kapitala i rasta zasnovanog na internim kapacitetima prevedemo na domaći kontekst, 2025. godina u Srbiji potvrđuje sličnu logiku. Usporavanje rasta na 2,3%, uz izražen pad građevinarstva i energetike, pokazuje sve rizike oslanjanja na investicione cikluse i kapitalno intenzivne projekte. Istovremeno, rast u sektorima poput saobraćaja, rudarstva i trgovine ukazuje na pomeranje ka operativno efikasnijim i tržišno orijentisanim segmentima, kojima i dalje
nedostaje kapacitet da samostalno generišu snažniji zamah ukupne ekonomije. U uslovima sporije globalne dinamike i skupljeg kapitala, domaća privreda ulazi u fazu u kojoj će otpornost sve više zavisiti od upravljanja obrtnim kapitalom, diverzifikacije dobavljača i kupaca, kao i od sposobnosti da se ispune sve stroži standardi koji dolaze kroz banke, partnere i lance vrednosti, uključujući ESG kriterijume koji postaju operativni, a ne deklarativni zahtev.
// Za mala i srednja preduzeća to znači da će prilike postojati, ali će biti uslovljenije i konkurentnije, uz potreban viši nivo organizacione zrelosti, standardizacije procesa i finansijske discipline. Očekivani programi podrške i razvojni instrumenti u narednom periodu imaće zato još značajniju ulogu, u meri u kojoj budu odgovarali na te potrebe, a njihova efektivnost zavisiće i od spremnosti preduzeća da pravovremeno identifikuju investicione prioritete, pripreme održive poslovne i finansijske planove i jasno kvantifikuju razvojne efekte. U takvom ambijentu, 2026. neće biti godina brzog rasta, već godina konsolidacije, jačanja internih kapaciteta i pozicioniranja za naredni investicioni ciklus. MSP sektor je, pri tome, u nešto boljoj poziciji, čemu u prilog govore i naša istraživanja poslovnog sentimenta, koja ukazuju da su očekivanja vrlo pozitivna. Uz jačanje kapaciteta i pravovremeno reagovanje, uspeh i zauzimanje postojećeg “brisanog prostora” će zavisiti od sposobnosti da se fragmentirano tržišno okruženje razume, analizira i iskoristi kroz disciplinovano i podacima vođeno upravljanje, na bazi prethodne pripreme i pažljivo građenih pozicija.
Interreg: Direktna investiciona podrška za zajedničke projekte MSP
// Drugi javni poziv za direktnu podršku malim i srednjim preduzećima u okviru Interreg VI-A IPA programa Bugarska–Srbija predstavlja značajan model prekogranične saradnje, i prelazak sa indirektne podrške i “mekih” aktivnosti ka ozbiljnim investicionim projektima sa jasno merljivim efektima na produktivnost i rast. Poziv je sproveden je u okviru Prioriteta 1: Konkurentni pogranični region, sa specifičnim ciljem jačanja održivog rasta i konkurentnosti MSP i otvaranja novih radnih mesta. Namenjen je mikro, malim i srednjim preduzećima iz Bugarske i Srbije koja žele da realizuju zajedničke prekogranične investicione projekte usmerene na povećanje produktivnosti, modernizaciju, digitalizaciju i širenje tržišnih mogućnosti, čime program direktno prati dvostruku tranziciju, zelenu i digitalnu, koju EU ističe kao ključnu za period 2021–2027.
Pravo učešća imaju MSP koja su registrovana ili efektivno posluju u okviru prihvatljivih prekograničnih oblasti Bugarske (Vidin, Vraca, Montana, Ćustendil, Pernik i Sofijski okrug) i Srbije (Nišavski, Zaječarski, Pirotski, Toplički, Jablanički, Pčinjski i Borski okrug), pri čemu nije neophodno da formalno budu registrovana u tim okruzima, već je dovoljno da dokažu da tamo stvarno obavljaju aktivnosti. Sektorski, program obuhvata širok spektar delatnosti, od proizvodnje (prehrambena industrija, tekstil, prerada metala, mašinska i elektronska industrija), preko upravljanja otpadom i cirkularnih aktivnosti, informaciono-komunikacionih tehnologija i stručnih, naučnih i tehničkih delatnosti, do turizma i ugostiteljstva, transporta i skladištenja, zdravstva i socijalne zaštite, umetnosti, sporta i rekreacije, uz izuzetak aktivnosti vezanih za kockanje i klađenje. Ključno pravilo je da se svaki projekat prijavljuje u partnerstvu najmanje po jednog MSP iz Bugarske i Srbije, i da se od početka definiše zajednički projekat sa jasnim prekograničnim efektima, umesto dve paralelne investicije pod istim naslovom.
