Private Briefing Jul 2026
Broj 160 | Godina XIV
Julski Private Briefing otvaramo analizom programa PKS koji malim i srednjim preduzećima donosi besplatnu stručnu podršku za dekarbonizaciju, od energetskih pregleda i obračuna “carbon footprint” do finansijskog planiranja i mogućnosti naknadne podrške za opremu i softver. U drugoj epizodi Letnje trilogije o hidrataciji prelazimo sa dijagnoze nelikvidnosti na terapijske naznake, za početak interne i preventivne, odnosno na upravljanje finansijama, planiranje novčanog toka i kapacitete koji firmi omogućavaju da problem prepozna i reši dok još ima prostora za prevenciju. Nastavljamo analizom kredita RFV za klimatski održive investicije, a broj zaokružujemo podsticajima UAP za krave za uzgoj teladi za tov, merom koja podržava proizvodnu bazu domaćeg govedarstva.
PKS: Savetodavna podrška za dekarbonizaciju MSP
// Privredna komora Srbije (PKS), u okviru projekta Green economy in Serbia koji podržava Nemačka razvojna saradnja, a sprovodi GIZ, otvorila je besplatni Savetodavni program podrške dekarbonizaciji malih i srednjih preduzeća. Program je namenjen MMSP iz prerađivačkog sektora koje izvoze na tržište EU, pripremaju se za izvoz ili posluju kao dobavljači izvoznika. Poziv je postavljen kao pažljivo strukturirana podrška firmama koje će se sa zahtevima u vezi sa emisijama, potrošnjom energije, korišćenjem resursa i održivošću lanca snabdevanja susretati kroz konkretne odnose sa kupcima i partnerima iz EU.
// Kompanije biraju jednu od četiri savetodavne usluge, u zavisnosti od toga koji deo poslovanja prvo treba da sagledaju i urede. Podrška u oblasti cirkularne ekonomije i upravljanja emisijama gasova staklene bašte dostupna je za 40 kompanija i obuhvata efikasnost resursa, potencijal za industrijsku simbiozu i nefinansijsko računovodstvo. Za 25 kompanija predviđen je proračun korporativnog ugljeničnog otiska po GHG protokolu, dok će još 25 moći da prođe energetski pregled radi identifikovanja mera koje smanjuju potrošnju i troškove energije. Četvrta usluga, namenjena grupi od 10 kompanija, predstavlja finansijski mentoring za razvoj poslovne strategije i finansijskog plana uvođenja zelenog poslovnog modela. Ona uključuje dijagnostičku analizu poslovanja, rad sa sertifikovanim mentorom, terenske posete i preporuke koje investicione namere povezuju sa likvidnošću, zaduženošću i realnim otplatnim kapacitetom firme. Konsultanti će sa izabranim kompanijama raditi od septembra do kraja oktobra, a proces se završava izveštajem sa predlogom mera za primenu. Učesnici potom, šest do osam meseci nakon prihvatanja izveštaja, dokumentuju ostvareni napredak kroz studiju slučaja. Važan dodatak programu jeste mogućnost da kompanije koje uspešno završe savetodavni proces konkurišu za naknadnu podršku GIZ-a za kupovinu nove opreme ili softvera. Za ovu fazu predviđeno je ukupno 300.000 evra, pri čemu pojedinačni grant može iznositi najviše 10.000 evra, uz obavezno sopstveno učešće od najmanje 50% ukupne vrednosti projekta bez PDV-a. Grant je na bazi refundacije, a prihvatljivi su samo troškovi nastali tokom ugovorenog perioda i povezani sa odobrenim projektom.
