Private Briefing Mart 2023
Broj 120 | Godina X
Za desetku!
Treći Private Briefing u 2023 je jubilarni 120 ukupno, i označava punu deceniju izlaženja sa jedinstvenim ciljem – analiziranjem raspoloživih programa podrške za MSP i farmere u aktuelnom ekonomskom okruženju. I ovo izdanje u potpunosti prati decenijsku matricu, i donosi treći deo trilogije analize makro okvira, fokusirane na bankarski sektor, kao i najavu redovnih godišnji programa podrške Ministarstva Privrede sa nikad većim budžetom za podršku za razvojne projekte. Prolećno zelenilo zastupljeno je kroz pokrajinski program podrške mladim farmerima van glavnih centara, i UNDP konkurs za održiva rešenja u oblasti zelene tranzicije.
Pokrajinski Sekretarijat: Podrška mladim farmerima
> Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je konkurs za dodelu sredstava za podršku mladima u ruralnim područjima u AP Vojvodini u 2023. godini. Konkurs je namenje za podršku koja obuhvata investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, čiji su nosioci fizička lica sa prebivalištem na teritoriji pokrajine koja u momentu podnošenja zahteva nemaju više od 40 godina. Dodatno, mogući korisnici su nosioci poljoprivrednih gazdinstava registrovani prvi put nakon 01.04.2022. godine koji nisu ranije koristili podsticaje. Takođe, preduslov koji podnosioci prijava treba da ispune je da su gazdinstva van većih gradova na teritoriji pokrajine, odnosno Novog Sada, Subotice, Zrenjanina, Pančeva, Vršca, Sremske Mitrovice, Kikinde ili Sombora.
> Svrha konkursa je podrška novim generacijama farmera, za investiranje u fizičku imovinu gazdinstava. Konkretne namene uključuju unapređenja poput kupovine priplodnih i mlečnih grla goveda, ovci i koza, kao i opreme za mužu, hlađenje i čuvanje mleka. Maksimalni iznos od milion i po dinara predviđen je i za mašine i opremu za rukovanje i transport čvrstog, polutečnog i tečnog stajnjaka, za pripremu stočne hrane i napajanje životinja, opremanje objekata za gajenje tovnih svinja, opremu za proizvodnju, sortiranje, pakovanje i čuvanje konzumnih jaja, kao i opremu i mehanizaciju za zaštitu od mraza. Ukupan budžet programa je 200 miliona dinara, a korisnici mogu računati na grant od 90% od ukupno prihvatljivih troškova investicije, u rasponu od 500 hiljada do 1,5 miliona dinara. Bespovratna sredstva se isplaćuju avansno u iznosu od 75% ugovorenih sredstava, dok se preostalih 25% isplaćuje nakon realizacije investicije i uplate sopstvenog učešća
> Izuzetno visok udeo granta za podršku širokom spektru namena, čini ovaj poziv veoma interesantnim i potencijalno korisnim. Kako se radi o podršci mladim farmerima, za koje je sasvim realno da ne poseduju značajniju akumulaciju kojom bi iz sopstvenih izvora finansirali uanpređenja, ovaj poziv je odlična prilika da započnu poslovanje sa povećanim kapacitetom i resursima za bolju produktivnost i profitabilnost, što nova, savremena oprema ili povećani stočni fond donose sa sobom. Uz finansiranje investicije sa praktično 90% umanjenim troškom, ovaj program je značajan vetar u leđa za ubrzan inicijalni razvoj i preskakanje izazova koje početak poslovanja može doneti. Dodatno, program uzima u obzir i aspekt ravnomernog razvoja kroz podršku farmerima koji imaju dodatni izazov izlaska na tržište, budući da se nalaze van glavnih privrednih i komercijalnih centara. Plasiranje podrške tamo gde je i najpotrebnija je jedan od preduslova za ostvarivanje bržeg privrednog rasta i razvoja kao temelja održive privrede u celini. Time ovaj program, uz nesumnjiv kapacitet za ciljanu podršku i kvalitet koji donosi individualnim proizvođačima, uprkos skromnom geografskom zahvatu, dobija pored očiglednog individualnog, i na širem značaju.
