Private Briefing April 2026
Broj 157 | Godina XIV
Aprilski Private Briefing nastavlja analizu prolećnog ciklusa programa podrške, sa fokusom na segmentiranim instrumentima koji odgovaraju konkretnim fazama razvoja korisnika, od prvog ulaska mladih u poljoprivredu, preko specijalizovanih ulaganja u preradu i proizvodnju, do većih investicionih projekata u okviru IPARD III. Analiziramo grantove Pokrajinskog sekretarijata za mlade poljoprivrednik, novi krug specijalizovanih programa Ministarstva privrede, i nastavljamo IPARD III trilogiju kroz Meru 1 kao osnovni instrument za dugoročna ulaganja u fizičku imovinu gazdinstava.
PSPVŠ: Grantovi za mlade poljoprivrednike
// Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo (PSPVŠ) raspisao je sredinom aprila Konkurs za dodelu sredstava za podršku mladima u ruralnim područjima u AP Vojvodini u 2026. godini, sa ukupnim budžetom od 200 miliona dinara i krajnjim rokom za prijave do 18. maja. Reč je o programu koji se je osnovnoj logici, za razliku od većine instrumenata podrške poljoprivredi koji imaju širok zahvata, fokusiran na usko definisanu generaciju koja prvi put ulazi u sektor. Program je smešten u širi kontekst demografske obnove ruralnih sredina, gde su odlazak mladih iz poljoprivrede i koncentracija stanovništva u gradskim centrima dugogodišnji trend, dok instrumenti koji bi mlade vratili na zemlju ili ih zadržali na njoj i dalje ostaju retki.
// Mogući korisnici ovog programa podrške su isključivo fizička lica starosti od 18 do 40 godina koja su prvi put upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava kao nosioci nakon 1. aprila 2025. i koja ranije nisu koristila bilo koji vid podsticaja. Dodatni teritorijalni filter isključuje stanovnike osam vojvođanskih gradskih sedišta, od Novog Sada i Subotice do Pančeva i Sombora, čime se podrška dodatno usmerava ka selima i manjim naseljima, u kojima je najpotrebnija demografska obnova. Bespovratna sredstva pokrivaju do 90% prihvatljivih troškova bez PDV-a, u rasponu od 500.000 do 3 miliona dinara po prijavi, a paleta prihvatljivih investicija obuhvata pet sektora – mleko, meso, konzumna jaja, voće i povrće (što obuhvata i grožđe i cveće), i pčelarstvo, sa detaljnim iznosima po pojedinačnim stavkama. Tako su definisane kateogorije u rasponu od priplodnih junica i ovaca, preko muzilica, laktofriza, pakerica i sistema za navodnjavanje kap po kap, do pčelinjih društava i kontejnera. Specifični uslovi po sektorima ograničavaju investicije na manje proizvođače, sa limitima do 29 krava, do 1,99 ha vinograda ili do 49.999 evra ukupne investicije u sektoru voća i povrća, čime se sredstva drže na nivou podrške početnicima, kako je i definsano osnovnim parametrima programa. Bodovna lista kreirana kao instrument ocenjivanja aplikacoja u praksi određuje korisnike finansiranja, pri sličnoj kompletnosti dokumentacije, i nagrađuje pre svega visoku održivost investicije sa 30 bodova, zatim starost od 26 do 35 godina sa istih 30, pa pripadnost slabije razvijenim opštinama sa do 20 bodova, dok dodatne bodove donose i ženski pol, vlasništvo nad zemljom, članstvo u zadruzi i odgovarajuće poljoprivredno obrazovanje.