// Praktična vrednost poziva je ne samo u tome što kompanija bez naknade dobija energetski pregled, obračun emisija i savet konsultanta, već i u redosledu kojim je podrška postavljena. Proces je postavljen tako da se najpre utvrđuje gde nastaju gubici, emisije i finansijska ograničenja, zatim se definišu mere i plan njihove primene, a tek potom otvara mogućnost ulaganja u opremu ili softver. Takva struktura smanjuje rizik da se zelena investicija svede na izolovanu nabavku bez jasnog efekta na troškove, usklađenost sa zahtevima kupaca ili konkurentnost. Za prerađivačke MSP koji posluju prema tržištu EU, program zato predstavlja izuzetno kvalitatno formiran početni okvir za pretvaranje dekarbonizacije iz regulatornog pritiska u merljiv i finansijski održiv razvojni proces, i zato svakako zaslužuje sve preporuke.
Letnja triologija o hidrataciji E2: Interna cirkulacija
// U prvoj epizodi trilogije smo analizirali posledicu, blokadu računa, a u drugoj menjamo ugao i umesto pitanja šta se dešava kada novca više nema, posmatramo šta preduzimati dok firma još uvek posluje, prodaje, fakturiše i ima pun poslovni kapacitet. To je faza u kojoj upravljanje likvidnošću ima svoj puni smisao, kao prevencija i izraz sposobnosti da se unapred vidi gde je novac, kada dolazi i koje obaveze mora da pokrije.
Značaj kontinuiranog upravljanja likvidnšću ilustruju i podaci APR za 2025. godinu, iz kojih se vidi da je domaća privreda poslovala sa pozitivnim neto rezultatom, ali je opšti racio likvidnosti bio svega 1,08, dok je strogi racio, bez zaliha, pao na 0,70. To znači da obrtna imovina na nivou privrede tek pokriva kratkoročne obaveze, a da bez prodaje zaliha raspoloživa sredstva i potraživanja nisu dovoljna za njihovo potpuno izmirenje. To odlično ilustruje da problem nije nužno u tome što firma nema imovinu ili prihod, već što ta imovina nije u obliku iz kog se obaveze mogu platiti onda kada dospeju. I struktura obrtne imovine govori slično, pošto od ukupno 11.632 milijarde dinara, 4.063 milijarde nalazile su se u zalihama, 3.374 milijarde u potraživanjima od kupaca, a samo 1.691 milijarda u gotovini. Na svaki dinar na računu, privreda je držala približno 2,4 dinara u zalihama i još dva dinara u tuđim rukama, čekajući naplatu.
To sve govori da postoji rast poslovanja koji istovremeno povećava prihod i pojačava pritisak na likvidnost, dok zalihe rastu brže nego što se prodaju, a potraživanja brže nego što se naplaćuju. Smisao upravljanja likvidnošću, i finansijama uopšte se upravo u tom kontekstu najbolje vidi. Dok knjigovodstvo beleži i govori šta se dogodilo, finansijsko upravljanje mora da pokaže šta sledi. To podrazumeva projekciju novčanog toka, planiranje različitih scenarija priliva i odliva, praćenje rokova naplate i plaćanja, kontrolu zaliha i rano uočavanje perioda u kojima će nastati manjak gotovine. Kada se takav pregled postavi, formira i redovno ažurira, menadžment može da reaguje dok još ima izbor, bilo da to znači da će da ubrza naplatu, uspori nabavku, promeni dinamiku investicije, ili pregovara o rokovima i na vreme pripremi adekvatno spoljno finansiranje.
Upravo je kod mikro i malih firmi jaz između potrebe i raspoloživih kapaciteta najvidljiviji, budući da su 2025. imala opšti racio likvidnosti od 0,67 i strogi od 0,46.
I dok velika firma može da drži nisku likvidnost zato što ima finansijski tim, pristup kreditnim linijama i pregovaračku snagu prema kupcima i dobavljačima, mikro firma najčešće ima vlasnika koji istovremeno vodi prodaju, operativu, zaposlene i finansije. Tamo problem nije samo manjak novca, već i manjak vremena, alata i upravljačkog pregleda koji bi pokazao da se problem približava. I upravo zato, funkcija upravljanja finansijama, ili finansijskog direktora, ne treba da bude rezervisana samo za mala i srednja preduzeća i velike sisteme. Naprotiv, svakoj firmi je potreban neko ko će povezati bilans, novčani tok, obrtni kapital i poslovne odluke u jednu upravljačku celinu. Eksterna podrška, tzv. “CFO Outsourcing” taj kapacitet donosi spolja, kroz redovno planiranje, analizu, izveštavanje i podršku menadžmentu. Za firme kojima takav obim još nije potreban, Glenfield omogućava i lakšu varijantu iste usluge, osnovni sistem finansijskog pregleda, planiranja likvidnosti i kontrole najvažnijih pokazatelja. Razlika je u intenzitetu podrške, ne u samom principu.