Makroekonomski osvrt: Bankarski sektor
> Nakon makroekonomske analize trendova i projekcija glavnih tržišnih kretanja i očekivanja za 2023. sa fokusom na globalne trendove i opšta privredna kretanja u Srbiji u prethodna dva izdanja, u ovom se okrećemo analizi trendova i projekcija za bankarski sektor, kao poslednji element trilogije koja uokviruje ukupan poslovni ambijent. Budući da su godišnji rezultati dostupni delimično, pošto se deo objavljuje odloženo, neke od analiza su bazirane na podacima zaključno sa krajem trećeg kvartala 2022, ali se trendovi i sa tim ograničenjem jasno oslikavaju. Očekivanja za 2022. bila su smeru nastavka konsolidacije i oporavka privrednog ambijenta, međutim, serija negativnih dešavanja nazvanih zajedno „permacrisis”, predvođena inflacijom i poremećenim kanalima distribucije sa dalekog istoka, a potpomognuta regionalnom krizom u Ukrajini dobila je globalne razmere u post COVID okruženju, a globalni finansijski sistem je radikalno odreagovao na impulse iz okruženja. Obzirom na visok nivo integrisanosti domaćeg finansijskog sistema, trendovi su se prelili i ostavljaju posledice i lokalno, naravno u sprezi sa lokalnim specifičnostima.
> U skladu sa projekcijama i procesima pokrenutim u prethodnim godinama, konsolidacija u sektoru bankarstva je obeležena pre svega nastavkom procesa ukrupnjavanja, kako u smislu finalizacije prethodno dogovorenih i odobrenih spajanja i akvizicija, tako i u pogledu novih. Tokom godine do kraja je sprovedena akvizicija Credit Agricole od strane Raiffeisen banke, kao i Sberbank od strane AIK Banke. Ukupan broj registrovanih banaka na kraju 2022 je bio 22, tj. jedna manje nego na kraju 2021, sa blago sniženim brojem od 22.000, naspram 23.000 prethodne godine, i oko 48 milijardi evra neto bilansne aktive, što je rast od oko 6,5 milijardi evra ili oko 15% u odnosu na kraj 2021. Zbirno tržišno učešće prve tri banke je na nivou od oko 40%, prve 4 banke imaju oko 50% ukupne aktive, a prvh 5 blizu 60% tako da je koncentracija i dalje značajna. Pojedinačno najveći udeo ima Banca Intesa sa 15%, a slede OTP sa 13,8% i UniCredit sa 10,7% učešća, dok NLB banka nakon akvizicije Komercijalne zauzima četvrto mesto sa 10,2%. Udeo problematičnih kredita na kraju 2022 nastavio je da se smanjuje, tako da je dostigao novi istorijski minimum od 3,0% u poređenju sa 3,6% na kraju prethodne godine. Najveći udeo NPL dolazi iz sektora stanovništva i beleži porast u odnosu na 2022, (sa 49% na 58%), pri čemu je vrednost NPL u segmentu stanovništva od 4% primetno iznad od ukupne vrednosti NPL .Sa druge strane, udeo privrede u NPL je sa prethodnih 37%, opao na 34%, a prosečna stopa od 2,1% je značajno bolja od ukupne. Anticipirajući pogoršanje kvaliteta otplate, NBS je u decembru 2022. omogućila da banke restrukturiraju potraživanja od dužnika koji se suočavaju s teškoćama u otplati, tj. da produže rokove otplate gotovinskih, potrošačkih i stambenih kredita.
> Za razliku od trenda smanjenja referentne kamatne stope tokom 2020 i skoro potpune stabilizacije u 2021., usled globalnih efekata rastuće inflacije, koja je u Srbiji sa 7.9% na početku stigla do 15% na kraju 2022, taj trend je potpuno preokrenut i zabeležen je rast referentne stope u rasponu od 1% do 5,25% na kraju godine. Kretanje repo stope, kao i rast EURIBORa se odrazilo i na cenu zaduživanja, koja je tokom godine bezmalo duplirana, tako da su kamatne stope na dinarske i indeksirane kredite privredi dostigle 5,9% i 4,8%, respektivno, naspram 3% i 2,3%, respektivno. U pogledu strukture aktive bankarskog sektora, i dalje apsolutno dominira kategorija Krediti klijentima, sa preko 56%, što je u nivou prošlogodišnjih vrednosti, baš kao i kategorije Hartije od vrednosti i gotovina koje beleže stabilan zajednički udeo od oko 31%. Ukupna suma kredita na nivou bankarskog sektora porasla je za oko 7,3% tj 212 milijardi dinara. Krediti stanovništvu su povećani za 85 milijardi dinara zahvaljujući rastu stambenih kredita, dok su druge kategorije kredita zabeležile pad. Učešće stambenih kredita na kraju godine je bilo preko 40%. Deo razloga za takvu strukturu portfolija je što su i u 2022 produžene mere donete 2020, a kojima je bankama omogućeno da refinansiraju ili produže rok dospeća za dodatne dve godine, odnosno 5 za stambene kredite, uz ublažavanje zahteva u pogledu stepena završenosti objekta i smanjenje učešća sa 20% na 10%. Valutna struktura portfolija banaka je i dalje je pretežno devizno indeksirana, uz stabilnih 63%, isto kao i prethodne godine.
