Private Briefing Mart 2024
Broj 132 | Godina XI
Treći Private Briefing u 2024 donosi finalno poglavlje trilogije analiza makroekonomskog okvira, u formi analize bankarskog sektora i očekivanja od ove godine i neposredne budućnosti. Nakon dve godine pauze donosimo analizu novog IPARD poziva, koji je tradicionalno značajne potencijalne efekte dodatno unapredio i u pogledu iznosa i u pogledu namena podrške. Podrška za biznise dolazi u formi analize kredita za trajna obrtna sredstva FZR, uz podršku EIB, a da ruralno ne znači samo poljoprivreda, svedoči nam analiza programa podrške za ruralni turizam.
FZR: Finansiranje trajnih obrtnih sredstava uz EIB
// U okruženju gde je pristup srednjoročnim ili dugoročnim kreditima za mikro, mala i srednja preduzeća (MMSP) i dalje ograničen, podrška u finansiranju trajnih obrtnih sredstava može biti od ključnog značaja za održivost poslovanja. Ovo je upravo cilj programa Fond za razvoj (FZR), koji kroz novi vid finansiranja, u partnerstvu sa EIB, od nedavno omogućava i kredite za trajna obrtna sredstva pod posebno povoljnim uslovima.
// Krediti su namenjeni za širok dijapazon potreba, kao što je nabavka sirovina, materijala i zaliha preko finansiranja tekućih obaveza – proizvodnih troškova i obaveza prema dobavljačima, do potraživanja od kupaca. Predviđeni iznosi sredstava za krajnje korisnike u ovom novom pozivu se kreću do čak 1,45 milijardi dinara, odnosno 12 miliona EUR. Kamatne stope su iste za sve korisnike, bez obzira na pravnu formu, a indikativna kamatna stopa iznosi 3,586% na godišnjem nivou što je više nego povoljno, naročito za manje biznise i manje iznose finansiranja. Ročnost kredita je do 5 godina u okviru koje je grejs period do 12 meseci i biće ista za sve korisnike bez obzira na njihovu pravnu formu, a otplata je mesečna. Pravo na korišćenje sredstava po ovoj kreditnoj liniji Evropske investicione banke imaju privredni subjekti koji imaju manje od 250 zaposlenih kao i privredni subjekti srednje tržišne kapitalizacije, koji su definisani kao preduzeća sa minimalno 250 zaposlenih, a manje od 3000 zaposlenih, koji imaju registrovanu kao pretežnu delatnost jednu od delatnosti sa liste delatnosti definisane od strane Evropske investicione banke i koji su u poslednje dve godine ostvarili pozitivne finansijske rezultate
// Trajna obrtna sredstva predstavljaju resurs neophodan za efektivno unapređenje poslovnih aktivnosti korisnika. Omogućavaju održanje kontinuiteta poslovanja i povećanje konkurentske sposobnosti kroz stabilnost, plansko poslovanje i značajno proširenje kapaciteta i obima proizvodnje uz povećanje količine sirovina, i otvaranje novih lokacija. Istovremeno, kontinuirani kapacitet za nabavku sirovina ili robe poboljšava poziciju preduzeća kod dobavljača i utiče na smanjenje troškova, a time i na profitabilnost i akumuliranje kapitala za dalji rast i razvoja. Dodatni aspekt je i povećanje kapaciteta preduzeća za upravljanje rizicima, odnosno neočekivanim troškovima, fluktuacijama cena sirovina ili promenama na tržištu. Namena kredita za trajna obrtna sredstva, sa veoma dobro odmerenim rokovima otplate od 5 godinai povoljnim kamatnim stopama čini ovu mogućnost finansiranja povoljnim rešenjem za finansiranje tekućih obaveza krajnjih korisnika, koja može imati značajan efekat na dugoročno unapređenje kapaciteta i konkurentnosti. Preduslov da se ti ciljevi i realizuju je svakako i dobar plan ulaganja uz pažljivu analizu ekonomskog okvira i potencijala tržišta. Pomenuti parametri predviđeni su u okviru poslovnog plana koji je sastavni deo dokumentacije za apliciranje kod Fond, a za kvalitetnu pripremu poslovnog plana i celokupne aplikacije, od koristi može biti saradnja sa konsultantima sa dugogodišnjim iskustvom u pripremi projekata za podršku Fonda.