Finansijski okvir ovog poziva govori da se cilja na preduzeća spremna za ozbiljniji investicioni ciklus. Ukupan budžet poziva je u oko 4 miliona evra, dok se po pojedinačnom projektu može odobriti grant između 100.000 i 400.000 evra, uz ograničenje da svaki partner u projektu može računati na iznos od 50.000 do 200.000 evra. Projekti mogu trajati od 12 do 24 meseca, što u praksi znači da korisnici moraju planirati celovit investicioni ciklus od nabavke i uvođenja opreme i tehnologije do testiranja, puštanja u rad i početnih komercijalnih rezultata u ograničenom vremenskom okviru.
Struktura finansiranja tipična je za Interreg: 85% iznosa se obezbeđuje kao EU grant, dok 15% predstavlja sufinansiranje, za bugarska preduzeća pretežno iz nacionalnog budžeta, a za srpska iz sopstvenih sredstava, uz mogućnost avansne uplate u visini 10% ukupnog odobrenog granta. Projekti moraju biti jasno investiciono orijentisani, sa najmanje 60% ukupnog budžeta namenjenog investicijama u modernizaciju proizvodnih procesa, uvođenje novih tehnologija i opreme, digitalizaciju i IKT rešenja, unapređenje kvaliteta i konkurentnosti ili proširenje kapaciteta i uključivanje u lance dodate vrednosti.
// Za kompanije koje razmatraju ovaj poziv, ključna vrednost je mogućnost da uz značajnu bespovratnu podršku modernizuju opremu i procese, uvedu nove tehnologije i digitalna rešenja i istovremeno izgrade stabilno partnerstvo sa bugarskim MSP za zajednički nastup na tržištu EU. Dodatni benefit je iskustvo rada u punom EU projektom okviru, od planiranja investicija do praćenja rezultata, što jača kredibilitet firme kod budućih finansijera i partnera i olakšava ulazak u sledeće programe. Za MSP koja već imaju zdravo poslovanje i ambiciju da naprave iskorak u produktivnosti, kapacitetu i internacionalizaciji, ovaj poziv može da bude jedan veliki korak umesto niza manjih, uz to da Glenfield može pomoći da se taj korak artikuliše kao investicioni projekat koji istovremeno ima poslovni smisao i jasno se uklapa u logiku Interreg programa.
IPARD III: Novi ciklus, nove mere, novi nivo očekivanja
// Ravno dve godine nakon prvog predstavljanja IPARD III programa u Private Briefingu, novi ciklus podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju sada je u punom zamahu, sa 5 objavljenih poziva u okviru mera 1 i 3 i prvim pozivom za Meru 7 koji se očekuje početkom marta. U odnosu na IPARD II, u kojem je fokus bio pre svega na investicijama u fizičku imovinu gazdinstava, preradu i ruralni turizam, IPARD III donosi širi spektar akreditovanih mera: pored klasičnih investicija u primarnu proizvodnju i preradu, uvode se i nove oblasti poput agroekologije i organske proizvodnje, lokalnih strategija ruralnog razvoja i ulaganja u ruralnu javnu infrastrukturu. U tom kontekstu, IPARD III se može posmatrati kao nova razvojna platforma za poljoprivredu i ruralna područja, ne samo kao izvor bespovratnih sredstava, već kao okvir koji podstiče prelazak u višu kategoriju poslovanja.
Mera 1 nastavlja da bude osnovni stub podrške investicijama u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, sa ciljem modernizacije i povećanja konkurentnosti primarne proizvodnje kroz ulaganja u objekte, opremu, mehanizaciju i unapređenje tehnoloških procesa. Mera 3, usmerena na preradu i marketing poljoprivrednih proizvoda, predstavlja logičan naredni korak za proizvođače i prerađivače koji žele da delimično ili u potpunosti zatvore lanac vrednosti, pređu iz statusa dobavljača sirovine u poziciju proizvođača finalnog proizvoda i direktno se pozicioniraju na tržištu. Dodavanjem novih mera u rasponu od agroekologije i klimatski pametne poljoprivrede do lokalne infrastrukture, IPARD III stvara prostor da se investicije u proizvodnju i preradu uvežu sa širim ciljevima održivosti, prilagođavanja klimatskim promenama i očuvanja resursa, što u narednim godinama može postati ključni faktor pristupa tržištima i finansiranju.