// Dobro upravljanje finansijama ne garantuje da firmi nikada neće zatrebati kredit, refinansiranje ili drugi instrument likvidnosti. Ono, međutim, menja trenutak i uslove pod kojima se takva podrška traži. Firma koja zna kada će joj novac nedostajati, koliko dugo i zbog čega, pregovara pre nego što problem postane prinuda. Umesto da finansiranje koristi kao poslednju meru pred blokadu, može da ga uklopi u plan, uskladi sa naplatom i koristi za premošćavanje konkretnog jaza. To je suština interne hidratacije poslovanja. Novac mora da cirkuliše, ali ta cirkulacija ne nastaje sama od sebe. Ona se planira, prati i koriguje. U narednoj epizodi prelazimo na drugi pravac rešavanja problema, spoljne instrumente, kreditiranje, refinansiranje i upravljanje odnosima sa bankama, i otrivano zašto njihova vrednost počinje tek kada firma prvo razume sopstvene tokove i zna šta tačno pokušava da finansira.
RFV: Dugoročni krediti za klimatski održive investicije
// Razvojni fond AP Vojvodine (RFV) raspisao je konkurs za dugoročne kredite za finansiranje klimatski održivih investicija, sa širim ciljem doprinosa smanjenju emisija ugljen dioksida i ublažavanju globalnog zagrevanja. Iza široko postavljenog cilja nalazi se konkretan investicioni okvir, usmeren na projekte koji mogu da smanje troškove energije, modernizuju proizvodnju i ublaže zavisnost poslovanja od fosilnih goriva. Konkurs je zato relevantan za kompanije i poljoprivredna gazdinstva koja zelenu tranziciju ne posmatraju kao izdvojenu ekološku obavezu, već kao deo odluke o tehnološkoj obnovi i dugoročnoj konkurentnosti. Pravo učešća imaju MMSP i preduzetnici sa sedištem u Vojvodini, gde treba i da se realizuje investicija, kao i jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća, institucije i ustanove, kao i aktivna poljoprivredna gazdinstva.
Namene kredita obuhvataju unapređenje energetske efikasnosti proizvodnih i poslovnih objekata, nabavku poljoprivredne i druge mehanizacije na hibridni ili električni pogon, kao i priključne mehanizacije za integralnu biljnu proizvodnju. Među prihvatljivim ulaganjima nalaze se sejalice za direktnu setvu i setvu u minimalno obrađeno zemljište, mašine koje obradu obavljaju u jednom prohodu, geotermalne pumpe i druga oprema za grejanje i hlađenje.
Kredit se može koristiti i za nabavku hibridnih ili električnih vozila, izgradnju solarnih elektrana, biogasnih postrojenja i postrojenja na biomasu, sisteme za upravljanje otpadom i druge investicije koje doprinose zaštiti životne sredine. Ovako širok obuhvat omogućava da se program zaista iskoristi i za pojedinačnu nabavku opreme i za složenije projekte koji menjaju način na koji kompanija proizvodi, troši energiju ili upravlja resursima.
