Private Briefing Avgust 2025
Broj 149 | Godina XIII
U susret uvek užurbanom poslednjem kvartalu, pripreme su uveliko u toku kako bi privrednici farmeri spremni ušli u završnicu godine.
U tom smeru, avgustovsko izdanje Private Briefinga donosi analize instrumenata za neposrednu primenu ali i strateške poduhvate. U fokusu su treći deo trilogije o zelenoj tranziciji, sa naglaskom na integrisane EU instrumente.
Adresiramo izazove deficita kvalifikovane radne snage kroz Regional Challenge Fund, program koji povezuje dualno obrazovanje i privredu.
Tu su i dugoročni krediti Razvojnog fonda Vojvodine, kao i bespovratna sredstva Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam za žensko preduzetništvo, usmerena na digitalizaciju i inovacije.
RFV: Dugoročni krediti za trajna obrtna sredstva
// Razvojni fond Vojvodine je raspisao konkurs za dugoročne kredite namenjene finansiranju trajnih obrtnih sredstava za mikro, mala i srednja preduzeća i preduzetnike sa sedištem na teritoriji AP Vojvodine. Kreditna linija predviđa iznose od 500.000 do 50 miliona dinara, u skladu sa kreditnom sposobnošću korisnika, sa rokom otplate do 48 meseci i mogućnošću korišćenja grejs perioda do šest meseci. Krediti se odobravaju bez naknade za obradu zahteva, a korisnicima se nude povoljne kamatne stope u dinarima i uz valutnu klauzulu, sa dodatnim umanjenjem za aranžmane obezbeđene garancijom poslovne banke. Kamatne stope zavise od valute i lokacije korisnika, i kreću se u rasponu od šestomesečnog EURIBOR-a +2% za kredite sa valutnom klauzulom, odnosno od referentne kamatne stope NBS +0,50% do +0,80% za dinarske kredite, pri čemu se za kredite uz garanciju poslovne banke stopa umanjuje za dodatnih 1%. Otplata se može organizovati mesečno, tromesečno ili šestomesečno, što daje mogućnost prilagođavanja kreditnog aranžmana specifičnostima poslovanja, naročito u delatnostima sa izraženim sezonskim ciklusima ili dužim periodima povrata uloženih sredstava.
// Trajna obrtna sredstva predstavljaju značajan segment finansiranja jer obezbeđuju kontinuirano funkcionisanje poslovnih procesa, iznad kratkoročnih potreba za likvidnošću. Za razliku od kratkoročnih pozajmica koje služe premošćavanju trenutnog nedostatka gotovine, odnosno jaza između plaćanja i naplate, trajna obrtna sredstva omogućavaju stabilno finansiranje sirovina, zaliha, repromaterijala i redovnih operativnih troškova u dužem periodu. Na taj način firme mogu da planiraju i šire kapacitete bez stalnog oslanjanja na kratkoročne kredite ili druge skupe izvore finansiranja. Za proizvođače i izvoznike ova linija znači sigurnost da će moći da pokriju troškove proizvodnje i isporuke i mesecima pre naplate potraživanja, dok agrobiznisima omogućava finansiranje celog proizvodnog ciklusa od setve do žetve, bez prekida i rizika po tekuće obaveze. Pored svega toga, obezbeđena trajna obrtna sredstva pružaju stabilnu osnovu i za novo zapošljavanje, budući da siguran izvor likvidnosti olakšava ulazak u nove poslove.
// Pristup dugoročnim kreditima za obrtna sredstva tako zauzima značajno mesto u finansiranju razvoja malih i srednjih preduzeća. Iako u fokusu najčešće, potpuno opravdano imajući u vidu konstantan gap finansiranja stalne imovine, koji je prema našoj nedavnoj analizi oko 25 milijardi evra, stoje investicije u opremu i tehnologiju, sigurnost svakodnevnog poslovanja takođe čini jedan od stubova na kojima se gradi rast. Ovaj program za trajna obrtna sredstva osmišljen je upravo da odgovori na tu potrebu i obezbedi da privredni subjekti u pokrajini imaju stabilan i pouzdan oslonac u svom dugoročnom poslovanju, što ga čini jednim od najbolje odmerenih programa, prilagođenih realnim potrebama MMSP i agro biznisa.
