Private Briefing Septembar 2026
Broj 162 | Godina XIV
Septembarski Private Briefing zatvara Letnju trilogiju o hidrataciji, mada likvidnost ostaje u fokusu i nakon što je leto prošlo. Broj otvaramo šestim ciklusom programa Pametni početak Fonda za inovacionu delatnost, koji popunjava prazninu u lancu finansiranja između ideje i prvog prototipa, u fazi u kojoj banke i investitori po pravilu izostaju. U trećoj epizodi trilogije prelazimo na spoljne instrumente, kreditiranje, refinansiranje i upravljanje odnosom sa bankama. Koncept odmah prate dva konkretna primera, program subvencionisanih kredita „Kapital za razvoj“ Ministarstva privrede, sada proširen i na trajna obrtna sredstva, i dugoročni krediti Razvojnog fonda Vojvodine za trajna obrtna sredstva, sa rokom i cenom prilagođenim upravo toj nameni.
IF: Smart Start, od ideje do MVP #6
// Fond za inovacionu delatnost (IF) otvorio je šesti ciklus programa Pametni početak (Smart Start), namenjen timovima od dva do pet članova koji svoju poslovnu ideju žele da pretvore u prvi prototip ili minimalno održiv proizvod (MVP). Uslovi kvalifikovanosti su postavljeni identično kao i u ranijim pozivima, što znači da najmanje 51% članova tima moraju biti domaći rezidenti, i isti procenat ne sme imati vlasničke udele u drugim privrednim društvima u zemlji. Fond finansira do 5.400.000 dinara po projektu, odnosno do 90% ukupnog budžeta, dok podnosilac prijave mora obezbediti najmanje 10% sufinansiranja u gotovini iz privatnih izvora nezavisnih od Fonda, pri čemu nefinansijska ulaganja nisu prihvatljiva.
// Uz finansiranje razvoja, za svaki odobreni projekat obezbeđeno je i dodatnih 600.000 dinara namenjenih isključivo mentorskoj podršci, odvojenih od operativnog budžeta. Predviđeno trajanje projekata je od šest do devet meseci. Pre potpisivanja ugovora o finansiranju, timovi su obavezni da se transformišu u društvo sa ograničenom odgovornošću, u kojem najmanje 51% predloženih članova tima moraju biti suosnivači i istovremeno zajedno vlasnici 100% udela, uz zakonskog zastupnika koji mora biti jedan od osnivača. Kod tima od dva člana oba moraju biti suosnivači, kod tima od tri člana najmanje dva, a kod tima od četiri ili pet članova najmanje troje. Da bi se obezbedio fokus i kontinuitet razvoja, postoji i ograničenje da jedan član tima može učestvovati samo u jednoj prijavi i biti angažovan na samo jednom projektu Fonda u datom trenutku. U pogledu raspodele raspoloživog budžeta, IF usmerava najmanje 50% raspoloživih sredstava ka prioritetnim domenima Strategije pametne specijalizacije, odnosno ka hrani za budućnost, informaciono-komunikacionim tehnologijama s fokusom na veštačku inteligenciju, mašinama i proizvodnim procesima budućnosti i kreativnim industrijama, ukoliko za to postoji dovoljan broj kvalitetnih prijava. Prijava se podnosi isključivo na engleskom jeziku zbog međunarodnog procesa evaluacije, i obuhvata i video prezentaciju u trajanju do tri minuta. Ocenjivanje se zasniva na tri kriterijuma, i podrazumeva percipiranu korisnost i konkurentsku prednost rešenja, tržišni potencijal i kompetentnost tima.
