Private Briefing Januar 2026
Broj 154 | Godina XIII
Januarski Private Briefing tradicionalno otvara sezonu. velikim makroekonomskim osvrtom na globalna kretanja transponovana na region, uz fokus na fragmentaciju kao okvir koji menja logiku planiranja, upravljanja i rasta u novoj realnosti.
Pored toga, analiziramo tri aktuelna instrumenta podrške koji se direktno naslanjaju na novi okvir: Program Razvojne agencije Srbije za promociju izvoza, program Ministarstva privrede za podršku ulaganjima u izvozne kapacitete i konkurs Pokrajinskog sekretarijata za grantove privrednicima u AP Vojvodini.
RAS: Podrška za promociju izvoza
// Program podrške privrednim društvima za promociju izvoza u 2025. godini koji sprovodi Razvojna agencija Srbije usmeren je na sistemsko jačanje izvoznih kapaciteta domaćih proizvođača kroz unapređenje konkurentnosti, modernizaciju poslovanja i strateško pozicioniranje na stranim tržištima. Fokus programa je na povećanju prihoda od izvoza u odabranim proizvodnim delatnostima. Program je namenjen pre svega preduzećima koja već imaju određeni nivo izvozne aktivnosti, ali im je potrebna dodatna institucionalna podrška za dalju ekspanziju i profesionalizaciju nastupa na ciljnim tržištima. Pravo učešća imaju proizvodna MMSP registrovana najkasnije do 1. januara 2022. godine, sa fokusom na finalne proizvode ili komponente namenjene krajnjim potrošačima.
// Program postavlja relativno visoke ulazne kriterijume u pogledu tehničkih, kadrovskih i finansijskih kapaciteta, uključujući obavezne sertifikate sistema kvaliteta, minimum 10 zaposlenih, demonstrirane kapacitete prodaje i izvoza u 2024. godini, kao i adekvatnu vrednost osnovnih sredstava. Bespovratna sredstva namenjena su finansiranju aktivnosti koje imaju direktan i merljiv uticaj na unapređenje izvoznih sposobnosti preduzeća i njihovo dugoročno pozicioniranje na ciljnim inostranim tržištima, kroz strateško planiranje nastupa, razvoj izvoznog i digitalnog marketinga, prilagođavanje proizvoda, pakovanja i komunikacionih materijala zahtevima tržišta, sticanje neophodnih sertifikata i standarda, ulistavanje proizvoda u međunarodne prodajne kanale, jačanje znanja i veština zaposlenih za rad na stranim tržištima, samostalno učešće na međunarodnim sajmovima, kao i unapređenje proizvodnih kapaciteta radi povećanja kvaliteta, efikasnosti i obima proizvodnje namenjene izvozu. Ukupan budžet programa iznosi 150 miliona dinara, pri čemu se bespovratna sredstva dodeljuju za finansiranje troškova u okviru najmanje dve različite mere intervencije. Maksimalan iznos granta po korisniku ograničen je na 10 miliona dinara, a sredstva se ugovaraju pojedinačno, u skladu sa obimom i strukturom odobrenih aktivnosti. Pojedinačni iznosi granta su u rasponu od 500.000 do 5 miliona dinara u zavisnosti od vrste aktivnosti, dok intenzitet sufinansiranja iznosi do 60% prihvatljivih troškova za mikro i mala, odnosno do 40% ili 50% za srednja preduzeća.
// Za privredna društva koja su upravo u potrazi za „busterom“ izvoznih kapaciteta, ovaj program predstavlja izvanrednu priliku za strukturirano unapređenje izvozne strategije, u rasponu od analize tržišta, preko pozicioniranja, prilagođavanja ponude, izrade prodajnih i marketinških materijala, do organizacije nastupa koji treba da rezultira konkretnim kontaktima i prodajnim kanalima. Da bi se podrška iskoristila punim intenzitetom, najveću vrednost imaju projekti u kojima se tržišna i marketinška razrada vodi paralelno sa finansijskim okvirom izvoza, od procene troškova i dinamike, do izbora instrumenata za finansiranje izvozne faze. Upravo za kreiranje te funkcionalne, efikasne veze između strategije nastupa i finansijske izvodljivosti Glenfield stoji na raspolaganju, kroz stratešku i operativnu podršku.