Trilogija EU instrumenti za održivi razvoj: Epizoda III - Integrisana transformacija
// Posle direktnih programa namenjenih mikro, malim i srednjim preduzećima, te naprednih modela podrške za zahtevnije sektore, treći deo trilogije o zelenoj tranziciji donosi pogled na instrumente koji ne ciljaju samo pojedinačne korisnike već grade celokupan okvir održivog razvoja. U pitanju su takozvani integrisani programi koji kombinuju finansijsku podršku, tehničku asistenciju i regulativne podsticaje. Njihova suština je u tome da stvore stabilno tržište za zelene projekte, kako bi privatne firme, poljoprivredna gazdinstva i preduzetnici mogli da investiraju u nove tehnologije bez prevelikog rizika
Najpre treba pomenuti InvestEU, okvir koji na raspolaganju ima više od 370 milijardi eura garantovanih sredstava. Iako deluje daleko od domaćih firmi, njegov uticaj se vidi već sada – komercijalne banke i fondovi koji posluju u regionu koriste upravo te garancije kako bi ponudili povoljnije zelene kredite, kredite za energetsku efikasnost u poljoprivredi ili dugoročnije izvore za nabavku opreme. Za poljoprivrednike to znači da je povoljniji kredit za nabavku energetski efikasne sušare ili sistema za navodnjavanje zapravo indirektno oslonjen na
InvestEU. Innovation Fund i Horizon Europe donose prilike za one koji imaju kapacitet da uđu u razvojne projekte, posebno u partnerstvu sa istraživačkim institucijama. Iako na prvi pogled izgledaju rezervisani za velike kompanije, praksa pokazuje da i manja preduzeća mogu biti deo konzorcijuma i time dođu do bespovratnih sredstava za pilot postrojenja, nove materijale ili cirkularne modele poslovanja. U poljoprivredi, primera radi, to može značiti učešće u razvoju biogasa ili korišćenju otpada za proizvodnju energije.
Specifičan okvir čine i instrumenti povezani sa evropskim sistemom trgovine emisijama (EU ETS) i novim mehanizmom CBAM. Iako mali proizvođač nema obavezu da sam kupuje emisijske kredite, činjenica da njegovi kupci, izvoznici u EU, podležu novim pravilima znači da će ceo lanac vrednosti biti usmeren ka smanjenju emisija. Za domaće firme to praktično znači da ulaganja u efikasnije mašine, obnovljive izvore energije ili bolje pakovanje neće biti samo trošak, već uslov da ostanu deo tržišta. U ovoj oblasti sve je više dostupnih grantova i kombinovanih finansijskih paketa, upravo da bi se MMSP, preduzetnicima, farmerima i agrobiznisima, ali i privredi u celini, kao i javnom sektoru, pomoglo da se prilagode.
// Ono što sve ove instrumente povezuje jeste način pristupa. Retko kada je moguće da mikro ili malo preduzeće direktno aplicira u Briselu. Put je gotovo uvek posredan, preko domaćih i međunarodnih banaka koje koriste evropske garancije, preko razvojnih fondova koji raspisuju javne pozive, ili kroz partnerstva u okviru projekata. Zbog toga je važno da preduzetnici i farmeri aktivno prate lokalne finansijske institucije i razvojne institucije, jer upravo one „prevode“ kompleksne evropske instrumente u praktične instrumente dostupne na tržištu poput kredita, grantova, tehničke podrške, edukacije itd. Private Briefing već trinaestu godinu obrađuje upravo te programe i njihove praktične prevode na regionalnom tržištu. U narednom periodu očekujemo značajno dalje širenje obuhvata i raznolikosti programa pod krovom zelene agende, sa brojnim načinima praktične primene od energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije, zaštite životne sredine ali i socijalnih aspekata zelene agende. S tim u vezi, sadašnja trilogija nije kraj priče na ovu temu već tek temelj za budući okvir poslovanja, finansiranja i razvoja.