Makroekonomski osvrt: Bankarski sektor
// Nakon makroekonomske analize trendova i projekcija glavnih tržišnih kretanja i očekivanja za 2023. sa fokusom na globalne trendove i opšta privredna kretanja u Srbiji u prethodna dva izdanja, u ovom se okrećemo analizi trendova i projekcija za bankarski sektor, kao poslednji element trilogije koja uokviruje ukupan poslovni ambijent. Budući da su godišnji rezultati dostupni delimično, pošto se deo objavljuje odloženo, neke od analiza su bazirane na podacima zaključno sa krajem trećeg kvartala 2023, ali se trendovi i sa tim ograničenjem jasno oslikavaju. Očekivanja za 2023. bila su smeru nastavka konsolidacije i oporavka privrednog ambijenta, međutim, serija negativnih dešavanja nazvanih zajedno „permacrisis”, predvođena inflacijom i poremećenim kanalima distribucije sa dalekog istoka, a potpomognuta regionalnom krizom u Ukrajini dobila je globalne razmere u post COVID okruženju, a globalni finansijski sistem je radikalno odreagovao na impulse iz okruženja. Obzirom na visok nivo integrisanosti domaćeg finansijskog sistema, trendovi su se prelili i ostavljaju posledice i lokalno, naravno u sprezi sa lokalnim specifičnostima.
// U skladu sa procesima i trendovima iz prethodnih godina, bankarski sektor je nastavio konsolidaciju, pri čemu su brojni procesi ugovorenih i odobrenih spajanja tokom 2023 finalizirani, za sada. Ukupan broj registrovanih banaka je na taj način dostigao 20, u poređenju sa 22 na kraju prethodne godine,. sa blago sniženim brojem zaposlenih od tik ispod 22.000, za 1,7% manje od prethodne godine, i oko 50,6 milijardi evra neto bilansne aktive, što je rast od oko 2 milijarde evra ili oko 4% u odnosu na kraj 2022. Zbirno tržišno učešće prve tri banke je prešlo nivou od oko 41%, prve 4 banke imaju oko 50% ukupne aktive, a prvh 5 preko 60% tako da koncentracija sektora i dalje ostaje značajna. Pojedinačno najveći udeo ima Banca Intesa sa oko 15,6%, a slede OTP sa 13,5% i Raiffeisen i UniCredit koji dele treće i četvrto mesto sa oko 11% učešća, dok NLB Komercijalna zauzima peto mesto sa blizu 10%. Udeo problematičnih kredita na kraju 2023 je prestao da opada i zadržao se na praktično nepromenjenom nivou u odnosu na godinu pre, odnosno na 3%. I dalje veći udeo NPL dolazi iz sektora stanovništva. Stabilnost kvaliteta portfolija može se pripisati pooštrenim kreditnim politikama banaka, kao i merama NBS koja je anticipirajući pogoršanje kvaliteta otplate, krajem 2022. omogućila da banke restrukturiraju potraživanja od dužnika koji se suočavaju s teškoćama u otplati, tj. da produže rokove otplate gotovinskih, potrošačkih i stambenih kredita.
// Za razliku od trenda smanjenja referentne kamatne stope tokom 2021. i stabilizacije u 2022., usled globalnih efekata rastuće inflacije, koja je u Srbiji na početku 2023. godine iznosila 15.1% i na kraju godine 8%, referentna kamatna stopa je tokom 2023. godine postepeno porasla sa 5.25% u januaru do 6.5% u decembru, što je odražavalo nastojanja Narodne banke Srbije da odgovori na inflatorne pritiske. Ovo je dovelo do povećanja troškova zaduživanja i kamatnih stopa na kredite, kao i na uasporavanje kreditne aktivnosti, tako da je prosečna kamatna stopa na dinarske kredite privredi na kraju godine dostigla 8,4%, a na kredite stanovništvu 12,7%, dok su kanate na evro indeksirane kredite bile u proseku 7,1% za privredu i 6,4% za stanovništvo. U ovoj strukturi cene zaduživanja stanovništva posebno je osetan uticaj stambenih kredita čija je cena smanjena za 1,5 p.p., delom pod uticajem odluke NBS o ograničavanju kamatne stope, a delom i da bi se zaustavio trend pad učešća ove kategorije kredita u novoodobrenim kreditima, koji su sa skoro petine, pali na 15% kao posledica intenzivnog rasta cene nekretnina. Ukupni domaći krediti, po isključenju efekta promene deviznog kursa, povećani su u 2023. za 1,1%, pri čemu su krediti privredi povećani za 0,9%, a krediti stanovništvu za 1,2%. Ovo realno usporavanje tokom 2023. je svakako posledica viših kamatnih stopa usled zaoštravanja monetarnih politika, ali i pooštrenih politika banaka. Kod kredita privredi značajan uticaj imalo je i dospeća kredita iz garantnih šema. U pogledu ukupne strukture aktive bankarskog sektora, došlo je do blagog pada u dominaciji kategorije Krediti klijentima, koja je sa preko 56% u prethodnoj godini smanjena na 52% u 2023. godini. S druge strane, kategorije Hartije od vrednosti i gotovina su zajedno zabeležile povećanje učešća sa oko 31% na 34%. Valutna struktura portfolija banaka je i dalje je pretežno devizno indeksirana, uz stabilnih 62%, za nijansu ispod 63% prethodne godine.