Makroekonomski osvrt: Globalna kretanja, trendovi i očekivanja
// Godinu za nama obeležila je dogradnja koncepta “Resilience” kao reči koja je opisivala dominantno ciljani smer razvoja, ka pojmu koji konkretnije objašnjava kako će izgledati 2026 – fragmentacija. Dok je “otpornost” najbolji odgovor na volatilnost, fragmentacija je opis sveta u kojem se trendovi formiraju u više centara odlučivanja, interesa i regulatornih režima koji se često ne poklapaju u okvirima ili ciljevima. U tom smislu nije slučajno što u Global Risks okviru Svetskog ekonomskog foruma 3/4 eksperata očekuje multipolarni, odnosno fragmentirani globalni poredak u narednoj deceniji, dok svega do 6% veruje u povratak koherentnog, jedinstvenog okvira na globalnom nivou. Koliko god daleko i teorijski to delovalo, za preduzeća, posebno za mala i srednja, ova promena nije teorijska. Ona znači da se prilike otvaraju selektivno, uz više uslova, više provera, i vrlo konkretnim mapama puta, istovremeno sve češće zasnovane na merljivim, podacima vođenim pokazateljima i profilisanju segmenata.
Makro slika, pritom, deluje stabilnije nego pre dve ili tri godine, ali je to stabilnost na novom nivou, ispod starog proseka. Projekcije globalnog rasta za 2026 kreću se od 2,6% do 3,3%, dok se istorijski prosek za period 2000 do 2019 kreće oko 3,7%. Rast za razvijene ekonomije se očekuje oko 1,7% do 1,8%, dok su zemlje u razvoju bliže 4%, što jeste dovoljno za održavanje rasta, ali ne i za brže zatvaranje jazova u produktivnosti i dohotku. Inflacija se u glavnim scenarijima spušta ka 3% do 3,5%, što potvrđuje nastavak trenda, ali i dalje ostavlja prostor da se inflatorni pritisci brzo vrate pod uticajem energetskih, logističkih ili geopolitičkih poremećaja. U takvim okolnostima, za očekivati je da kapital ostane skuplji nego u deceniji pre 2022, a predvidljivost poslovanja takva da zahteva viši nivo „ozbiljnosti“ i kapaciteta za upravljanje zasnovano na podacima.
Fragmentacija je najočiglednija u trgovini i lancima snabdevanja. Poučene iskustvom prethodnog petogodišnjeg perioda raznorodnih poremećaja, sve više kompanija uključujući i globalne sisteme, usvaja logiku koja više ne posmatra lance vrednosti samo kroz cenu i efikasnost, već i kroz otpornost, bezbednost, dostupnost resursa, i kontinuitet isporuke. Istraživanja pokazuju da preko 90% rukovodilaca u lancima snabdevanja lokalizuje geografiju dobavljača i način organizacije nabavke. To praktično znači više regionalnih tokova, više alternativnih dobavljača, veće zalihe, više logističkih ruta, i strože kriterijume pouzdanosti. Za domaća i globalna MMSP, koja su po prirodi agilna i prilagodljiva, ovo stvara značajne prilike jer se bliža tržišta i regionalna partnerstva prirodno šire,
ali istovremeno i podiže prag i zahteva dodatna unapređenja, budući da ulazak u lance vrednosti sve više zavisi od internih kapaciteta, standarda, kontrole kvaliteta, upravljanja rizikom, i sposobnosti da se ispune rokovi, količine i kvalitet. Zato će se rezilijentnost u 2026 sve više meriti i reflektovati na poslovanje vrlo praktično, između ostalog i kroz likvidnost i upravljanje obrtnim kapitalom, planiranje zaliha, procenu rizika po kupcima i dobavljačima, i spremnost da se brzo pređe na alternativu kada standardna opcija zakaže. U periodu smanjenog rasta, dobre rezultate mogu da očekuju oni koji nalaze svoje niše i koji imaju dovoljno organizacionog i finansijskog kapaciteta da na bazi podataka, priliku prepoznaju i iskoriste dok traje.