// Uz pretpostavku prosečnog iznosa po prijavi na nivou dve trećine maksimuma, oko 2 miliona dinara, ukupan kapacitet programa je blizu 100 korisnika, što je u apsolutnim brojevima skroman, ali u kontekstu ciljne grupe primetan obuhvat, tim pre što su u pitanju bespovratna sredstva u visini do 90% investicije. To je time očiglednije ako se razume da operativna vrednost ovog instrumenta nije u tome da popunjava jaz koji već adresiraju IPARD ili kreditne linije banaka i Ministarstva, već da startni paket do 3 miliona dinara, dovoljan za osnovnu mehanizaciju, prvih dvadesetak grla ili manji plastenik sa sistemom navodnjavanja, postavlja realan ulazni prag za nekoga ko prvi put preuzima ili formira gazdinstvo. U tom smislu, ovo je dominantno instrument tranzicije, odnosno startni kapital za novu generaciju koja u Vojvodini, izvan velikih gradskih centara, treba da preuzme proizvodne kapacitete koji imaju potencijal rasta i korišćenja naprednijih instrumenata podrške u budućnosti. Restriktivnost ulaznih kriterijuma čini program uskim, ali fokusiranim na to da efikasno zatvori demografski jaz koji ima dugoročne posledice, i zato svakako zaslužuje preporuku.
Ministarstvo privrede: Grantovi i krediti za spektar specijalizovanih namena
// Kalendar programa podrške Ministarstva privrede tokom proleća 2026. dosledno nastavlja smerom sve preciznije segmentacije i prilagođavanja specifičnim korisnicima i namenama. Time se efektivno uspostavlja trend koji su Private Briefing analize prepoznale još tokom prethodne godine, a koji je u martovskom izdanju zabeležen kroz instrumente za žensko preduzetništvo u ruralnim područjima i podršku starim i umetničkim zanatima. Aktuelni krug poziva zatvaraju dodatna četiri javna poziva, sa zajedničkim rokom 30. aprila, kojima je ukupno opredeljeno 370 miliona dinara, što uz ranija dva programa prelazi pola milijarde dinara grantova. Sva četiri poziva sprovode se u saradnji sa Fondom za razvoj Republike Srbije (FZR), uz kombinaciju bespovratnog dela i kreditne komponente Fonda za preostalu vrednost investicije, čime se pokriva ceo kapitalni izdatak korisnika kroz jedinstven aplikacioni proces, što je važan element kako u smislu skraćivanja vremena do realizacije, tako i u smislu smanjenja administrativnog opterećenja na strani malih korisnika.
Program podrške preradi voća i povrća od 100% domaće sirovine i Program podrške proizvodnji sireva i drugih mlečnih proizvoda od 100% domaće sirovine, svaki sa budžetom od 50 miliona dinara, namenjeni su mikro i malim privrednim društvima, zadrugama i preduzetnicima registrovanim do kraja 2023. godine, kao i novoosnovanim subjektima registrovanim od 2024. Bespovratna sredstva pokrivaju do 40% investicije, odnosno do 50% u opštinama treće i četvrte grupe razvijenosti, a kredit FZR ide do 1,8 miliona dinara, na 60 meseci uz grejs od 12 meseci i kamatu od 2,5% sa valutnom klauzulom. Prihvatljive su nove ili polovne mašine i oprema, dostavna vozila, trajna obrtna sredstva do 20% investicije, adaptacija prostora do milion dinara i IT oprema, dok su iz kruga korisnika izuzete gradske opštine Beograda i Novog Sada.
Program za proizvodnju odevnih predmeta od tekstila i kože dolazi u istom obrascu, ali sa uvećanim budžetom od 70 miliona dinara i bez teritorijalnog isključenja, čime se obuhvataju i akteri iz ovog sektora u ključnim urbanim sredinama. Najveći u seriji, Program za prerađivačke kapacitete vina, piva i jakih alkoholnih pića od 100% domaće sirovine, dimenzioniran je drugačije, sa budžetom koji je tokom realizacije uvećan sa 50 na 200 miliona dinara, intenzitetom granta od 50% do 60% (za firme koje vode žene, mlade do 35 godina ili koje najmanje 30% prihoda ostvaruju izvozom), iznosom granta od 500.000 do 10 miliona dinara i kreditom FZR do istih 10 miliona. Koliko je ovaj program precizno odmeren svedoči i činjenica da je utilizovan znatno pre roka, jer je broj pristiglih zahteva premašio raspoložive budžete i pored toga što je budžet u međuvremenu već bio četvorostruko uvećan. To je ujedno i jasan pokazatelj apsorpcione spremnosti sektora.