> Aktivnost bankarskog sektora u godinama pre 2022. bila je dominantno formirana pod uticajem mera podrške privredi usmerene na prevladavanje efekata COVID krize, plasiranih upravo kroz finansijski sektor. To je u značajnoj meri doprinelo da se očuva ne samo likvidnost privrede, nego u dobroj meri i kvalitet portfolija banaka. Istraživanja su pokazala a praksa potvrdila da je investicioni sentiment privrede u regionu orjentisan ka rastu značajno više nego inače, i da u velikoj meri, očekuje i kvalitetnu eksternu finansijsku podršku za prevazilaženje izazova, ali i za investiranje koje treba da omogući korišćenje identifikovanih šansi i mogućnosti za zauzimanje novih pozicija. Biće potrebno naravno da se i bankarski sektor, prilagodi i kroz jačanje internih kapaciteta i kroz značajno unapređenje usluga i proizvoda za privredu, a izazova na tom putu, u ovom momentu, ima više. Trend ukrupnjavanja sektora koji je doveo do smajenja broja banaka za gotovo trećinu u protekloj deceniji se nastavlja, što neminovno smanjuje inkluzivnost podrške, čemu svakako ne pomaže rast cena, a naročito dodatna restriktivnost kao posledica pogoršanja kvaliteta portfolia i globalnih kretanja u Q1 2023 koja su na krilima loših plasmana dovela do velikih lomova već sa prvom osekom u izvorima finansiranja. Budući da je jedan od ključnih identnfikovanih izazova za privredu regiona u celini, naročito za manje biznise koji i čine preko 90% ukupnog ambijenta, upravo restriktivnost u kreditiranju i rigidnost zahteva za kolateralom, javlja se značajan gep u finansiranju, posebno stalne imovine, koja je svakako viđena kao jedan od stožera održivog razvoja i konkurentnosti. Značajnije relaksacije u tom pogledu, naročito u kontekstu sužavanja na strani ponude, nije realno očekivati. Zato se kao jedan od načina da se to prevaziđe nameće korišćenje alternativnih modela finansiranja koji nalaze svoje mesto na tržištu ali i posebnih programa podrške privredi koji svakako mogu da apsorbuju veliki deo segmenta finansiranja malih biznisa i preduzetnika. Faktoring, naročito u kombinaciji sa digitalnim platformama je u 2022 doživeo pravi bum i najbrže je rastući model koji je i pored visoke cene prosto zatrpan tražnjom, a tu su i alternativni investicioni fondovi, naročito za brzo rastuće. U paletu specijalnih programa sa posebno relaksiranim uslovima svakako preporučujemo finansiranje kroz najavljene inicijative državne podrške, EBRD program „Žene u Biznisu“, Program za preduzetnike početnike i likvidnost sa Srpskom Fondacijom za Preduzetništvo, USAID-ov projekat „Velika Mala Privreda“ kao najznačajnije opcije na raspolaganju. Svi oni, kao i programi fokusirani na ciljeve održivog razvoja, biće individualno analizirani u narednim izdanjima „PB za desetku“ i nadalje. Kao i uvek, pažljivo ćemo pratiti i analizirati šta u tom kontekstu donosi 2023 i šta se sprema za dalje.
Ministarstvo Privrede: Grantovi za Razvojne Projekte i u 2023
> U deset punih godina izlaženja Private Briefinga, došli smo i do sedme godine u kojoj domaći privrednici imaju na raspolaganju struktuirane pakete podrške poslovanju, koordinirane kroz Ministarstvo Privrede i državne instucije podrške. Tokom godina, struktura podrške je evoluirala, ali i dalje je u okvirima onoga što se može posmatrati kao materijalizacija inicijative započete još 2016. godine kao “godina preduzetništva”, koja je kasnije prerasla u “deceniju preduzetništva”. Evolucija vidova i ciljeva podrške prati ukupan poslovni ambijent, uhodani modeli se modifikuju, bilo po iznosima ili po specifčinim namenama, i uvode se i novi aspekti, u skladu sa identifikovanim izazovima sa kojma se privreda suočava u volatilnom ambijentu. Ove godine, početak realizacije programa je najavljen za period mart – april, a kako su programi pred objavom, ovim putem premijerno analiziramo Razvojni Program, koji podržava ulaganje u osnovna sredstva.
