Inicijalne i potencijalne efekte koje je na poslovanje domaćih poljoprivrednika i privrednika imao rat u Ukrajini, koji se praktično bez pauze nadovezao na COVID krizu, predstavili smo kroz delove analize naših kolega i prijatelja iz SEEDEV, najbolje agro konsalting kompanije u regionu, sa velikim iskustvom i u pogođenim oblastima u seriji tekstova. Uz sve tada identifikovane poremećaje u funkcionisanju tržišnih lanaca na globalnom, ali i lokalnom nivou, koji predstavlja okvir za domaće farmere i privrednike, leto za nama donelo je i jednu od najvećih suša u Evropi, kao i u Srbiji. Procene iz njihovih novih analiza sprovedenih u saradnji sa Institutom BioSens, kažu da će prvi efekat tog novog faktora biti smanjenje prinosa do nivoa 2012.
U poređenju sa prethodnim sušnim godinama (2000, 2012, 2017) ova je po intenzitetu visokih temperatura na njihovom nivou ali su ukupne padavine i njihov raspored jos nepovoljniji. Istorijski podaci kažu da je suša 2000 godine dovela do toga da Srbija nije imala dovoljno hrane, pa se kroz donacije obezbeđivao kukuruz. Ulaganja i prinosi su tada bili niski, državni sektor po pravilu u rasulu a porodična gazdinstva sa malim investicijama i lošim inputima. Prosečan prinos kukuruza po hektaru je bio 2,4 tone. Suša 2012 godine je došla posle visokih cena proizvoda u prethodnim godinama. Smanjeni prihodi usled smanjenih prinosa, pri čemu je žetva globalno bila dobra, doveli su do toga da svaki četvrti kredit nije mogao da se vrati. Ta situacija dodatno usmerava fokus na potrebe adekvatnog unapređivanja poljoprivredne proizvodnje u pogledu primene agrotehničkih mera, koje redovno analiziramo kroz Private Briefing, ali isto tako i na potrebu pravilnog upravljanja razvojem i poslovanjem, a posebno planiranja i upravljanja finansijama.
U pogledu očekivanih cena koje će poljoprivrednici za svoje kulture postći ove godine, postoji nekoliko faktora koji unose neizvestnost. Očekivano je da će cene u značajnoj meri zavisiti od mere u kojoj država odluči da interveniše merama poput ograničavanja izvoza, minimalne cene osnovnih prehrambenih proizvoda i drugih. Na širem planu, Ukrajina je zasejala oko 80% površina, i iako ima velike logističke probleme da viškove izveze, oni počinju uspešno da se rešavaju, pa je za očekivati da će se pronaći održivo rešenje koje će omogućiti da se ova roba nađe na svetskim tržištima. Sa druge strane, Rusija ima rekordnu žetvu i uz određene promene tržišnih pravaca ova roba će se takođe naći na tržištu. Procena svetske proizvodnje pšenice je da će biti za oko 0.8%, a kukuruza za 3.4% manja nego prethodne godine. Dodatno, cene i trgovina je u većoj meri nego obično zavise od deviznih kurseva, gde je trenutno dominantan uticaj konstantnog i izraženog jačanja dolara u odnosu na evro i slabljenja ukrajinske grivne i ruske rublje. Slabljenje dinara u odnosu na dolar, kao posledica vezanosti dinara za evro, podstiče izvoz, što u godini kada su bilansi ugroženi stvara izuzetno dinamično domaće tržište koje se mora pažljivo pratiti i razumeti.
Slično kao što je Glenfield u jeku COVID-a razvio seriju webinara i publikacija u okviru Glenfield COVID Crisis Management Concept sa ciljem podrške privrednicima ali i bankarima u upravljanju finansijama i biznis modelima u izmenjenim tržišnim okolnostima, tako sada kolege iz SEEDEV kreiraju instrumente podrške iz svog domena ekspertize, a sa istim ciljem: pružanje pravih informacija, stručnih saveta, i projekcija zasnovanih na činjenicama za potrebe donošenja boljih poslovnih odluka. Ukoliko vam je potrebna detaljna i personalizovana analiza ili procena, javite nam se za kontakt sa SEEDEV timom.