// U tom smislu znanje postaje važnije nego ikada, kao sposobnost firme da razume gde nastaje i kako se i gde generiše dodata vrednost, gde se “topi” marža i kako to sprečiti, ko je profitni a ko troškovni centar i kako se procesi mogu stabilizovati. Digitalizacija i automatizacija ostaju snažan trend, ali se kroz niz godina sve brže i obuhvatnije digitalizacije, sve jasnije kristališe i razdvaja usvajanje tehnologije od stvarnog efekta na poslovanje. AI je i dalje globalni investicioni talas, a kumulativni efekat usvajanja AI do 2030 procenjuje se na 19,9 biliona dolara, uz potencijal da pokrene oko 3,5% globalnog BDP u 2030. godini. Vodeći investitori anticipiraju ukupna korporativna AI ulaganja oko 8 biliona dolara do 2030. Ipak, istovremeno se javlja i “AI productivity paradox”, izražen u tome što se na nivou zadataka beleže povećanja produktivnosti od 14% do 55%, dok oko 95% AI baziranih pilot projekata ne prelazi u održivo skaliranje. Poruka za biznise, uključujući i MMSP je jasna, AI može da ubrza operativu i smanji trošak greške, ali samo ako firma ima procese, podatke, ljude i odgovornost koji taj alat pretvaraju u pouzdan sistem, a ne u ad-hoc eksperiment.
Održivi razvoj i ESG ostaju važan deo globalnog makro okvira, čak iako se formalni tempo izveštavanja i regulatornog pritiska razlikuje po tržištima. U Evropi se nastavlja realizacija investicionog paketa od preko 2 hiljade milijardi evra do 2027, kroz NextGenerationEU i dugoročni budžet EU. Globalno izdavanje zelenih, socijalnih, i obveznica vezanih za održivost prešlo je prag od 1 hiljade milijardi dolara godišnje tokom 2025 i nastavlja da raste. Istovremeno, jaz u klimatskom finansiranju ostaje ogroman, procene govore da je za zemlje u razvoju potrebno oko 1,3 hiljade milijardi dolara godišnje klimatskog finansiranja do sredine 2030-ih. U praksi, svi ti elementi signaliziraju da se ESG sve manje doživljava kao “tema izveštavanja”, a sve više kao skup konkretnih zahteva i kriterijuma koji dolaze kroz banke, kroz kupce, kroz multinacionalne lance snabdevanja, i kroz kriterijume rizika. Tome i sami svedočimo kroz sve veći broj programa u kojima učestvujemo i koji uvode ESG elemente u set praktičnih, operativnih kriterijuma i aktivnosti. To je istovremeno još jedan faktor koji vraća fokus na razvoj internih kapaciteta, marljivost, standarde, energetsku i resursnu efikasnost, i sposobnost da se svi ti elementi uverljivo prezentuju potencijalnim partnerima i okruženju.
Pored strogo ekonomskih parametara, i socio-ekonomska dimenzija makro okvira ostaje izuzetno važna, jer direktno utiče na stabilnost, tržište rada i dugoročne izglede rasta. Globalna stopa nezaposlenosti u projekcijama za 2026 ostaje oko 4,9%, što je solidan pokazatelj, međutim, analize međunarodnih organizacija ukazuju na to da je ključni problem kvalitet poslova, uključujući visok udeo neformalnog i nesigurnog rada u brojnim ekonomijama. Istovremeno, podaci o nejednakosti ostaju oštri, gornjih 10% stanovništva po dohotku
ostvaruje više prihoda nego preostalih 90% zajedno, dok donjih 50% učestvuje sa manje od 10% u globalnom dohotku. U ovakvom ambijentu, tema inkluzivnosti se sve češće prevodi u pitanje ekonomske inkluzivnosti i funkcionalnosti, što sve više utiče na načine i modele finansiranja, dizajn finansijskih proizvoda i ciljano uklanjanje barijera ugrađenih u standardne modele procene rizika, a ozbiljne strategije se grade ne na opštim porukama, nego na segmentiranom pristupu vođenom podacima.