Pozivom su obuhvaćeni preduzetnici, MSP i zadruge, a ove godine i velika preduzeća, za namene u rasponu od kupovine, preko izgradnje, dogradnje i rekonstrukcije, do investicionog održavanja proizvodnog prostora ili poslovnog prostora u njegovom sastavu, kao i prostora za skladištenje. Izuzetno, za privredne subjekte koji se bave visokotehnološkim uslugama, sredstva mogu biti upotrebljena za poslovni prostor za potrebe obavljanja delatnosti. Pored toga, namena obuhvata i kupovinu proizvodne i građevinske opreme kao i za dostavna vozila za prevoz sopstvenih proizvoda i druga transportna sredstva koja se koriste u procesu proizvodnje. Uz ove namene, krediti su namenjeni i za trajna obrtna sredstva, koja mogu da čine najviše 10% ukupnog investicionog ulaganja, kao i nabavku softvera i računarske opreme. Takođe, sredstva se mogu koristiti i za mašine i opremu za unapređenje energetske efikasnosti i ekoloških aspekata proizvodnje. I privredni subjekti koji obavljaju
delatnost pripreme i posluživanja hrane i pića, mogu koristiti sredstva po ovom programu, ali samo za nabavku opreme za obavljanje delatnosti, isključujući sitan inventar kao i za dostavna vozila za potrebe snabdevanja i distribucije sopstvenih proizvoda. Proizvodni, poslovni ili skladišni prostor ne može biti kupljen od drugog privrednog subjekta sem u izuzetnim slučajevima kada privredni subjekt od koga se kupuje prostor duži vremenski period ne obavlja delatnost u tom prostoru, ili ukoliko se kupuje novoizgrađeni prostor. Kvalifkovani aplikanti po Razvojnom Programu moraju biti stariji od dve godine, tokom kojih nisu poslovali sa gubitkom. Oni mogu ostvariti pravo na grant u iznosu do sjajnih 20% od vrednosti investicionog ulaganja, odnosno do 30% ako su registrovani u područjima četvrte grupe razvijenosti. Iznos ulaganja se kreće od 75.000 dinara za preduzetnike i 250.000 dinara za pravna lica, do maksimalnih 12,5 miliona dinara.
Ukupan budžet namenjen za bespovratna sredstva po ovom pozivu je 900 miliona dinara, što je impresivno povećanje u odnosu na prošlogodišnjih 350 miliona, ili 200 miliona 2021. Po pravilu, ovaj program uvodi i limit na deo sredstava podrške odobren za srednja ili velika preduzeća, ciljajući da pre svega podrži mikro i mala preduzeća i preduzetnici, koji realno i imaju najveće potrebe i najmanji izbor mogućnosti za podršku, posebno kada je reč o izvorima finansiranja stalne imovine i zatvaranju ročne neusklađenosti obrtnih sredstava. Uz pretpostavku prosečnog granta od 2 miliona dinara, ukupan broj korisnika programa bi mogao biti preko 400 što je u odnosu na većinu sličnih programa značajan domet.
> Kombinacija namena, koja obuhvata i trajna obrtna sredstva i investicije u osnovna sredstva, sa uobičajeno dobro odmerenim rokovima otplate i povoljne kamatne stope, čini ovu mogućnost finansiranja povoljnim rešenjem za finansiranje investicija MSP, koje mogu imati značajan efekat na dugoročno unapređenje kapaciteta i konkurentnosti. Preduslov da se ti ciljevi i realizuju je svakako i dobar plan ulaganja, i pažljiva analiza ekonomskog okvira i potencijala tržišta. Ti parametri su predviđeni i u okviru poslovnog plana koji je sastavni deo dokumentacije za apliciranje u slučaju preduzetnika, odnosno investicionog programa u slučaju preduzeća, ali i predstavljaju elementarni preduslov da se planirane investicije adekvatno realizuju i donesu željene efekte, koji se ovim programom dodatno pojačavaju, a period povrata na uložena sredstva skraćuje uz pomoć bespovratnih sredstava.