// Od opštih uticaja na razvoj i poslovanje, trend digitalizacije u okviru bankarskog sektora, nastavlja se i dalje, u okviru globalne paradigme “AI” koju smo analizirali u januarskom Private Briefingu. Pored toga, „personalizacija“ je reč koja se tokom 2023 pominjala i postala jedan od očekivanih glavnih inputa za dalji razvoj sektora. U kontekstu bankarskih usluga i proizvoda, to bi trebalo da donosi model značajnih prilagođavanja prema potrebama korisnika. U slučaju domaće privrede, potrebe se relativno sporo menjaju, i odnose se pre svega na lakšu dostupnost dugoročnih sredstava, kako bi se nadomestio konstantni nedostatak izvora finansiranja stalne imovine. Pored toga, potrebe domaćih MMSP i preduzetnika su veoma jasno iskazane u pravcu jačanja pozicije za zauzimanje pozicija dobavljača ino partnerima, u konstantnom trendu “nearsourcinga” koji se skoro u potpunosti ustalio kao način na koji je globalna privreda odgovorila izazovima kriza i njihovih posledica na logističke rute. To takođe zahteva značajne investicije i dugoročna, ili barem srednjoročna sredstva za izgradnju, jačanje i održanje novi pozicija. Da bi sektor mogao da odgovori na te potrebe, biće potrebno dalje jačanje internih kapaciteta, posebno uzimajući u obzir pomenutu personalizaciju ponuda za klijente. Okrupnjavanje sektora i sve veća koncentracija neminovno utiču na konkurentnost i potencijalno smanjenje inkluzivnosti podrške. Samim tim, za očekivati je da se izazovi u pogledu potencijalne relaksacije pristupa kvalitetnom finansiranju za privredu nastave i u bližoj budućnosti. To različite alternativne metode finansiranja čini konstantno aktuelnim. Faktoring, naročito u kombinaciji sa digitalnim platformama je u 2022 doživeo pravi bum i iskristalisao se u 2023 kao model koji koji prihvata visok rizik, a koji se pokriva kroz veću cenu koja uključuje i premiju rizika. I pored izuzetno visoke cene prosto je zatrpan tražnjom pre svega zbog značajno relaksiranijih uslova i kriterijuma za odobrenje finansiranja, što samo pokazuje prave preference korisnika, a tu su i alternativni investicioni fondovi, naročito za brzo rastuće biznise. Naravno, svoje standardno mesto u ponudi drže i posebni programo podrške privredi koji faktički apsorbuju veliki deo segmenta finansiranja malih biznisa i preduzetnika, a koje redovno analiziramo upravo ovde.
IPARD 3: Dodatni vidovi podrške u najobimnijem paketu za poljoprivrednike
// Nakon pauze od dve godine, vreme je za analizu novog javnog poziva u okviru IPARD III programa, pod okriljem Mere 1 – Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava. Ovaj poziv ujedno označava i start nove faze IPARD podrške, koja, sa budžetom od 288 miliona evra iz sredstava EU i dodatnih 90 miliona iz budžeta Srbije, potencijalno može da generiše novih 580 miliona evra investicija u agro sektoru, pod pretpostavkom prosečnog granta od 65%.