Krediti se odobravaju u iznosu od milion do 100 miliona dinara, u skladu sa kreditnom sposobnošću podnosioca zahteva. Sredstva se mogu koristiti jednokratno ili u tranšama, prema dinamici realizacije investicije, a za pravna lica, preduzetnike i registrovana poljoprivredna gazdinstva kredit sa valutnom klauzulom nosi promenljivu kamatnu stopu od 2% plus šestomesečni EURIBOR. Kada je kredit obezbeđen garancijom poslovne banke, kamatna stopa se umanjuje za jedan procentni poen. Kod dinarskih kredita, za pravna lica i preduzetnike iz lokalnih samouprava treće i četvrte grupe razvijenosti kamatna stopa je referentna stopa NBS plus 0,50%, dok je za korisnike iz prve i druge grupe, kao i za registrovana poljoprivredna gazdinstva, uvećanje 0,80%. Sopstveno učešće iznosi najmanje 10% vrednosti investicije, a prihvatljiva su ulaganja izvršena tokom godinu dana pre podnošenja zahteva. Rok otplate je do sedam godina, uključujući grejs period od 12 meseci, odnosno do 24 meseca kada se finansira izgradnja postrojenja ili drugih kapaciteta, a anuiteti mogu dospevati mesečno, tromesečno ili šestomesečno. Za veće iznose obavezna je garancija poslovne banke ili hipoteka prvog reda, a podnosioci koji ne nude bankarsku garanciju moraju imati pozitivan kapital i dobit prema poslednjem završenom računu.
// Zahtev prati i poslovni plan po modelu Fonda, projekcija finansijskih izveštaja i dokumentacija o predmetu ulaganja.Razvojna vrednost kreditne linije nalazi se u tome što održive investicije tretira kao redovan deo finansiranja rasta, a ne kao izdvojenu kategoriju dostupnu samo velikim sistemima. Iznos do 100 miliona dinara, rok otplate do sedam godina i mogućnost faznog povlačenja sredstava stvaraju prostor i za tehnološki zahtevnije projekte, dok širok krug prihvatljivih namena omogućava korisniku da ulaganje prilagodi stvarnom izvoru potrošnje i emisija. Program je posebno relevantan budući da je sve očigledniji trend u kom su za biznise energetska efikasnost, sopstvena proizvodnja energije ili modernizacija opreme istovremeno i pitanje troškova, i regulatornog usklađivanja i tržišne pozicije. U tom smislu, ovaj kredit RFV ne finansira samo zelenu opremu i tranziciju, već i nastojanje da se klimatska održivost prevede u merljiv poslovni rezultat. U tom kontekstu, izuzetni uslovi zaduživanja, dug rok otplate i grejs period predstavljaju značajan podsticaj da se do tih rezultata stigne uz očuvanje likvidnosti i postepeno unapređenje ukupnih operativnih kapaciteta.
UAP: Podsticaji za uzgoj teladi za tov
// Uprava za agrarna plaćanja (UAP) raspisala je Javni poziv za ostvarivanje prava na podsticaje u stočarstvu za krave za uzgoj teladi za tov za 2026. godinu. Reč je o direktnoj podršci proizvodnom modelu, odnosno proizvodnoj bazi celog sektora govedarstva, jer se mera ne odnosi na završeni tov niti na kvalitetna priplodna grla kao posebnu kategoriju, već na krave koje obezbeđuju telad namenjenu daljem tovu. Time podrška dobija širi značaj, pošto stimuliše očuvanje matičnog stada i kontinuitet proizvodnje u delu sektora u kome se na rezultat čeka nekoliko sezona.
// Pravo na podsticaje imaju pravna lica, preduzetnici i fizička lica nosioci aktivnih komercijalnih poljoprivrednih gazdinstava. Podrška se ostvaruje za krave koje su se otelile u periodu od 1. aprila 2025. do 31. marta 2026. godine. Iznos podsticaja je 20.000 dinara po grlu, a tokom trajanja poziva podnosilac može predati samo jedan zahtev, što znači da podaci o svim prihvatljivim grlima treba da budu evidentirani pre konačnog podnošenja.