// Treći deo trilogije tako pokazuje širu logiku, u kojoj zelena tranzicija više nije pitanje pojedinačnog projekta, već sistemskog pomaka u kojem MMSP i farmeri imaju dvostruku ulogu. S jedne strane, ona su krajnji korisnici finansijskih instrumenata koji omogućavaju modernizaciju celokupne privrede. S druge strane, njihova sposobnost da se prilagode novim zahtevima odlučivaće o tome da li će ostati konkurentni na evropskom tržištu. Upravo zato je razumevanje ovih integrisanih instrumenata ključ za planiranje narednih investicija. Kroz analize u Private Briefingu nastavićemo zato da analiziramo ključne elemente i potencijalne efekte programa podrške, a istovremeno, stojimo na raspolaganju i za razvoj i podršku u upravljanju konkretnim projektima i uveliko radimo na pripremi revolucionarnih rešenja za širi front korisnika.
RCF: Podrška za partnerstvo privrede i obrazovanja za održiv rast
// Regional Challange Fund (RCF) je inicijativa koja povezuje obrazovne institucije i privredu u šest ekonomija Zapadnog Balkana. Program je uspostavljen uz podršku KfW-a i Vlade Švajcarske, sa ciljem da se obezbedi finansiranje stručnog obrazovanja koje direktno odgovara na potrebe tržišta rada. Do sada je kroz više od devedeset odabranih projekata izdvojeno preko četrdeset miliona evra za razvoj kapaciteta škola, modernizaciju opreme i unapređenje obuka u saradnji sa kompanijama. U narednom periodu očekuje se da ukupna podrška dostigne više od šezdeset pet miliona evra, čime će biti obezbeđeno oko 140 projekata i otvoreno preko četiri hiljade mesta za obuku mladih širom regiona. Time se Fond pozicionira kao jedan od ključnih razvojnih instrumenata koji povezuje potrebe privrede sa obrazovnim sistemima i omogućava dugoročno jačanje ljudskog kapitala. Ideja programa zasniva se na povezivanju obrazovnog i privrednog sektora u konzorcijume za razvoj i unapređenje dualnih i kooperativnih modela obrazovanja, sa ciljem da se stvore kadrovi usklađeni sa potrebama tržišta rada. Konzorcijumi koji uključuju škole, fakultete i kompanije imaju mogućnost da dobiju bespovratna sredstva u rasponu od 150.000 do 500.000 evra, uz obavezu zajedničkog planiranja i sprovođenja programa obuke, kao i uključivanja učenika u realno radno okruženje. Takav pristup ne samo da obezbeđuje bolju pripremljenost mladih, već i omogućava kompanijama da postanu aktivni partneri u kreiranju buduće radne snage
Podrška se odnosi na infrastrukturna ulaganja u radionice i opremu za praktičnu nastavu, obuke nastavnika, instruktora i koordinatora, kao i savetodavne aktivnosti tokom sprovođenja projekta. Poseban akcenat stavlja se na tematske prioritete poput zelene tranzicije, digitalizacije i rodne ravnopravnosti, čime se doprinosi i širem društvenom razvoju i usklađivanju sa evropskim standardima. Taj model postavlja snažan okvir koji omogućava školama i preduzećima da zajednički rade na ciljevima koji ispunjavaju, ali i prevazilaze pojedinačne interese i doprinose dugoročnom razvoju društva.