Logika koja se čita iz ovog kruga poziva nije prevashodno u zbiru sredstava, već u stepenu specifikacije. Umesto univerzalne mere koja se u praksi rastače na raznorodne korisnike i namene, segmentacijom po lancima vrednosti kao što su voće i povrće, mleko, tekstil i koža, alkoholna pića i drugi, sredstva ulaze u tačno definisane proizvodne klastere, gde je apsorpcioni kapacitet identifikovan, a efekat na produktivnost merljiv. Klauzula 100% domaće sirovine kod tri programa eksplicitno usmerava podršku ka domaćoj poljoprivrednoj bazi, čime se zatvara krug između sirovinskog i prerađivačkog dela lanca, dok teritorijalno isključenje gradskih opština Beograda i Novog Sada usmerava sredstva ka proizvodnim sredinama van najvećih centara.
// Diferencijacija intenziteta granta na dve preferencirane grupe, manje razvijene opštine i, u programu za pića, firme koje vode žene, mladi ili izvoznici, dodatno fino podešava raspored sredstava prema strukturnim ciljevima ekonomske politike, regionalna ujednačenost, inkluzija i izvozna konkurentnost. Rana iscrpljenost budžeta, pri time, funkcioniše i kao očigledna tržišna validacija pristupa. To svedoči i da je segmentacija prepoznata kao bitan aspekt koji ne sužava krug korisnika, već naprotiv, jasnijim kalibrisanjem ka konkretnim potrebama poboljšava odziv privrede i efikasnost utilizacije sredstava, što je obrazac koji bi se mogao očekivati i u budućim grupama instrumenata podrške MMSP.
IPARD III Trilogija: Mera 1 - ključni instrument za trajna unapređenja
// Ovo izdanje Private Briefinga donosi nastavak analize IPARD podsticaja, sa fokusom na Meru 1 i pripremu projekata. IPARD III, čiji je programski okvir za period 2021–2027. usvojen u martu 2022. godine, donosi finansijski doprinos EU u iznosu od 288 miliona evra, koji se uz nacionalno i privatno učešće korisnika translira u očekivane investicije u domaći agrar od preko 580 miliona evra. Srbija je, od trinaest mera koje je Evropska komisija stavila na raspolaganje zemljama kandidatima, izabrala sedam, sa Merom 1 (Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava) kao osovinom programa.
Reč je o instrumentu koji direktno cilja primarne poljoprivredne proizvođače u sektorima mleka, mesa, jaja, voća, povrća, žitarica i industrijskog bilja, vinogradarstva, pčelarstva i ribarstva, finansirajući izgradnju i opremanje objekata, mehanizaciju i podizanje višegodišnjih zasada. To ovu meru čini ključnim instrumentom za investicije u materijalna sredstva i tehnička poboljšanja koja u razvojnom smislu ostaju u funkciji decenijama nakon implementacije, čime se podiže produktivni potencijal gazdinstva i ujedno ubrzava usklađivanje sa standardima EU.
Pravilnik o IPARD podsticajima za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava u okviru IPARD III programa razlaže Meru 1 na više potkategorija po prirodi investicije, što se u praksi kanališe kroz odvojene javne pozive. Prvi javni poziv, raspisan februara 2024, obuhvatio je izgradnju i opremanje objekata kao i podizanje višegodišnjih proizvodnih i matičnih zasada voća i grožđa, sa ukupnim budžetom od 4,8 milijardi dinara, što je daleko najveća pojedinačna alokacija u IPARD pozivima do sada. Drugi poziv, otvoren u oktobru 2024, fokusirao se isključivo na nove traktore, sa budžetom od 2,7 milijardi dinara, što reflektuje identifikovane potrebe za zamenom flote koji u srpskoj poljoprivredi postoji već niz godina.