Ekonomska logika mere postaje jasnija kada se sagleda položaj proizvođača teladi u čitavom lancu. Troškovi ishrane, veterinarske zaštite, reprodukcije i držanja grla nastaju kontinuirano, dok se prihod ostvaruje tek kada tele dostigne odgovarajuću starost i masu za prodaju ili nastavak proizvodnje. Podsticaj od 20.000 dinara zato ne finansira novu investiciju i ne menja osnovnu ekonomiku gazdinstva, ali može da ublaži deo redovnih troškova u periodu u kome proizvođač održava proizvodni kapacitet pre ostvarenja neposrednog prihoda. Njegova vrednost raste sa brojem prihvatljivih grla, ali ostaje povezana sa stvarno ostvarenim teljenjem, što meru vezuje za aktivnu proizvodnju, a ne samo za formalno posedovanje stoke.
Ova linija se razlikuje od podsticaja za kvalitetna priplodna grla, usmerenih na unapređenje genetike i dugoročnog kvaliteta stada, kao i od podsticaja za tov, koji prate završnu fazu proizvodnje i plasman grla. Podrška kravama za uzgoj teladi za tov nalazi se između te dve tačke i deluje na faktičku osnovu, iz koje buduća tovna proizvodnja nastaje. Zbog toga je itekako relevantna za gazdinstva koja se opredeljuju za stabilan, višegodišnji stočarski ciklus i prihod ne grade samo na pojedinačnoj prodaji, već na održavanju dovoljnog broja proizvodnih grla.
// Pored toga, praktična vrednost ovog poziva je i u njegovoj redovnosti, ali i jednostavnoj i predvidivoj konstrukciji. Fiksni iznos po prihvatljivom grlu omogućava gazdinstvu da unapred proceni obim podrške, dok jasno definisan period teljenja povezuje isplatu sa prethodno realizovanom proizvodnjom. Sama subvencija ne rešava pitanja produktivnosti, tržišne cene ili troškova hrane, ali proizvođačima koji čuvaju matično stado pruža dodatni podsticaj da održe proizvodnju i u uslovima u kojima se povraćaj ulaganja ostvaruje sporo, a volatilnost cena krajnjeg proizvoda ima i dodatnu vremensku dimenziju koja povećava neizvesnost. U tom smislu, mera predstavlja važan element kontinuiteta za proizvođače, jer podržava fazu koja je osnov za formiranje stada sa dovoljnim brojem teladi, kao baze održivog tova u narednim ciklusima.
| OSNOVNI EKONOMSKI POKAZATELJI | Jul - 26 | |
|---|---|---|
| 1 | Međugodišnja inflacija | 2,70% |
| 2 | Referentna kamatna stopa | 5,75% |
| 3 | Stopa nezaposlenosti | 8,90% |
| 4 | Prosečna neto zarada - RSD | 118.398 |
| 5 | Prosečna penzija - RSD | 56.829 |
| 6 | KURS RSD/EUR | |
| na poslednji dan u mesecu | 117,3697 | |
| Prosečan srednji kurs EUR | 117,3883 | |
| 7 | KURS RSD/USD | |
| na poslednji dan u mesecu | 103,0372 | |
| Prosečan srednji kurs USD | 101,9575 | |
Aktuelno, kao i prethodna izdanja Private Briefinga u .pdf formatu dostupna su ovde.
Za sve dodatne informacije ili pitanja, slobodno nas kontaktirajte. Prenesite nam svoje utiske, podelite novosti ili nam javite kako napreduju aktuelni projekti.
Za jačanje kapaciteta, poseban poziv: Prijavite se za Glenfield E-Learning!
Glenfield Training and Consulting Doo | +381 11 407 9066 | office@glenfield.rs | www.glenfield.rs
Upozorenje: Ovaj izveštaj je pripremljen i objavljen pod autoritetom Glenfield Training and Consulting Doo i služi jedino u informativne svrhe. Informacije koje su korišćene, dobijene su od izvora za koje Glenfield Training and Consulting Doo smatra da su pouzdani ali ne garantuje njihovu ispravnost i kompletnost. Nijedna informacija ili predlog ne mogu se protumačiti kao ponuda ili nametanje kupovine ili prodaje. Nijedan deo ovog dokumenta ne sme se reprodukovati bez pismene dozvole Glenfield Training and Consulting