Za kompanije, učešće u programu znači pristup radnoj snazi koja već tokom školovanja stiče praktične veštine i iskustvo na opremi i tehnologijama koje koriste u svom poslovanju. Time se smanjuju troškovi obuke i zapošljavanja, olakšava planiranje ljudskih resursa i jača imidž kompanije kao društveno odgovornog i inovativnog partnera. Dugoročno, ovakva saradnja vodi ka većoj produktivnosti, većem nivou konkurentnosti i bržem prilagođavanju tehnološkim promenama. Za mnoge firme, posebno mala i srednja preduzeća, učestvovanje u ovakvim projektima znači sigurniji
pristup kvalifikovanim kadrovima, što je često presudno za održivi rast. Obrazovne institucije, sa druge strane, dobijaju priliku da modernizuju nastavu, unaprede infrastrukturu i nastavne kapacitete, ali i da izgrade reputaciju relevantnog partnera privredi. Povećava se njihova vidljivost i atraktivnost u zajednici, što vodi ka većem interesovanju mladih za upis. Nastavnici i instruktori stiču dodatne pedagoške i tehničke veštine u skladu sa potrebama industrije, a škole se transformišu u dinamične centre za učenje koji prate savremene trendove i potrebe tržišta rada.
// RCF se, kroz sada već četvrtu iteraciju, profiliše kao strateški važan instrument koji omogućava sistemsku saradnju obrazovnog i privrednog sektora, sa ciljem da se privredi omogući održiv izvor ključnih resursa i osigura temelj za konkurentnost, rast i razvoj. Kroz brojne programe koje kreiramo i sprovodimo, jasno vidimo da su kompanije spremne da ulažu u jačanje i diverzifikaciju izvora jednog od najdeficitarnijih resursa, kvalifikovanih ljudi. Pored spremnosti, na tom putu je potrebna i podrška. Naši treninzi i obuke su nas uverilli da firme prepoznaju razvoj kadra u širokom rasponu veština i kompetencija kao preduslov održivosti i upravo u tom kontekstu, RCF omogućava da se napori kompanija i obrazovnih institucija objedine i usmere u dugoročno osiguravanje konkurentne radne snage. Za Srbiju, koja je sa 11,24 miliona evra podrške plasirane u 27 projekata postala regionalni lider, RCF predstavlja konkretnu investiciju u budućnost, koja će odrediti konkurentnost domaće privrede u narednim decenijama. Proces apliciranja zahteva detaljnu pripremu. formiranje konzorcijuma, usklađivanje interesa škola i privrede, zajedničko planiranje aktivnosti i obuka, kao i izradu kompletne dokumentacije i aplikacije. Zato je važno na vreme započeti rad na projektima, kako bi se osiguralo da predlozi ispunjavaju standarde i očekivanja programa, što povećava šanse za uspeh aplikacije i kasniju kvalitetnu realizaciju projekata.
Žensko preduzetništvo: Bespovratna podrška za digitalizaciju i inovacije
// Podrška ženskom preduzetništvu u Vojvodini već godinama zauzima značajno mesto u razvojnim politikama, a ovogodišnji program Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam donosi posebno usmerenje ka inovacijama i digitalizaciji. U okviru poziva, opredeljeno je 25 miliona dinara bespovratnih sredstava za preduzetnice i firme u kojima žene imaju najmanje polovinu vlasništva i vode poslovanje. Ideja je da se kroz ciljane investicije ubrza prelazak ka savremenijem načinu poslovanja i poveća konkurentnost.
Pravo učešća imaju mikro, mala i srednja preduzeća, kao i samostalne preduzetnice registrovane na teritoriji Vojvodine. Podrška se realizuje refundacijom već izvršenih nabavki, što znači da korisnice same biraju šta im je najpotrebnije, a sredstva im se kasnije refundiraju. Na raspolaganju su četiri oblasti: mašine i oprema,
računarska oprema, softver i usluge. Raspon podrške kreće se od 40.000 do 600.000 dinara, u zavisnosti od vrste investicije, uz maksimalno 90% vrednosti troška. Time se omogućava da i manja ulaganja, poput kupovine računara ili izrade sajta, dobiju podršku, ali i da značajnije investicije u proizvodnu opremu budu znatno olakšane.
