Private Briefing Februar 2025
Broj 143 | Godina XII
Private Briefing nastavlja analizu makroekonomskih kretanja prelaskom sa globalnih trendova na lokalni ekonomski okvir. U ovom broju analiziramo ključne ekonomske indikatore sa posebnim fokusom na pitanje održivog ekonomskog rasta kao faktora planiranja i poslovne strategije. Pored makroekonomske analize, tu je i novi kreditni program FZR, za podršku mladim preduzetnicima i početnicima u poslovanju, kao i IPARD III poziv u okviru Mere 3, predstavljamo i model subvencionisanih kredita Razvojnog fonda Vojvodine za unapređenje turističkih kapaciteta.
RFV: Subvencionisani krediti za unapređenje turizma
// Turizam postaje jedan od značajnih pokretača privrednog razvoja i zapošljavanja, a pristup povoljnim finansijskim sredstvima od presudnog je značaja za unapređenje turističke ponude. Posebno se ističe rastući značaj ruralnog i specijalizovanog turizma, koji odgovara na sve veću potražnju za autentičnim, održivim i ekološki prilagođenim turističkim iskustvima. Razvoj dodatnih turističkih segmenata, poput eno-gastronomskog, kulturnog i seoskog turizma, doprinosi diversifikaciji ponude i većoj otpornosti sektora na sezonske fluktuacije. Imajući to u vidu, Razvojni fond Vojvodine otvorio je konkurs za dugoročne kredite namenjene investicijama u oblasti turizma i ugostiteljstva, uz subvenciju kamate od strane Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam. Ovi krediti imaju za cilj povećanje konkurentnosti sektora, podsticanje ulaganja u nove i postojeće kapacitete, kao i jačanje ruralnog i specijalizovanog turizma u pokrajini. Pravo na učešće imaju MMSP, preduzetnici i registrovana poljoprivredna gazdinstva sa sedištem na teritoriji pokrajine, pri čemu se finansiranje može koristiti za izgradnju, adaptaciju i opremanje turističkih i ugostiteljskih objekata, sportskih i rekreativnih sadržaja, kao i nabavku turističke opreme i vozila.
// Ovaj poziv je deo šire strategije podrške MMSP i poljoprivrednim gazdinstvima, u okviru koje se putem specijalizovanih finansijskih instrumenata adresiraju segmentirane potrebe pojedinih sektora čime se gradi strukturirana podrška održivom razvoju, konkurentnosti i zapošljavanju. Finansijski okvir i uslovi kredita su prilagođeni potrebama korisnika, sa mogućnošću odobrenja do 20 miliona dinara za pravna lica i 10 miliona dinara za poljoprivredna gazdinstva. Period otplate može trajati do sedam godina, uz grejs period do 24 meseca, dok se kamatna stopa određuje u skladu sa valutom kredita i razvojnim statusom opštine u kojoj korisnik posluje i kreće se od 1% do Belibor + 0,80%. Subvencija kamate iznosi 100% u prvoj godini otplate, što značajno umanjuje početni trošak finansiranja i olakšava realizaciju investicija.
// Ovaj program omogućava preduzetnicima i poljoprivrednim gazdinstvima da kroz povoljne kredite investiraju u poboljšanje svojih kapaciteta, bilo kroz izgradnju novih ili unapređenje postojećih objekata. Na primer, finansiranje se može koristiti za modernizaciju smeštajnih kapaciteta, opremanje restorana i vinarija, izgradnju wellness i spa centara, kampova i drugih specijalizovanih turističkih sadržaja. Takođe, dostupna su sredstva za nabavku plovnih objekata i turističkih prevoznih sredstava, digitalizaciju poslovanja, unapređenje energetske efikasnosti i održivih turističkih modela. Dugoročno gledano, ova vrsta podrške ne samo da doprinosi povećanju prihoda korisnika, već im omogućava da se pozicioniraju na tržištu sa atraktivnijom i konkurentnijom ponudom. Kombinacija dugog roka otplate, niskih troškova finansiranja i subvencionisane kamate u prvoj godini, čini ovaj poziv odličnom prilikom za one koji žele da prošire ili diversifikuju svoje turističke kapacitete.