// Timovi u ovoj fazi razvoja najčešće imaju formulisanu ideju, ali im nedostaju sredstva da je provedu do trenutka kada postaje merljiva, odnosno do prvog prototipa ili MVP koji se može testirati na tržištu ili predstaviti potencijalnom investitoru. Banke, a najvećim delom i privatni investitori u ovoj fazi razvoja po pravilu izostaju, jer nema ni prihoda ni tržišnog dokaza na koji bi mogli da se oslone. Pametni početak popunjava taj konkretan i vrlo “opipljiv” prazan prostor u lancu finansiranja, u iznosu odmerenom tako da pokrije značajan deo očekivanih troškova u kritičnoj fazi razvoja, tokom dva ili tri kvartala. Mentorska komponenta uz operativni budžet pomaže timu da ideju pretoči u strukturiran poslovni model, sa definisanom ciljnom grupom, kanalima plasmana i pretpostavkama o prihodima, što su česti elementi koje timovi u ovoj fazi najčešće nemaju do kraja razrađene. Kroz pet prethodnih ciklusa, program se profilisao kao ulazna tačka u širi sistem podrške IF, koji se nastavlja kroz instrumente namenjene daljem rastu kompanije, poput Mini Grants, Co-Fund i Collab. U tom kontekstu, tim koji uspešno završi Pametni početak izlazi iz programa sa prvim prototipom i sa solidnim uvodom u naredne raspoložive faze finansiranja koje prate rast kompanije.
Letnja trilogija o hidrataciji E3: Eksterna infuzija
// U prvoj epizodi trilogije dijagnostikovali smo nelikvidnost kroz njen najvidljiviji simptom, blokadu računa, a u drugoj smo se bavili internom cirkulacijom, odnosno finansijskim upravljanjem koje firmi omogućava da unapred vidi gde je novac i kada stiže, i interno upravlja hidratacijom. Treća epizoda prelazi na drugi pravac terapije, preventivne ili remedijalne i obuhvata spoljne instrumente: kreditiranje, refinansiranje i upravljanje odnosom sa bankama. Kao i svaka infuzija, oni deluju najbolje kada se tačno zna šta i koliko treba nadoknaditi.
// Naizgled prvo pitanje kada je reč o finansiranju je pitanje izvora finansiranja, odnosno dostupnosti. I dok postoje ograničavajući faktori kada je o tome reč, nesporno je da na tržištu postoje brojni komercijalni izvori, koji nude širok spektar finansijskih instrumenata i modela. Pored toga, postoje brojni i mešoviti proizvodi, kreirani uz pomoć države ili razvojnih fondova, koji u većoj ili manjoj meri kompenzuju limite komercijalnih izvora, i koje redovno analiziramo upravo u Private Briefingu.
Zato ključno pitanje nije da li je finansiranje dostupno, već koji instrument odgovara kojoj potrebi. Na primer, revolving linija ili dozvoljeni minus po tekućem računu pokrivaju kratkoročne oscilacije, kada novac privremeno kasni, ali se očekuje u predvidivom roku. Refinansiranje ima smisla kada firma nosi više kredita sa različitim rokovima i cenama, a konsolidacija u jedan instrument sa boljim uslovima oslobađa prostor u mesečnom servisiranju duga. Faktoring, kao nekreditni instrument, odgovara na problem koji smo videli u podacima APR, gde privreda na svaki dinar na računu drži oko dva dinara u potraživanjima od kupaca. Investicioni krediti, uključujući razvojne linije koje redovno pratimo u Private Briefingu,
imaju sopstvenu logiku i pogrešno su rešenje za jaz u obrtnom kapitalu, kao što je kratkoročna linija pogrešan način da se finansira oprema. Banka pri odobravanju i određivanju cene proizvoda procenjuje i bilanse i kvalitet informacija koje firma o sebi može da pruži. Redovno ažurirana finansijska platforma, sa jasnom strategijom i objašnjenjem finansijskog modela, direktno utiče na to da li banka zahtev tretira kao standardni proizvod ili kao izloženost koju treba dodatno obezbediti i skuplje naplatiti. Klijent koji dolazi sa jasnom namenom, iznosom, rokom i izvorom otplate nalazi se u bitno drugačijoj poziciji od onog koji traži novac kada je problem već nastao.