// Važna vrednost ovog programa jeste fokus na digitalizaciju i inoviranje procesa. Nabavka računara i softvera odavno nije luksuz, već nužnost za svako preduzeće koje želi da opstane na tržištu. Preduzetnice sada mogu da ulažu u specijalizovane programe, alate za komunikaciju, vođenje evidencije ili promociju, a da im se 90% troškova vrati. Još šira je kategorija usluga, gde spadaju izrada internet stranica, marketing planova, digitalnih kampanja ili potrebnih sertifikata kvaliteta. Te usluge često predstavljaju kompleksan zadatak za manja preduzeća jer zahtevaju ili stručna znanja ili angažovanje spoljnjih saradnika. Program je zamišljen tako da ih premosti i omogući firmama da profesionalizuju nastup. Sa druge strane, ulaganja u nove mašine znače manji trošak rada, brži proces i bolji kvalitet finalnog proizvoda. Kada se tome doda mogućnost digitalnog marketinga i sertifikacije, dobija se zaokružen okvir za rast preduzeća. Sve to posebno znači preduzetnicama koje posluju u konkurentnim granama, od prehrambene industrije i usluga, do manjih proizvodnih radionica i trgovine.
// Iako je finansijski okvir relativno skroman u poređenju sa velikim nacionalnim ili evropskim fondovima, program to donekle nadomešćuje svojom ciljanom prirodom. On direktno adresira spektar prepreka sa kojima se preduzetnice u praksi suočavaju, od nedostatka sredstava za osnovnu opremu, teškoća u digitalnom nastupu, do ograničenog pristupa stručnim uslugama. Ulaganjem u te segmente stvara se mogućnost da i mala preduzeća naprave kvalitativni skok i dobiju priliku da izađu na šire tržište. Bespovratna sredstva za digitalizaciju i inovacije upravo su način da podrška bude konkretna i merljiva, pružajući merljiv doprinos širem kontekstu unapređenja ženskog preduzetništva.
| OSNOVNI EKONOMSKI POKAZATELJI | Avg - 25 | |
|---|---|---|
| 1 | Međugodišnja inflacija | 4.90% |
| 2 | Referentna kamatna stopa | 5.75% |
| 3 | Stopa nezaposlenosti | 8.50% |
| 4 | Prosečna neto zarada - RSD | 107,075 |
| 5 | Prosečna penzija - RSD | 50,662 |
| 6 | KURS RSD/EUR | |
| na poslednji dan u mesecu | 117.1734 | |
| Prosečan srednji kurs EUR | 117.1754 | |
| 7 | KURS RSD/USD | |
| na poslednji dan u mesecu | 102.4512 | |
| Prosečan srednji kurs USD | 100.1938 | |
Aktuelno, kao i prethodna izdanja Private Briefinga u .pdf formatu dostupna su ovde.
Za sve dodatne informacije ili pitanja, slobodno nas kontaktirajte. Prenesite nam svoje utiske, podelite novosti ili nam javite kako napreduju aktuelni projekti.
Za jačanje kapaciteta, poseban poziv: Prijavite se za Glenfield E-Learning!
Glenfield Training and Consulting Doo | +381 11 407 9066 | office@glenfield.rs | www.glenfield.rs
Upozorenje: Ovaj izveštaj je pripremljen i objavljen pod autoritetom Glenfield Training and Consulting Doo i služi jedino u informativne svrhe. Informacije koje su korišćene, dobijene su od izvora za koje Glenfield Training and Consulting Doo smatra da su pouzdani ali ne garantuje njihovu ispravnost i kompletnost. Nijedna informacija ili predlog ne mogu se protumačiti kao ponuda ili nametanje kupovine ili prodaje. Nijedan deo ovog dokumenta ne sme se reprodukovati bez pismene dozvole Glenfield Training and Consulting