Makroekonomski okvir: Lokalni trendovi i očekivanja
// Drugi Private Briefing u kalendarskoj godini tradicionalno donosi osvrt na glavna ekonomska kretanja iz prethodne godine. Od prošle godine, analiza je proširena na trilogiju koja uključuje lokalni makroekonomski okvir, imajući u vidu njegov značaj za domaću privredu i razlike u odnosu na globalne trendove. U ovom izdanju prelazimo sa globalnih kretanja na lokalne indikatore i trendove. Globalno, 2024. godina donela je evoluciju paradigme iz “AI” prepoznate kao reč godine ’23 od Collins Dictionary, u “Resilience” (otpornost). Dok je “AI” simbolizovao tehnološki fokus na rešavanje izazova, “Resilience” odražava sposobnost ekonomija da se prilagode i napreduju uprkos geopolitičkim tenzijama i ekonomskim turbulencijama. Ovaj prelaz ukazuje na širi pristup koji kombinuje tehnološke inovacije sa strateškim razvojem i održivošću. Globalna ekonomija je pokazala stabilan rast od 3,2%, dok se inflacija vratila pod kontrolu, omogućavajući centralnim bankama postepeno ublažavanje monetarnih politika. Realan rast BDP-a u Srbiji u 2024. dostigao je 3,9%, što predstavlja poboljšanje u odnosu na prethodnu godinu, ali i dalje zaostaje za potrebnim vrednostima koje bi omogućile konvergenciju ka razvijenijim ekonomijama. Najveći rast zabeležen je u sektorima građevinske industrije (8,6%), prerađivačke industrije (4,4%) i trgovine na malo (5,9%). Nasuprot tome, pad je zabeležen u poljoprivredi (-8,8%), pre svega zbog nepovoljnih vremenskih uslova. U poređenju sa regionom Zapadnog Balkana, koji beleži prosečan rast od 4,2%, i EU, gde je rast 3,6%, Srbija ostvaruje nešto sporiji oporavak. Iako su određeni sektori pokazali solidne rezultate, struktura rasta sugeriše da su potrebne strukturne promene kako bi se postigao dugoročan razvoj.
// Makroekonomski okvir Srbije pokazuje znake stabilizacije, ali ne i ubrzanja rasta koje bi omogućilo bržu konvergenciju ka razvijenijim ekonomijama. Ostaje pitanje kako kreirati održiviji model razvoja koji ne zavisi isključivo od eksternih faktora, već od unutrašnjih kapaciteta i otpornosti.. Da bi se podstakao održiv rast, potrebno je pojednostaviti regulatorne procese koji otežavaju poslovanje malih i srednjih preduzeća, omogućiti lakši pristup finansijama kroz podsticajne kreditne linije sa dužim rokom otplate, usmeriti infrastrukturne projekte ka potrebama MMSP, posebno u oblastima zelene tranzicije i digitalizacije, kao i ulagati u obrazovanje i razvoj veština potrebnih za novu eru otpornog preduzetništva.
Rezultati iz 2024. godine potvrđuju da je potrebno preispitati trenutni ekonomski model. Osnovni problem leži u dominantnom oslanjanju na velike investitore i subvencionisane projekte, dok mikro, mala i srednja preduzeća (MMSP) ostaju u drugom planu. Ova kategorija preduzeća često se suočava sa ograničenim pristupom finansijama, regulatornim preprekama i infrastrukturnim ograničenjima. U tom kontekstu, neke od inicijativa, kao što je podrška inovacionim biznisima ili implementaciji novih tehnologija, poput AI-a, ključna je za jačanje konkurentnosti domaće privrede. Međutim, tehnologija sama po sebi nije dovoljna. Potrebno je istovremeno raditi na jačanju otpornosti privrede kroz diversifikaciju izvora finansiranja, smanjenje zavisnosti od stranih investicija i podsticanje domaće proizvodnje.
// Što se tiče ostalih indikatora, inflacija za 2024. na kraju godine beleži vrednost od 4,3%, što je u odnosu na kraj 2023. (6,7%) smanjenje, ali i dalje iznad proseka 2022. (3,2%). Kamatna stopa NBS je, kao sredstvo kontrole inflacije, tokom većeg dela godine ostala stabilna na nivou od 5,75%, nakon postepenog smanjenja sa početnih 6,50%, što jeste rezultiralo stabilizacijom inflacije, ali ne i njenim potpunim zaustavljanjem. Kretanje stope nezaposlenosti variralo je u rasponu od 8,1% do 9,4%, uz relativno stabilnu stopu zaposlenosti, koja se kretala blizu nivoa iz prethodne tri godine. Očekuje se nastavak rasta zaposlenosti u sektorima sa višim nivoom kompleksnosti poslova, što bi moglo doprineti daljem rastu prosečnih zarada. Sa druge strane, povećanje minimalne cene rada i dalje vrši pritisak na rast plata, dok ekonomska migracija ostaje izazov koji utiče na tržište rada. U decembru je prosečna neto zarada iznosila 841 EUR, što je više u odnosu na prošlogodišnjih 795 EUR i u nivou proseka regiona Zapadnog Balkana (738 EUR), ali i dalje ispod proseka Balkana (870 EUR) i značajno ispod EU proseka (2.100 EUR).