Upravo tu nastupa upravljanje bankarskim odnosima (Banking Relationship Management, BRM). U našoj praksi, kroz decenijska iskustva rada sa bankama i razvojnim institucijama na kreditnom procesu, underwritingu i upravljanju portfolijom, iskristalisala se premisa da je za pristup finansiranju bitno razumeti kreditni proces. Tu premisu koristimo i kroz masovne obuke malih biznisa u okviru brojnih inicijativa pristupanja finansiranju, ali i „po meri“ za pojedinačne veće biznise. Definišemo stvarnu potrebu i najpogodniji instrument, pripremamo kreditni zahtev, poslovni plan i projekcije, prikupljamo i upoređujemo ponude više banaka i zastupamo korisnika u pregovorima o kamati, naknadama, kolateralu i ugovornim uslovima. Nakon odobrenja pratimo ispunjenje ugovornih obaveza i redovno izveštavanje prema banci, tako da je sledeći zahtev isplaniran i spreman daleko pre nego što zatreba, a tada su i sredstva najpovoljnija.
I tako se na infuziji krug trilogije zatvara. Blokada računa je krajnja tačka procesa koji se može zaustaviti internom cirkulacijom, a spoljni instrumenti su njen nastavak, ne zamena. CFO outsourcing, ili eksterno upravljanje finansijama, kao i njegova varijanta laganih finansija, obezbeđuju da firma zna koliko, kada i zašto joj novac treba, i da taj novac dobije pod pravim uslovima, od prave banke i u pravom obliku. Tek zajedno, ove dve funkcije hidrataciju poslovanja pretvaraju iz sezonske metafore u trajan sistem. Za procenu postojeće strukture finansiranja i pripremu za razgovor sa bankom, uoči poslednje deonice godišnje trke sa finansijama, Glenfield konsultanti su na raspolaganju.
Ministarstvo privrede: Subvencionisani kapital za razvoj
// Ministarstvo privrede je, u saradnji sa Razvojnom agencijom Srbije (RAS) i Bankom Poštanska štedionica, otvorilo javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava u okviru Programa subvencionisanih kredita za nabavku opreme i obrtna sredstva „Kapital za razvoj“, sa ukupnim budžetom od 220 miliona dinara namenjenih subvencionisanju kamatnih stopa. Pravo učešća imaju privredna društva i zadruge razvrstani kao mikro i mala pravna lica prema finansijskim izveštajima za 2025. godinu, kao i preduzetnici registrovani u Agenciji za privredne registre. Program predstavlja nastavak ranijeg, najpopularnijeg modela podrške finansiranja osnovnih sredstava kroz banke i lizing kompanije. Sada je obuhvat pružalaca usluga sužen, ali, dok je podrška ranije bila namenjena isključivo za nabavku opreme, sada je proširena i na trajna obrtna sredstva, čime se cilj programa eksplicitno širi sa investicija i na trajnu podršku likvidnosti korisnika.
Za namene nabavke nove opreme, ukupna kreditna linija iznosi milijardu dinara, a pojedinačni krediti se kreću od 700.000 do 15 miliona dinara, uz obavezno učešće od najmanje 30% vrednosti investicije. Nominalna kamatna stopa je fiksna i iznosi 6,3% godišnje na dinarski kredit bez valutne klauzule, od čega korisnik plaća samo 2%, dok Ministarstvo subvencioniše preostalih 4,3%. Rok otplate, uključujući grejs period od šest meseci, ide do 60 meseci, a provizija i naknada za obradu zahteva, do 0,5%, takođe je pokrivena subvencijom. Kao obezbeđenje se traže menica firme, lična menica vlasnika sa učešćem preko 25% i zaloga na kupljenoj opremi.
Za trajna obrtna sredstva, kreditna linija je takođe milijardu dinara, sa pojedinačnim kreditima do 15 miliona dinara. Nominalna kamatna stopa iznosi 6,7% godišnje, pod istim principom podele troška, korisnik plaća 2%, a Ministarstvo subvencioniše 4,7%. Rok otplate sa grejs periodom od šest meseci ograničen je na 36 meseci, dakle znatno kraće nego kod kredita za opremu, što odgovara prirodi obrtnih sredstava kao kratkoročnije potrebe. Obezbeđenje uključuje menicu firme i ličnu menicu vlasnika, a za iznose preko 2,5 miliona dinara kod preduzetnika i mikro pravnih lica, odnosno preko 6 miliona dinara kod malih pravnih lica, traži se i hipoteka prvog reda ili zaloga na opremi ili vozilima.