Treći poziv, raspisan u decembru 2024, pokrio je nabavku ostale opreme, mašina i mehanizacije, izuzev izgradnje i traktora, uz dodatak liste mašina za konzervacijsku obradu zemljišta, sa 1,7 milijardi dinara. Četvrti poziv, otvoren krajem decembra 2025, ciljano se vratio na sektor voća, na podizanje proizvodnih i matičnih zasada i na nabavku opreme isključivo u funkciji tih zasada, sa budžetom od 1,17 milijardi dinara. Sumarno, kroz četiri poziva u dvogodišnjem periodu opredeljeno je preko 10,4 milijarde dinara ili oko 90 milona evra grantova samo za Meru 1, uz brzu apsorpciju koja ukazuje na operativnu spremnost sistema da realizuje program u predviđenoj dinamici.
// Praktična vrednost segmentacije po pozivima ne ogleda se samo u pojednostavljenoj komunikaciji prema korisnicima, već i u tome što podstiče pravilnu identifikaciju razvojne prilike od strane korisnika i sastavljanje koherentnog razvojnog projekta. Sa intenzitetom granta od 50% do 65% prihvatljivih troškova, zavisno od profila korisnika i tipa investicije, ostatak finansiranja korisnik mora obezbediti iz sopstvenih sredstava ili kombinacijom drugih instrumenata. Tu se otvara prostor za sinergiju sa kreditnim linijama UAP, kreditima Fonda za razvoj, pokrajinskim instrumentima, kao i, u odgovarajućim sektorima, sa programima podrške preradi Ministarstva privrede. Opcija finansiranja je svakako i komercijalni kredit domaćih banaka. Sa stanovišta pripreme, još jedan bitan aspekt je i vremensko prilagođavanje i planiranje finansiranja i toka gotovine, pošto IPARD odluka stiže nakon višemesečne ocene, dok komercijalna kreditna ponuda i ponude dobavljača imaju kraći rok važenja. To znači da se projekat često mora etapno prilagođavati, a poslovni plan i svi predračuni i troškovi moraju imati internu konzistentnost i usklađenost.
// Mera 1 stoga zahteva više od ispunjenosti formalnih uslova, ona zahteva i jasnu logiku i dinamiku investicije, doslednu finansijsku konstrukciju i sposobnost gazdinstva da to sprovede. To je standard koji u finansijskom i operativnom smislu odvaja ozbiljne razvojne projekte od pukog korišćenja sredstava i u krajnjoj instanci određuje da li će investicija ostvariti efekat zbog kog je IPARD i dizajniran. Istovremeno, to može zahtevati i ekspertsku podršku, a Glenfield je u tom segmentu svakako na raspolaganju, u segmentima od planiranja, do realzacije i upravljanja u okviru IPARD i dopunskih izvora predfinansiranja i finansiranja.
UAP: Podsticaji za kvalitetna priplodna grla
// Uprava za agrarna plaćanja (UAP) raspisala je redovni Javni poziv za ostvarivanje prava na podsticaje u stočarstvu za kvalitetna priplodna grla za 2026. godinu. Reč je o godišnjoj liniji direktnih podsticaja koja u kalendaru UAP iz godine u godinu zauzima isto mesto, i koja se po logici razlikuje od kreditnih i investicionih instrumenata dostupnih poljoprivrednicima po komercijalnim ili posebnim uslovima. U pitanju je fiksni iznos koji se isplaćuje farmerima koji su ušli u dugoročni proces unapređivanja stada i proizvodnje kroz kvalitetnu genetiku, čime mera dobija ulogu trajne stimulacije strukturnog unapređenja, a ne jednokratne investicione injekcije.