Tokom godine dinar je ostao stabilan u odnosu na evro, sa prosečnim kursom od 117,05 RSD/EUR, dok je prema američkom dolaru zabeležio varijacije između 106 i 111 RSD/USD. Stabilnost kursa omogućila je predvidivost za poslovanje, dok su niže cene energenata i rast izvoza prerađivačke industrije doprineli smanjenju deficita tekućeg računa sa 2,6% BDP-a na procenjenih 1,9% BDP-a. Ukupan robni izvoz beleži rast od 1,7%, dok je robni uvoz povećan za 5,6%, što ukazuje na oporavak domaće potrošnje ali i nastavak zavisnosti od uvoza energenata i repromaterijala.
Pokrivenost uvoza izvozom ostala je stabilna na oko 77%, dok se deficit spoljnotrgovinske razmene zadržao na nivou od oko 8 milijardi evra. Rast zarada i zaposlenosti u sektorima sa višim nivoom kompleksnosti poslova (posebno IT sektor, građevinarstvo i trgovina) delimično ublažava migracione pritiske, ali dugoročno rešenje leži u povećanju konkurentnosti domaće privrede kroz ulaganja u obrazovanje i tehnološki razvoj. Takođe, rast minimalne cene rada može dodatno doprineti poboljšanju životnog standarda radnika i smanjenju nejednakosti.
// Makroekonomski okvir Srbije u 2024. godini pokazuje stabilizaciju, ali ne i ubrzanje rasta koje bi omogućilo konvergenciju sa razvijenim ekonomijama. Strukturni izazovi ostaju izraženi, pre svega u segmentima niske produktivnosti, ograničenog pristupa finansijama i neizvesnosti u pogledu investicionih tokova. Pored toga, podaci pokazuju da se oslanjanje na strane direktne investicije i subvencije nije dugoročno održiv model razvoja. Sa druge strane, rast MMSP sektora, tehnološka transformacija i integracija u regionalne lance vrednosti ostaju ključni faktori konkurentnosti, ali će se od privrednika očekivati proaktivnost i u korišćenju dostupnih programa podrške. U tom kontekstu, očekuje se da će se privredna politika postepeno prilagođavati modelu koji daje veću težinu lokalnim akterima, malim biznisima, inovacijama i supstituciji uvoza kao najznačajnijim i najodrživijim elementima privrednog razvoja. S tim u vezi, ulaganja u obrazovanje i razvoj infrastrukture sa jedne strane i jačanje kapaciteta i konkurentnosti lokalnih malih i srednjih preduzeća pre svega u smislu veština i resursa, uz adekvatan pristup finansiranju, biće od ključnog značaja za realizaciju dugoročne strategije kapilarnog razvoja zasnovanog na jakom domaćem privrednom ekosistemu. Ovaj zaključak ne označava kraj analize već postavlja osnovu za dalje praćenje ekonomske dinamike. Kako se državni programi podrške, evropske integracije i globalni ekonomski trendovi budu razvijali, biće ključno da preduzetnici i donosici odluka prate promene i koriste prilike koje im stoje na raspolaganju, a koje ćemo mi nastaviti da analiziramo i u izdanjima pred nama.
IPARD III: Dodatni vidovi podrške za preradu i marketing poljoprivrednih proizvoda
// Nakon prethodnih IPARD ciklusa, vreme je za analizu novog javnog poziva u okviru IPARD III programa, pod okriljem Mere 3 – Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva. Ovaj poziv otvara značajne mogućnosti za unapređenje prehrambene industrije, sa fokusom na modernizaciju kapaciteta i povećanje konkurentnosti sektora.
Osim već poznatih mera koje su bile deo IPARD II ciklusa, nova faza donosi dodatne mogućnosti za korisnike, uključujući unapređenje prerade i marketinga proizvoda iz sektora mleka, mesa, jaja, ribe, voća, povrća, grožđa, žitarica i industrijskog bilja. Aktuelni poziv u okviru Mere 3 omogućava sufinansiranje izgradnje i opremanja objekata, nabavke nove opreme, mašina i softverskih
rešenja, pri čemu se intenzitet podrške kreće do 50% prihvatljivih troškova, uz dodatnih 10% za investicije u obnovljive izvore energije, cirkularnu ekonomiju i upravljanje otpadnim vodama. Prihvatljivi troškovi za sufinansiranje kreću se u rasponu od 20.000 do 1.300.000 evra, dok ukupna podrška po korisniku u okviru IPARD III programa može dostići 2.500.000 evra.