Oba kredita nose i neke uslove koji odstupaju od uobičajene prakse, pa je tako zabrana raspodele dobiti do otplate kredita, koja je čest uslov kod razvojnih kreditnih linija, ovde isključena. Dozvoljena je i prevremena otplata bez penala, a banka ne može klijentima koji koriste program nametati dodatne uslove strože od onih koji važe za njene ostale komitente, poput obaveznog obima platnog prometa. Proces prijave je pojednostavljen i vrši se u filijali banke, istovremeno sa zahtevom za kredit, uz prateću dokumentaciju. Poseban detalj je i da aplikant može podneti zahtev po svakoj od dve vrste kredita, te tako kombinovati i investicije u osnovna sredstva, i podršku likvidnosti, kroz isti instrument, pod minimalno različitim uslovima.
Efektivna kamata koju korisnik plaća na oba tipa kredita je drastično niža od prosečnih tržišnih uslova pod kojima privreda trenutno pozajmljuje, budući da je prosečna kamatna stopa na dinarske kredite privredi iznosila krajem 2025. godine 6,5%. Na taj način, subvencija u praksi smanjuje trošak finansiranja na trećinu, što za mikro i mala preduzeća koja uđu u program, uz pažljivo odmerene zahteve za kolateral, može predstavljati značajan i ostvariv podsticaj. Budžet od 220 miliona dinara za subvenciju, uz kreditne linije od po milijardu dinara za obe namene, ukazuje na kapacitet za nekoliko stotina odobrenih kredita, u zavisnosti od toga koliko će prosečan zahtev biti blizu donje ili gornje granice raspona. Istovremeno, proširenje programa sa opreme na obrtna sredstva znači da se instrument sada obraća i preduzećima kojima je potreban prostor za tekuću finansijsku stabilnost, a ne samo za investicioni ciklus, čime „Kapital za razvoj“ postaje sveobuhvatniji ulaz u sistem državne podrške nego što je ranija verzija programa bila, posebno imajući u vidu mogućnost apliciranja za obe namene istovremeno.
RFV: Dugoročni krediti za trajna obrtna sredstva
// Razvojni fond AP Vojvodine (RFV) otvorio je konkurs za dugoročne kredite za trajna obrtna sredstva, sa ciljem da obezbedi kontinuitet poslovnih procesa korisnika i podstakne novo zapošljavanje. Pravo učešća imaju pravna lica i preduzetnici razvrstani kao mikro, malo ili srednje pravno lice, sa registrovanim sedištem na teritoriji AP Vojvodine. Iznos kredita kreće se od 500.000 do 50.000.000 dinara, u skladu sa kreditnom sposobnošću podnosioca zahteva.
Fond nudi dva paralelna modela kamate. Kod kredita sa valutnom klauzulom, kamatna stopa je promenljiva, 2% plus šestomesečni EURIBOR, uz primenu srednjeg kursa NBS za evro i usklađivanje svakih šest meseci, a za kredite obezbeđene garancijom poslovne banke ta stopa se dodatno umanjuje za 1%. Kod dinarskih kredita, kamatna stopa je promenljiva, referentna stopa NBS uvećana za 0,50% za podnosioce sa sedištem u gradovima i opštinama treće i četvrte grupe razvijenosti, odnosno za 0,80% za one iz prve i druge grupe. Rok otplate ide do 48 meseci, uključujući grejs period do šest meseci, a anuiteti se plaćaju mesečno, tromesečno ili, samo za korisnike iz poljoprivrede, šestomesečno. Kao obezbeđenje, Fond traži menice korisnika kredita i lične menice vlasnika, osnivača ili direktora, osim kada pravno lice nema većinski privatni kapital ili
Za podnosioce koji ne nude garanciju poslovne banke, Fond dodatno traži najmanje dva godišnja finansijska izveštaja sa poslovnim i neto dobitkom, kao i ukupan kapital veći od nule po završnom računu za prethodnu godinu, dok se od preduzetnika sa prostim knjigovodstvom traži samo poslovanje sa neto dobitkom.