// Ako sve navedeno sumiramo i svedemo na implikacije po realna očekivanja, 2026 će biti godina u kojoj će se ciljati na snažno jačanje kapaciteta kao resursa za korišćenje poslovnih prilika i odbrane od nepovoljnih okolnosti, dok se oslonac traži u širokoj bazi fragmentiranih učesnika u tržišnoj utakmici. To dodatno potcrtava činjenica da regionalni modeli rasta zasnovan pretežno na visoko subvencionisanim stranim direktnim investicijama nikako ne dovode do održivog rasta, dok domaća MMSP i rastuće srednje kompanije (Mid-Cap) značajno istupaju kao nosioci produktivnosti, izvoza i zapošljavanja. U očekivanoj fragmentiranoj globalnoj ekonomiji, njihov uspeh zavisiće pre svega od unutrašnjih resursa, sposobnosti i znanja da se upravlja kritičnim procesima i finansijama, uvođenja standarda i kapaciteta da se prilagode novim pravilima tržišta, što će im omogućiti i da prilike iskoriste kad se ukažu, bez očekivanja da će ih glavni tok sam povući. Sa druge strane, potrebno je i da se nacionalni makroekonomski okviri i glavni tok formiraju na način da podrži potrebe upravo tih nosilaca razvoja, uz instrumente bazirane na merljivim pokazateljima, segmentaciji i uklanjanju barijera tamo gde su dokazivo prisutne, od žena i mladih, do ruralnih zajednica i šire socijalne inkluzije. Analizu lokalnog makroekonomskog okvira donosimo u narednom izdanju Private Briefinga, a podršku za razvoj MMSP i farmera kroz ciljane programe podrške nastavljamo da analiziramo u izdanjima koja slede.
Ministarstvo privrede: 400 miliona dinara granta uz investicije u izvozni kapacitet
// Ministarstvo privrede, u saradnji sa Fondom za razvoj Republike Srbije, objavilo je javni poziv u okviru Programa za podizanje kapaciteta za internacionalizaciju poslovanja. Ukupno raspoloživa sredstva iznose 400 miliona dinara, a poziv je otvoren do utroška sredstava, najkasnije do 1. juna 2026. godine. Program je pozicioniran kao instrument za preduzeća koja izvoze ili imaju ugovorene poslove sa inostranim kupcima i žele da kroz investicije ubrzaju rast produktivnosti, stabilnost isporuke i usklađenost proizvodnje sa zahtevima tržišta. U skladu sa tim, pravo učešća imaju preduzetnici, mikro, mala i srednja privredna društva i zadruge registrovani najkasnije do kraja 2021. godine, uz uslov da u zvaničnim finansijskim izveštajima za poslednje dve godine nije iskazan neto gubitak. Stabilnost se dodatno dokazuje kroz najmanje 10 zaposlenih u 2024. godini i trend rasta prihoda i broja zaposlenih u periodu od 2021. do 2024. Izvozni kriterijum se ispunjava kroz dokaz da je kompanija već ostvarila relevantan nivo izvozne prodaje u prethodnoj godini, ili kroz ugovore o izvozu zaključene u tekućoj godini, uz obaveznu potvrdu da je deo tih poslova već realizovan pre podnošenja prijave. To praktično podrazumeva da su u 2024. godini ostvarili prihod od izvoza veći od 5.800.000 dinara, ili da poseduju ugovore o izvozu zaključene u 2025. godini u vrednosti većoj od 5.800.000 dinara, od čega je do momenta konkurisanja realizovano najmanje 3 miliona.
Prihvatljiva ulaganja obuhvataju radove na izgradnji, dogradnji, rekonstrukciji, adaptaciji, sanaciji ili investicionom održavanju proizvodnog prostora i prostora za skladištenje sopstvenih proizvoda, sirovina i repromaterijala, kao i nabavku novih mašina i opreme uključujući alate. Prihvatljive namene su i finansiranje trajnih obrtnih sredstava, limitirano do 20% ukupnog investicionog ulaganja, kroz nabavku sirovina, repromaterijala i ambalaže, kao i nabavka i instaliranje opreme za unapređenje energetske efikasnosti i ekoloških standarda u sopstvenoj proizvodnji.