Sa jasno definisanim ciljevima koji obuhvataju modernizaciju prehrambene industrije i prilagođavanje evropskim standardima, IPARD III podsticaji omogućavaju značajna unapređenja u oblasti prerade i marketinga proizvoda sa dodatom vrednošću. Uvođenjem dodatnih sektora i podsticaja za održive tehnologije, program ostaje otvoren za širok spektar investicija koje mogu doprineti dugoročnoj održivosti sektora. Poziv ostaje zahtevan u pogledu aplikacione procedure, pri čemu je neophodno dostaviti detaljan poslovni plan i kompletnu projektnu dokumentaciju već u fazi prijave. Pored standardnih procedura za IPARD programe, investitori treba da posvete pažnju planiranju investicije, odabiru prihvatljivih troškova i prikupljanju neophodne dokumentacije.
// Ovaj poziv omogućava poljoprivrednim gazdinstvima, kao zadrugama, agrobiznisima i prerađivačima da investiraju u modernu opremu i tehnologije koje povećavaju kapacitet proizvodnje i poboljšavaju kvalitet proizvoda. U praksi, ovo znači da se kroz ovaj poziv mogu finansirati projekti poput automatizacije proizvodnih linija, nabavke energetski efikasnih mašina, izgradnje hladnjača, modernizacije postrojenja za preradu mesa i mleka, kao i digitalizacije procesa u prehrambenoj industriji. Ovakve investicije u moderna osnovna sredstva direktno smanjuju troškove poslovanja kroz veću efikasnost i produktivnost, kao i indirektno, kroz manje gubitke prihoda uzrokovane održavanjem ili popravkama, karakterističnim za staru opremu. Pored toga, uniformnost proizvoda, kontrola kvaliteta i mogućnost ispunjavanja rokova mogu biti ključni elementi u kreiranju, održavanju ili povećanju konkurentnosti na inostranim tržištima. U kontekstu trendova koji oblikuju poslovanje u prethodnim godinama, a očekuje se da će tako biti i u bližoj budućnosti, korisnici koji planiraju ulaganja u obnovljive izvore energije ili upravljanje otpadom mogu ostvariti dodatne podsticaje, što značajno smanjuje inicijalne investicione troškove i ubrzava povrat ulaganja. Dodatno, ulaganja u cirkularnu ekonomiju mogu otvoriti nova tržišta i povećati konkurentnost proizvoda na domaćem i inostranom tržištu. Iskustva iz prethodnih poziva svedoče da je jedan od elemenata povećanja izgleda za uspeh apliciranja, svakako i podrška u pripremi aplikacija, analiza investicionih planova i stručno vođenje kroz proces prijave, za šta je na raspolaganju naš tim eksperata. Ovo podrazumeva kako pažljivu analizu zahteva, tako i razumevanje specifičnih uslova vezanih za sektor u koji se investira, i procenu kapaciteta za realizaciju predviđenih aktivnosti. Upravo za savete i podršku u pripremi vašeg projekta, od pripreme projektne dokumentacije do realizacije investicije, naš tim eksperta stoji vam , kako biste iskoristili priliku da materijalizujete podršku koju IPARD omogućava. Pored toga, na raspolaganju smo i za procese inicijalne analize potreba, kao i za obezbeđivanje neophodnog pred finansiranja.
FZR: Podrška za mlade preduzetnike i osnova za razvoj startapa
// Početak poslovanja predstavlja najveći izazov za mlade preduzetnike, pri čemu je pristup finansijama često ključni faktor koji određuje uspešnost prvih godina poslovanja. Fond za Razvoj Republike Srbije objavio je novi Javni poziv za finansijsku podršku mladima koji su početnici u poslovanju, pružajući im mogućnost dugoročnog finansiranja pod povoljnim uslovima. Program je namenjen preduzetnicima, mikro i malim preduzećima osnovanim najranije od 1. januara 2019. godine, čiji su osnivači i zakonski zastupnici fizička lica uzrasta od 20 do 35 godina. Cilj programa je da omogući ovim preduzećima lakši početak i stabilizaciju poslovanja kroz finansiranje osnovnih investicija.