Najavljeni prvi poziv za Meru 7 u okviru IPARD III, usmeren na ruralni turizam i prateće usluge, sa budžetom od 4,7 milijardi dinara i maksimalnim grantom do 300.000 evra po projektu, dodatno proširuje perspektivu za gazdinstva i mala preduzeća u ruralnim područjima. On donosi samo mogućnost da se postojeći smeštaj i sadržaji doteraju uz podršku IPARD, i otvara put ka diversifikaciji prihoda kroz seoski turizam, direktan plasman lokalnih proizvoda i razvoj usluga za stanovnike i posetioce ruralnih područja.
U kombinaciji sa Merom 1, koja omogućava da se osnovna proizvodnja tehnološki i kapacitetski podigne na viši nivo, i Merom 3, koja podržava razvoj prerade i brendiranje proizvoda, IPARD III praktično nudi stepenište kroz koje isti korisnik može u srednjem roku da pređe put od modernizovanog gazdinstva, preko sopstvene prerade, do zaokruženog agro-turističkog ili lokalnog biznis modela.
// Zato je IPARD trilogija u Private Briefingu osmišljena da prati upravo tu logiku. U jednom od narednih izdanja detaljno ćemo analizirati Meru 1 i aktuelne pozive za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, posebno sa aspekta pripreme projekata i kombinovanja IPARD podrške sa drugim izvorima finansiranja. Nakon toga uslediće fokus na Meru 3 i potencijal koji ona donosi za prerađivače i proizvođače koji žele da uđu u više faze lanca vrednosti, od brendiranja proizvoda do izlaska na zahtevnija tržišta. Paralelno sa tim, u narednom broju očekuje vas i posebna analiza Mere 7 i njenog prvog poziva u okviru IPARD III, upravo zato što za mnoga lokalna gazdisntva, preduzeća i preduzetnike ruralni turizam može biti prva realna ulazna tačka u IPARD, ali i u sasvim novu fazu razvoja sopstvenog biznisa.
| OSNOVNI EKONOMSKI POKAZATELJI | Feb - 26 | |
|---|---|---|
| 1 | Međugodišnja inflacija | 2,40% |
| 2 | Referentna kamatna stopa | 5,75% |
| 3 | Stopa nezaposlenosti | 8,90% |
| 4 | Prosečna neto zarada - RSD | 124.089 |
| 5 | Prosečna penzija - RSD | 56.843 |
| 6 | KURS RSD/EUR | |
| na poslednji dan u mesecu | 117,4188 | |
| Prosečan srednji kurs EUR | 117,3526 | |
| 7 | KURS RSD/USD | |
| na poslednji dan u mesecu | 98,4561 | |
| Prosečan srednji kurs USD | 100,0539 | |
Aktuelno, kao i prethodna izdanja Private Briefinga u .pdf formatu dostupna su ovde.
Za sve dodatne informacije ili pitanja, slobodno nas kontaktirajte. Prenesite nam svoje utiske, podelite novosti ili nam javite kako napreduju aktuelni projekti.
Za jačanje kapaciteta, poseban poziv: Prijavite se za Glenfield E-Learning!
Glenfield Training and Consulting Doo | +381 11 407 9066 | office@glenfield.rs | www.glenfield.rs
Upozorenje: Ovaj izveštaj je pripremljen i objavljen pod autoritetom Glenfield Training and Consulting Doo i služi jedino u informativne svrhe. Informacije koje su korišćene, dobijene su od izvora za koje Glenfield Training and Consulting Doo smatra da su pouzdani ali ne garantuje njihovu ispravnost i kompletnost. Nijedna informacija ili predlog ne mogu se protumačiti kao ponuda ili nametanje kupovine ili prodaje. Nijedan deo ovog dokumenta ne sme se reprodukovati bez pismene dozvole Glenfield Training and Consulting