Osim četiri već poznate mere akreditovane u okviru IPARD II, novi ciklus donosi i dodatne mogućnosti za korisnike, uključujući Meru 4 – Agroekologiju i klimatski odgovornu poljoprivredu, Meru 5 – Implementaciju lokalnih strategija ruralnog razvoja kroz LEADER pristup, kao i Meru 6 – Investicije u ruralnu javnu infrastrukturu. Ovogodišnji poziv IPARD III donosi i proširenje sektora podržanih kroz program, uključujući ribarstvo, preradu žitarica i industrijskog bilja, uz poseban akcenat na ruralni turizam, direktnu prodaju poljoprivrednih i lokalnih proizvoda, kao i usluge u ruralnim područjima. Uvođenjem novih sektora i sektora podržanih kroz Meru 7, IPARD III
program nastavlja sa diversifikacijom, a bitna novina u celokupnom IPARD III je uslov da se posebni uslovi koji se tiču sektora proizvodnje posmatraju na kraju investicije, umesto na početku, što je ranije bilo slučaj, a što bi trebalo da olakša većem broju korisnika da ostvari podršku. Takođe, široko postavljena lista prihvatljivih investicija i troškova, kao i uvođenje mogućnosti podrške novih tehnologija poput poljoprivrednih dronova ili specijalnih vozila, signalizira da program ostaje otvoren za sve širi spektar projekata, što korisnicima daje značajnu slobodu u planiranju i realizaciji unapređenja koja prepoznaju kao važna za realizaciju razvojnih planova.
Sa ukupnim budžetom od 4,8 milijardi dinara, koji može pokriti i do dve trećine vrednosti investicija, aktuelni poziv u okviru Mere 1 može generisati značajni podsticaj za unapređenja i prelazak poljoprivrednih proizvođača u novu kategoriju konkurentnosti i efikasnosti. Kvalifikovani korisnici su fizička lica – nosioci komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, preduzetnici, privredna društva, i poljoprivredne zadruge, a podnosilac zahteva mora da ima dokaz o stručnom znanju ili iskustvu u poljoprivredi, što se može dokazati odgovarajućim sertifikatima ili potvrdama o radnom iskustvu u sektoru. Poziv donosi značajno proširen model podrške za poljoprivrednike, kroz mogućnost finansiranja za različite vrste investicija koje obuhvataju izgradnju i opremanje objekata u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, kao i podizanje proizvodnih i matičnih zasada voća i grožđa. Visina podsticaja varira od 60% do 75% prihvatljivih troškova investicije, zavisno od nekoliko faktora, uključujući status mladog poljoprivrednika, proizvodnju organskih proizvoda, lokaciju gazdinstva, i vrstu investicije. Ovo ukazuje na ciljanu podršku koja promoviše održive prakse i podržava specifične grupe proizvođača.
// Obuhvat i obim podrške još jednom potvrđuju da IPARD pozivi omogućavaju značajna unapređenja koja dovode do povećanja produktivnosti i efikasnosti, rasta konkurentnosti, smanjenja troškova poslovanja i povećanja kapaciteta za nastup na globalnom tržištu, kroz subvencionisanje nabavke fizičke imovine gazdinstava koja svakako zahteva značajne investicije. S obzirom na već utvrđene standarde, ali i obim potencijalne podrške, proces aplikacije ostaje zahtevan, budući da se zahteva detaljan poslovni plan i prateća dokumentacija već u fazi prijave projekta. Ovo predstavlja prvi korak ka ostvarivanju prava na podršku, nakon čega sledi realizacija investicije i zahtev za odobravanje plaćanja. Kako je IPARD sada u svojoj trećoj iteraciji, sakupljen je i značajan skup iskustava iz prethodnih poziva, a među njima su i najčešće greške u pripremi aplikacija. Tu svakako spadaju podnošenje nekompletne projektne dokumentacije, kao i nedostatak detaljne analize i samo procene. Ovo podrazumeva kako pažljivu analizu zahteva, tako i razumevanje specifičnih uslova vezanih za sektor u koji se investira, i procenu kapaciteta za realizaciju predviđenih aktivnosti. Upravo za savete i podršku u pripremi vašeg projekta, od pripreme projektne dokumentacije do realizacije investicije, naš tim eksperta stoji vam na raspolaganju, kako biste iskoristili priliku da materijalizujete podršku koju IPARD omogućava. Pored toga, na raspolaganju smo i za procese inicijalne analize potreba, kao i za obezbeđivanje neophodnog pred finansiranja.