Intenzitet bespovratne podrške iznosi do 30% vrednosti investicionog ulaganja, dok se preostali deo finansira iz sopstvenih sredstava. Iznos granta je u rasponu od 1 do 10 miliona dinara, uz ograničenja da na bespovratna sredstva u iznosu većem od 6 miliona dinara mogu da dobiju preduzetnici, mikro i mala privredna društva ukoliko
su 31. oktobra 2025. godine imali najmanje 35 zaposlenih, odnosno srednja privredna društva ukoliko imali najmanje 50 zaposlenih. Ukoliko se podnosi zahtev za projekat u okviru delatnosti koja do sada nije bila registrovana kao primarna delatnost korisnika, maksimalan iznos bespovratnih sredstava je 2,5 miliona dinara.
// Program donosi investicionu podršku sa jasnim fokusom na prerađivačku industriju i kapacitete koji direktno podižu konkurentnost na inostranim tržištima. Programska preferenca i set ograničenja za ambicioznije investicije jasno signalizira da prednost imaju preduzeća koja su već izgradila širi operativni kapacitet i mogu da pokažu da iza projekta stoji dovoljno jak tim i organizacija. U tom smislu, viši iznosi podrške nisu zamišljeni kao univerzalna opcija, već kao instrument za one koji ulaze u veće zahvate sa većom bazom zaposlenih i većom sposobnošću da apsorbuju rast. Istovremeno, konstrukcija finansiranja podrazumeva da kompanija nosi glavni deo investicije i mora da planira rezervu za scenario u kome odobreni iznos bude niži od očekivanog. Zato je važno planirati ulaganje tako da ono zaista podigne kapacitet, kvalitet ili energetsku efikasnost proizvodnje na način koji se brzo pretače u izvozne ugovore i stabilniji prihod. Za potencijalne korisnike, najracionalniji pristup je da Program tretiraju kao deo šireg plana internacionalizacije, a ne kao izolovanu subvenciju, tako što će investiciju vezati za konkretne izvozne tokove, plan kapaciteta i očekivane ugovore, uz realno sagledavanje sopstvenog učešća i rokova realizacije. Preporuka je da se priprema prijave zasnuje na jasnoj investicionoj logici, dokazivoj izvoznoj ambiciji i jasnim planovima, jer se u takvoj postavci bespovratna sredstva pretvaraju u direktan multiplikator rasta i jačanja pozicije na međunarodnom tržištu.
Pokrajinski sekretarijat: Grantovi za osnovna i obrtna sredstva
// Javni konkurs Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam za subvencionisanje troškova nabavke osnovnih ili obrtnih sredstava u 2026. godini pripada grupi instrumenata koji direktno ciljaju najosetljiviju tačku mikro i malih biznisa, mogućnost da se investicija realizuje bez prevelikog pritiska na likvidnost. Program je namenjen mikro i malim privrednim društvima i preduzetnicima, uključujući i paušalne poreske obveznike, sa sedištem ili registrovanom poslovnom jedinicom na teritoriji AP Vojvodine. Uslovi prihvatljivosti zahtevaju da aplikanti moraju da posluju pozitivno, uz najmanje jedno zaposleno lice prijavljeno na obavezno socijalno osiguranje, što ukazuje da su ciljani korisnici podrške stabilni MMP i preduzetnici kojima subvencija treba kao poluga za ulaganje, a ne kao sanacija.