UNDP: Akceleracija i finansiranje zelene tranzicije
> Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji, uz podršku EU, vlada Švedske i Švajcarske, u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine i u saradnji sa Evropskom investicionom bankom (EIB), objavio je i ove godine poziv u okviru višegodišnjeg programa Izazov za inovativna rešenja za zelenu tranziciju srpske privrede. Cilj ovog programa je da podrži sprovođenje inovativnih poslovnih rešenja u svih pet oblasti Zelene agende za Zapadni Balkan, što obuhvata oblasti dekarbonizacije, cirkularne ekonomije, smanjenje zagađenja životne sredine i vazduha, zaštitu i očuvanje prirode i biološke raznovrsnosti, i uspostavljanje održivih sistema za snabdevanje hranom i ruralni razvoj. Izazov je otvoren za javna, privatna i socijalna preduzeća, istraživačke institucije, NVO, lokalne samouprave i upravljače zaštićenih područja, pojedinačno ili udruženo u formi konzorcijuma.
Od aplikanata se očekuje da predlože projekte koji primenjuju nove tehnologije ili promovišu nove primene postojećih tehnoloških rešenja za dostizanje ciljeva svake od obalsti. Najbolji pristigli predlozi dobiće mentorsku i tehničku podršku za dalji razvoj, dok će za najuspešnije među njima biti obezbeđeno sufinansiranje kako bi se primenila u praksi. Nakon završetka faze akceleracije, otvorene za incijalno izabrane projekte, komisija će ponovo procenjivati svu
projektnu dokumentaciju kako bi se identifikovali uspešni projekti koji su spremni za sprovođenje, održivi i najefikasniji za ekološki, društveni i ekonomski razvoj, a koji će dobiti sredstva za sufinansiranje u iznosu od 30 do 50% od procenjene ukupne investicione vrednosti projekta. Vrednost finansiranja segmentirana je po kategorijama, a projekti su po razvrstani na projekte male (vrednosti do 100.000 Evra), srednje (do milion evra) i velike, čija vrednost prelazi milion evra.
> Fazna podrška, koja obezbeđuje inicijalnu akceleraciju kojom se podiže kapacitet korisnika da iskoriste finansijsku podršku koja dolazi kasnije, pokazala se, u nizu programa u kojima i sami učestvujemo, kao najefektivniji model za utilizaciju razvojno orijentisanih projekata. Ovaj poziv specifičan je po tome što omogućava podršku za širok spektar mogućih korisnika i projekata, za koje obezbeđuje kako pristup znanjima, tako i pristup nizu razvojno orijentisanih finansijskih agregatora. Stoga, predstavlja odličnu priliku za inkrementalni razvoj od inovativne, zeleno orijentisane ideje do uspešnog poslovnog poduhvata
| OSNOVNI EKONOMSKI POKAZATELJI | Mar - 23 | |
|---|---|---|
| 1 | Međugodišnja inflacija | 16.10% |
| 2 | Referentna kamatna stopa | 5.75% |
| 3 | Stopa nezaposlenosti | 9.20% |
| 4 | Prosečna neto zarada - RSD | 82,769 |
| 5 | Prosečna penzija - RSD | 37,813 |
| 6 | KURS RSD/EUR | |
| na poslednji dan u mesecu | 117.3087 | |
| Prosečan srednji kurs EUR | 117.3268 | |
| 7 | KURS RSD/USD | |
| na poslednji dan u mesecu | 110.7835 | |
| Prosečan srednji kurs USD | 109.4539 | |
Aktuelno, kao i prethodna izdanja Private Briefinga u .pdf formatu dostupna su ovde.
Za sve dodatne informacije ili pitanja, slobodno nas kontaktirajte. Prenesite nam svoje utiske, podelite novosti ili nam javite kako napreduju aktuelni projekti.
Za jačanje kapaciteta, poseban poziv: Prijavite se za Glenfield E-Learning!
Glenfield Training and Consulting Doo | +381 11 407 9066 | office@glenfield.rs | www.glenfield.rs
Upozorenje: Ovaj izveštaj je pripremljen i objavljen pod autoritetom Glenfield Training and Consulting Doo i služi jedino u informativne svrhe. Informacije koje su korišćene, dobijene su od izvora za koje Glenfield Training and Consulting Doo smatra da su pouzdani ali ne garantuje njihovu ispravnost i kompletnost. Nijedna informacija ili predlog ne mogu se protumačiti kao ponuda ili nametanje kupovine ili prodaje. Nijedan deo ovog dokumenta ne sme se reprodukovati bez pismene dozvole Glenfield Training and Consulting