Ministarstvo turizma: Značajna podrška za unapređenje ruralnog turizma
// Na talasu pandemijskih ograničenja u prethodnim godinama, domaća turistička ponuda, kao i podrška koja se za nju obezbeđuje, dodatno su dobile na značaju. Ako je u početku ključni cilj bila podrška onima koji su se suočili sa padom prometa, u poslednje dve godine evidentno je da se fokus pomerio na generisanje kapaciteta da se odgovori povećanoj tražnji, kroz obogaćivanje i unapređivanje kvaliteta i širine ponude. U skladu sa takvim trendovima, Ministarstvo turizma i omladine objavilo je Javni poziv za dodelu sredstava podsticaja namenjenih razvoju i unapređenju ruralnog turizma i ugostiteljstva sa ciljem da podstakne aktivnosti koje doprinose poboljšanju turističke ponude i infrastrukture u ruralnim područjima Srbij. Kvalifikovani korisnici podsticajnih sredstava su privredna društva, druga pravna lica ili preduzetnici koji obavljaju ugostiteljsku delatnost u objektima za smeštaj na ruralnim područjima, odnosno salašima, etno kućama i seoskim turističkim domaćinstvima, kao i fizička lica koja obavljaju ugostiteljsku delatnost u seoskim turističkim domaćinstvima, pod uslovom da su objekti evidentirani u sistemu e-Turista.
Podsticajna sredstva se mogu koristiti za širok spektar unapređenja ponude, što obuhvata izgradnju novih i dogradnju postojećih ugostiteljskih i pratećih objekata, rekonstrukciju, sanaciju, adaptaciju, ili investiciono održavanje ugostiteljskih objekata, parterno uređenje dvorišta, nabavku dvorišnog mobilijara, kao i opremanje ugostiteljskih objekata radi
unapređenja ugostiteljske ponude i proširenja smeštajnih kapaciteta. Korisnici imaju obavezu sufinansiranja projekta u iznosu od najmanje 10% od ukupne vrednosti projekta, dok maksimalni iznos podsticaja po projektu može iznositi do 2,9 miliona dinara. Projekti trebaju biti realizovani u roku od 12 meseci od dana uplate sredstava podsticaja.
// Ovaj Javni poziv otvara izvanredne mogućnosti za unapređenje ruralnog turizma i ugostiteljstva, nudeći finansijsku podršku za projekte koji će doprineti razvoju i diversifikaciji turističke ponude u ruralnim područjima. Uz finansijska sredstava koja su na raspolaganju, korisnici mogu značajno poboljšati kvalitet i dostupnost svojih usluga, uz investiranje samo 10% sopstvenih sredstava za itekako osetne efekte. Pored toga, podrška može da ostvari i širi pozitivan uticaj na povećanje turističkog prometa, održivi razvoj, kao i stvaranje novih mogućnosti za zapošljavanje lokalnog stanovništva. Budući da su podsticaji dizajnirani tako da minimalno opterete korisnika, a da donesu značajan rezultat i motivišu investicije u sektor koji je od rastućeg značaja za ekonomski razvoj ruralnih područja, istovremeno promovišući održivi razvoj i očuvanje kulturnog i prirodnog nasleđa, poziv zaslužuje svaku preporuku.
| OSNOVNI EKONOMSKI POKAZATELJI | Mar - 24 | |
|---|---|---|
| 1 | Međugodišnja inflacija | 5.60% |
| 2 | Referentna kamatna stopa | 6.50% |
| 3 | Stopa nezaposlenosti | 9.10% |
| 4 | Prosečna neto zarada - RSD | 95,836 |
| 5 | Prosečna penzija - RSD | 45,740 |
| 6 | KURS RSD/EUR | |
| na poslednji dan u mesecu | 117.1769 | |
| Prosečan srednji kurs EUR | 117.1783 | |
| 7 | KURS RSD/USD | |
| na poslednji dan u mesecu | 108.1467 | |
| Prosečan srednji kurs USD | 108.5572 | |
Aktuelno, kao i prethodna izdanja Private Briefinga u .pdf formatu dostupna su ovde.
Za sve dodatne informacije ili pitanja, slobodno nas kontaktirajte. Prenesite nam svoje utiske, podelite novosti ili nam javite kako napreduju aktuelni projekti.
Za jačanje kapaciteta, poseban poziv: Prijavite se za Glenfield E-Learning!
Glenfield Training and Consulting Doo | +381 11 407 9066 | office@glenfield.rs | www.glenfield.rs
Upozorenje: Ovaj izveštaj je pripremljen i objavljen pod autoritetom Glenfield Training and Consulting Doo i služi jedino u informativne svrhe. Informacije koje su korišćene, dobijene su od izvora za koje Glenfield Training and Consulting Doo smatra da su pouzdani ali ne garantuje njihovu ispravnost i kompletnost. Nijedna informacija ili predlog ne mogu se protumačiti kao ponuda ili nametanje kupovine ili prodaje. Nijedan deo ovog dokumenta ne sme se reprodukovati bez pismene dozvole Glenfield Training and Consulting