Finansijski okvir i uslovi kredita prilagođeni su očekivanim potrebama mladih preduzetnika, sa maksimalnim iznosom do 5 miliona dinara, rokom otplate do 78 meseci, uključujući grejs period do 18 meseci. Kamatna stopa je 1,5% godišnje za standardne instrumente obezbeđenja, dok korisnici koji dostave bankarsku garanciju mogu ostvariti nižu stopu od 1% godišnje. Program ne predviđa
naknadu za obradu zahteva, što dodatno umanjuje troškove finansiranja. Kroz ovaj poziv mogu se finansirati osnovne investicije neophodne za stabilan početak poslovanja, uključujući nabavku mašina, alata i opreme, kupovinu ili adaptaciju poslovnog i proizvodnog prostora, kupovinu vozila namenjenih obavljanju poslovne delatnosti, kao i obrtna sredstva do 30% iznosa kredita.
// Mladi preduzetnici se suočavaju sa nizom izazova, od nedostatka početnog kapitala, preko težeg pristupa klijentima i dobavljačima, do nedovoljnih finansijskih rezervi za stabilan rast. Osim toga, mnogi startapi nemaju dovoljno vremena i resursa da odlože monetizaciju dok ne izgrade prepoznatljiv brend i stabilnu prodaju. Ovaj program omogućava da se ključne investicije u ranoj fazi poslovanja ne finansiraju isključivo iz sopstvenih izvora, već kroz povoljne kredite sa dugim rokom otplate, čime se smanjuje pritisak na početne mesečne rashode. Dodatno, povoljne kamatne stope i duži grejs period omogućavaju početnicima u poslovanju da postave temelje za održiv rast pre nego što počnu sa otplatom duga. Ovo je od presudnog značaja u sektorima gde su prvi prihodi sporiji, a potreba za ulaganjima veća (proizvodnja, IT, usluge visoke dodate vrednosti, zanatske delatnosti). Ovaj program je deo šire inicijative podrške preduzetništvu i MMSP sektoru, u kojoj država kroz različite mehanizme omogućava povoljniji pristup finansiranju za mlade preduzetnike. Program je komplementaran sa drugim podsticajima, poput poreskih olakšica za novoosnovana preduzeća i posebnih programa podrške za izvozno orijentisane firme. Iako ne uključuje bespovratna sredstva ili mentoring, njegova vrednost leži u dostupnosti povoljnog finansiranja, što je ključni element za stabilizaciju poslovanja u prvim godinama rada. Kroz ovaj poziv, mladi preduzetnici dobijaju priliku da investiraju u rast i razvoj svog poslovanja pod uslovima koji omogućavaju dugoročnu održivost.
| OSNOVNI EKONOMSKI POKAZATELJI | Feb - 25 | |
|---|---|---|
| 1 | Međugodišnja inflacija | 4,60% |
| 2 | Referentna kamatna stopa | 5,75% |
| 3 | Stopa nezaposlenosti | 8,10% |
| 4 | Prosečna neto zarada - RSD | 100.738 |
| 5 | Prosečna penzija - RSD | 50.687 |
| 6 | KURS RSD/EUR | |
| na poslednji dan u mesecu | 117,1203 | |
| Prosečan srednji kurs EUR | 117,1174 | |
| 7 | KURS RSD/USD | |
| na poslednji dan u mesecu | 112,3859 | |
| Prosečan srednji kurs USD | 111,5616 | |
Aktuelno, kao i prethodna izdanja Private Briefinga u .pdf formatu dostupna su ovde.
Za sve dodatne informacije ili pitanja, slobodno nas kontaktirajte. Prenesite nam svoje utiske, podelite novosti ili nam javite kako napreduju aktuelni projekti.
Za jačanje kapaciteta, poseban poziv: Prijavite se za Glenfield E-Learning!
Glenfield Training and Consulting Doo | +381 11 407 9066 | office@glenfield.rs | www.glenfield.rs
Upozorenje: Ovaj izveštaj je pripremljen i objavljen pod autoritetom Glenfield Training and Consulting Doo i služi jedino u informativne svrhe. Informacije koje su korišćene, dobijene su od izvora za koje Glenfield Training and Consulting Doo smatra da su pouzdani ali ne garantuje njihovu ispravnost i kompletnost. Nijedna informacija ili predlog ne mogu se protumačiti kao ponuda ili nametanje kupovine ili prodaje. Nijedan deo ovog dokumenta ne sme se reprodukovati bez pismene dozvole Glenfield Training and Consulting