// Trajna obrtna sredstva se, za razliku od sezonskog ili operativnog obrtnog kapitala, ne vraćaju u kratkom ciklusu, već ostaju uložena u zalihe, potraživanja ili tekuće poslovanje tokom dužeg perioda, pa rok do 48 meseci sa grejsom do šest meseci daje preduzeću realno vreme da tu strukturnu potrebu servisira iz redovnog poslovanja, a ne kroz stalno obnavljanje kratkoročnih linija po tekućoj tržišnoj ceni. Relativno široko postavljeni uslovi obezbeđenja, sa hipotekom ili garancijom poslovne banke kao alternativom ličnim menicama, dodatno otvaraju pristup preduzećima koja nemaju razvijen fiksni kolateral, ali imaju stabilne finansijske izveštaje i redovno poslovanje sa dobitkom. Izbor između valutne klauzule i dinarskog modela, uz mogućnost dodatnog umanjenja kamate garancijom banke, ostavlja podnosiocu prostor da uskladi strukturu kredita sa sopstvenom izloženošću kursnom riziku i raspoloživim kolateralom, umesto da mu Fond nametne jedinstven obrazac. Istovremeno, diferencijacija kamatne stope po grupama razvijenosti opštine pokazuje da Fond, iako radi na tržišnim principima kreditiranja, i dalje ugrađuje regionalnu politiku u cenu novca, blagim popustom za privredu iz manje razvijenih sredina. U kontekstu spoljnih instrumenata likvidnosti koje smo u ovom broju već razmatrali kroz treću epizodu Letnje trilogije o hidrataciji, ovaj konkurs je konkretan primer kreditne linije namenjene isključivo trajnim obrtnim sredstvima, sa rokom i cenom koji su prilagođeni nameni, a ne generičkom poslovnom kreditu.
| OSNOVNI EKONOMSKI POKAZATELJI | Sep - 26 | |
|---|---|---|
| 1 | Međugodišnja inflacija | 2,20% |
| 2 | Referentna kamatna stopa | 5,75% |
| 3 | Stopa nezaposlenosti | 7,20% |
| 4 | Prosečna neto zarada - RSD | 121.346 |
| 5 | Prosečna penzija - RSD | 56.813 |
| 6 | KURS RSD/EUR | |
| na poslednji dan u mesecu | 117,3531 | |
| Prosečan srednji kurs EUR | 117,3646 | |
| 7 | KURS RSD/USD | |
| na poslednji dan u mesecu | 101,2363 | |
| Prosečan srednji kurs USD | 101,2896 | |
Aktuelno, kao i prethodna izdanja Private Briefinga u .pdf formatu dostupna su ovde.
Za sve dodatne informacije ili pitanja, slobodno nas kontaktirajte. Prenesite nam svoje utiske, podelite novosti ili nam javite kako napreduju aktuelni projekti.
Za jačanje kapaciteta, poseban poziv: Prijavite se za Glenfield E-Learning!
Glenfield Training and Consulting Doo | +381 11 407 9066 | office@glenfield.rs | www.glenfield.rs
Upozorenje: Ovaj izveštaj je pripremljen i objavljen pod autoritetom Glenfield Training and Consulting Doo i služi jedino u informativne svrhe. Informacije koje su korišćene, dobijene su od izvora za koje Glenfield Training and Consulting Doo smatra da su pouzdani ali ne garantuje njihovu ispravnost i kompletnost. Nijedna informacija ili predlog ne mogu se protumačiti kao ponuda ili nametanje kupovine ili prodaje. Nijedan deo ovog dokumenta ne sme se reprodukovati bez pismene dozvole Glenfield Training and Consulting