Poziv obuhvata dve grupe troškova, a sredstva se dodeljuju po principu refundacije, za investicije realizovane od 1. februara 2025. godine do dana zaključenja konkursa. Prva grupa odnosi se na osnovna sredstva, nabavku novih mašina i opreme za profesionalnu upotrebu, uključujući i motorna vozila kategorija M1, N1 i N2, uz uslov da se koriste isključivo za sopstveno poslovanje, kao i sisteme za obnovljive izvore energije snage do 50 kW. Predviđena je i mogućnost nabavke polovnih osnovnih sredstava ne starijih od pet godina, uz obaveznu procenu vrednosti od strane ovlašćenog sudskog veštaka, što je važno za
preduzeća koja racionalno ulažu u opremu, ali moraju da obezbede dokazivost vrednosti i porekla investicije. Druga grupa odnosi se na obrtna sredstva, nabavku sirovina, osnovnog proizvodnog materijala i komercijalne ambalaže, pod uslovom da direktno doprinosi stvaranju nove materijalne vrednosti. Istovremeno, iz programa su isključene investicije u građevinske objekte, nameštaj, poljoprivredne mašine i opremu za ugostiteljstvo, čime se fokus zadržava na proizvodnim i zanatskim kapacitetima, odnosno na ulaganjima koja najdirektnije utiču na produktivnost.
// Finansijski okvir poziva definisan je budžetom od 219,5 miliona dinara, a subvencija se obračunava do 80 procenata fakturne vrednosti nabavke, bez PDV i bez zavisnih troškova, u rasponu po jednoj prijavi od 700.000 do 2 miliona dinara. U realnim uslovima poslovanja, ovaj procenat refundacije može biti presudan u situacijama kada preduzeće već ima plan ulaganja, ali odlaže realizaciju zbog potrebe da sačuva obrtna sredstva, ili kada nabavka opreme mora da se uklopi u sezonski ciklus, dinamiku porudžbina ili rokove kupaca. U celini, konkurs je najkorisniji za mikro i mala preduzeća koja imaju jasnu investicionu namenu i urednu dokumentaciju, i koja mogu da izdrže period između plaćanja i refundacije. Za mikro i mala preduzeća koja planiraju modernizaciju opreme ili jačanje sirovinske baze, ovaj konkurs ne znači samo kratkoročno pokrivanje troškova, već realnu priliku da se investicioni ciklus ubrza uz znatno manji pritisak na sopstvenu likvidnost. Za takve subjekte strogi formalni uslovi, obim dokumentacije i ograničeni rokovi manje su birokratska prepreka, a više filter koji nagrađuje one koji strateški planiraju razvoj i grant posmatraju kao polugu za ubrzanje rasta, a ne kao usputnu subvenciju.
| OSNOVNI EKONOMSKI POKAZATELJI | Jan - 26 | |
|---|---|---|
| 1 | Međugodišnja inflacija | 2.70% |
| 2 | Referentna kamatna stopa | 5.75% |
| 3 | Stopa nezaposlenosti | 8.20% |
| 4 | Prosečna neto zarada - RSD | 111,987 |
| 5 | Prosečna penzija - RSD | 56,834 |
| 6 | KURS RSD/EUR | |
| na poslednji dan u mesecu | 117.2820 | |
| Prosečan srednji kurs EUR | 117.3739 | |
| 7 | KURS RSD/USD | |
| na poslednji dan u mesecu | 99.9165 | |
| Prosečan srednji kurs USD | 100.1874 | |
Aktuelno, kao i prethodna izdanja Private Briefinga u .pdf formatu dostupna su ovde.
Za sve dodatne informacije ili pitanja, slobodno nas kontaktirajte. Prenesite nam svoje utiske, podelite novosti ili nam javite kako napreduju aktuelni projekti.
Za jačanje kapaciteta, poseban poziv: Prijavite se za Glenfield E-Learning!
Glenfield Training and Consulting Doo | +381 11 407 9066 | office@glenfield.rs | www.glenfield.rs
Upozorenje: Ovaj izveštaj je pripremljen i objavljen pod autoritetom Glenfield Training and Consulting Doo i služi jedino u informativne svrhe. Informacije koje su korišćene, dobijene su od izvora za koje Glenfield Training and Consulting Doo smatra da su pouzdani ali ne garantuje njihovu ispravnost i kompletnost. Nijedna informacija ili predlog ne mogu se protumačiti kao ponuda ili nametanje kupovine ili prodaje. Nijedan deo ovog dokumenta ne sme se reprodukovati bez pismene dozvole Glenfield Training and Consulting