Kvalifikovani korisnici ovih podsticaja su pravna lica, preduzetnici i individualni nosioci aktivnih poljoprivrednih gazdinstava čija su grla obeležena i registrovana u Centralnoj bazi podataka o obeležavanju životinja. Iznosi su jasno utvrđeni, i kreću se u rasponu od 100 do 500 dinara po grlu kada je reč o živini i ribama, preko 10.000 po ovci ili kozi, 18.000 po krmači, do 55.000 dinara po kvalitetnoj priplodnoj kravi. Skala odražava ekonomsku težinu pojedinačne investicije po vrsti, a pristup je dodatno strukturiran i kroz pragove brojnosti. Tako, podrazumeva se da se podrška omogućava za farmere sa najmanje 30 ovaca ili ovnova, odnosno 10 koza ili jarčeva i 10 krmača ili nerasta,
dok su u područjima sa otežanim uslovima rada pragovi prepolovljeni. Dodatno, maksimum za mlečne krave postavljen je na 300 grla po podnosiocu, čime je mera ograničena na farmere koji ispod praga prehrambene industrije. Za tovne krave i bikove čistih rasa, od hereforda i šarolea do limuzina i aberdin angusa, kao i za roditeljske kokoške i matice riba, ograničenja brojnosti ne postoje. Zahtev se podnosi kroz dva vremenska prozora, jedan za grla prvi put uključena u proizvodnju između 1. marta i 31. decembra prethodne godine, drugi za grla u proizvodnji od 1. januara do 31. marta tekuće, uz pravilo jedan zahtev po grlu godišnje.
// Praktična vrednost ovog instrumenta nije u veličini pojedinačnog iznosa, budući da 55.000 dinara po grlu goveda pokriva tek deo nabavne vrednosti junice, već u predvidivosti i sistemskoj prirodi mere. Za stočara koji ima viziju i svest da je za održivost potrebno da se izgradi stado kvalitetne genetike, godišnja isplata po grlu predstavlja stabilan izvor prihoda na koji se računa pri planiranju repromaterijala, hrane i tekućeg održavanja, naročito u sezonama opterećenim oscilacijama cena inputa. U tom smislu, poziv deluje kao prirodna dopuna investicionim instrumentima kakvi su pozivi razvojnih institucija ili komercijalne i razvojne kreditne linije. U strukturnom pogledu, fiksni iznos po grlu i pragovi brojnosti čine program po dizajnu usmerenim ka profesionalnim stočarskim gazdinstvima, što je u skladu sa dugoročnim ciljem konsolidacije i podizanja prosečne veličine stada u domaćem stočarstvu, sektoru koji već niz godina beleži opadajući trend ukupnog broja grla. U tom kontekstu, ovaj redovni program podsticaja je svakako značajna mera.
| OSNOVNI EKONOMSKI POKAZATELJI | Apr - 26 | |
|---|---|---|
| 1 | Međugodišnja inflacija | 2,80% |
| 2 | Referentna kamatna stopa | 5,75% |
| 3 | Stopa nezaposlenosti | 8,70% |
| 4 | Prosečna neto zarada - RSD | 116.127 |
| 5 | Prosečna penzija - RSD | 56.851 |
| 6 | KURS RSD/EUR | |
| na poslednji dan u mesecu | 117,4225 | |
| Prosečan srednji kurs EUR | 117,4166 | |
| 7 | KURS RSD/USD | |
| na poslednji dan u mesecu | 102,3647 | |
| Prosečan srednji kurs USD | 101,5001 | |
Aktuelno, kao i prethodna izdanja Private Briefinga u .pdf formatu dostupna su ovde.
Za sve dodatne informacije ili pitanja, slobodno nas kontaktirajte. Prenesite nam svoje utiske, podelite novosti ili nam javite kako napreduju aktuelni projekti.
Za jačanje kapaciteta, poseban poziv: Prijavite se za Glenfield E-Learning!
Glenfield Training and Consulting Doo | +381 11 407 9066 | office@glenfield.rs | www.glenfield.rs
Upozorenje: Ovaj izveštaj je pripremljen i objavljen pod autoritetom Glenfield Training and Consulting Doo i služi jedino u informativne svrhe. Informacije koje su korišćene, dobijene su od izvora za koje Glenfield Training and Consulting Doo smatra da su pouzdani ali ne garantuje njihovu ispravnost i kompletnost. Nijedna informacija ili predlog ne mogu se protumačiti kao ponuda ili nametanje kupovine ili prodaje. Nijedan deo ovog dokumenta ne sme se reprodukovati bez pismene dozvole Glenfield Training and Consulting