Broj 130 | Godina XI
Prvi Private Briefing u godini, kao i u prethodnoj, dolazi sa centralnom temom u vidu prvog dela trilogije analiza makroekonomskog okvira, sa fokusom na globalnom nivou, za kojim će u narednim izdanjima uslediti lokalni okvir i sektor finansija. Od programa podrške, za početak godine inovacije su više nego prikladna tema tako da analiziramo novu iteraciju Programa ranog razvoja i Programa sufinansiranja inovacija. Uz te dve centralne teme, analiziramo i dva poziva Pokrajinskog sekretarijata za privredu, koji omogućava značajne grantove za unapređenje turizma, i za nabavku mašina i opreme za grupe korisnika koje se tradicionalno susreću sa najviše prepreka u pristupu finansijama.
// Pokrajinski sekretarijat za privredu AP Vojvodine raspisao je poziv za sveobuhvatno unapređenje turističke ponude u Pokrajini, namenjen MMSP i preduzetnicima koji kao pretežnu delatnost obavljaju usluge smeštaja ili posluživanja hrane i pića, odnosno ogranicma privrednih društava koji sprovode te delatnosti. Iznos sredstava predviđen pozivom je 400 miliona dinara, od čega je 220 namenjeno za podršku razvoju za usluge smeštaja, a ostatak za usluge posluživanja hrane i pića. Uslov za konkurisanje je da su aplikanti registrovani na teritoriji Pokrajine i da tu i obavljaju delatnost, pri čemu je za aplikante koji obavljaju delatnost smeštaja potrebno i da je smeštaj registrovan u odgovarajućem registru.
// Model podrške je u formi bespovratnih sredstava, kroz refundaciju troškva, s tim što je za određene namene moguća i isplata unapred, pod uslovom da aplikant priloži adekvatno sredstvo obezbeđenja. Iznosi podrške se kreću i do 80% ukupne vrednosti prihvatljive investicije, u zavisnosti od tipa investicije. Tipom investicije su definisani i maksimalni i minimalni iznosi sredstava, čiji je raspon od 300 hiljada do 4,5 miliona dinara. Budući da je podrška usmerena na podizanje nivoa kvaliteta i kapaciteta objekata turističke suprastrukture, i lista prihvatljivih namena je usklađena sa time tako da obuhvata subvencionisanje izgradnje, dogradnje, rekonstrukcije, adaptacije, sanacije i investicionog održavanja ugostiteljskih objekata. Takođe, podržava se izrada projektno-tehničke dokumentacije za unapređenja, postavljanje punjača za mala električna vozila i automobile, nabavka mašina i opreme za ugostiteljsku delatnost u smeštajnim objektima, uvođenje tehnoloških inovacija u promociji i poslovanju ugostiteljskih objekata, kao i nabavka i ugradnja solarnih panela.
// Sa stanovišta aplikanata koji imaju viziju, ambiciju i jasan plan kako da unaprede poslovanje u sektoru turizma, ovakvi pozivi čija struktura finansiranja omogućava unapređenje nekih od ključnih elemenata održivosti poslovanja u sektoru turizma, kroz relativno širok spekatr osnovnih sredstava, mogu rezultovati u efektima kojima se dugoročno podiže kapacitet za generisanje prihoda a time i održivi razvoj korisnika. Budući da se radi o bespovratnim sredstvima koja dosežu do između polovine i čak 80% vrednosti investicije, zavisno od namene, radi se itekako isplativoj i održivoj opciji za unapređenja. To ovaj poziv čini više nego dobrim rešenjem, vrednim preporuke, uz uslov da su ispunjeni osnovi kriterijumi kvalifikovanosti i da postoji adekvatna analiza isplativosti ulaganja i profitabilnosti poslovanja. Iako se radi o bespovratnim sredstvima, i za njih kao i za sve druge opcije finansiranja važi da odluka o finansiranju dolazi tek nakon odluke o investiranju, što podrazumeva održiv plan unapređenja baziran na kvalitetnim analizama i modelima, kako bi aplikacija i investicija dostigle pun potencijal.
// Godinu za nama obeležio je prelaz sa „Permacrisis“, kao prošlogodišnje reči godine po Collins English Dictionary, na „AI“, odnosno veštačku inteligenciju kao pojam koji je obeležio 2023. Ova promena sugeriše mnogo više od samog izraza, i, na mnogo načina, ukazuje na promenu paradigme poslovanja na globalnom nivou. „Permacrisis“ je simbol neprekinutog niza novih kriznih događaja, i posledične neizvesnosti na više nivoa, dok „AI“ predstavlja pre svega simbol tehnološkog pristupa rešavanju izazova, kroz multiplikovanu istovremenu obradu informacija i razvoj scenarija kojima se odgovara na neizvesnost i upravlja rizicima, uz racionalizaciju resursa koju donose lični potencijali i tehnološki kapacitet. To ujedno omogućava i lakši prelazak iz defanzivnog moda u ofanzivni, proaktivni, za sada niskog tempa i sa dozom opreza, a upravo je to i pristup koji je obeležio globalne tokove i trendove u 2023. Inflacija, kao najveći globalni izazov u 2022, je stavljena pod kontrolu, kamatne stope centralnih banaka reaguju na to, a globalna ekonomija se umesto za „soft landing“ priprema za „new growth“ scenario, praćen promenom sentimenta iz recesije u umereni optimizam. Iako su trgovina i rast proizvodnje usporili u 2022. godini i ostali slabi u prvim mesecima 2023. godine, mereno obimom roba i usluga, pritisnuti ratom u Ukrajini, visokom inflacijom i stezanjem monetarne politike u glavnim ekonomijama, trgovina u merena aktuelnim američkim dolarima je rasla dvocifrenim stopama u 2022 i 2023. godini, delimično zbog rasta cena energije i drugih osnovnih proizvoda, a delom i kao efekat izvoza komercijalnih usluga, koje je pratilo postepeno popuštanje ograničenja vezanih za pandemiju COVID-19 i oporavka potrošnje u međunarodnom transportu i putovanju.
// Tokom 2023. godine, uprkos očekivanom opadanju u odnosu na rekordne vrednost zabeležene tokom 2022, inflacija je ostala značajan faktor i razlog za zabrinutost. Posledične restriktivne monetarne politike većine centralnih banaka, uz pomenuti nastavak redefinisanja lanaca snabdevanja, tokom 2023. doprinele su održanju visokih cena, negativno utičući na potrošnju i investicije. To uz dalje ograničavanje tokova na decenijama građenom globalnom tržištu, i dalje u značajnoj meri remeti proizvodnju i distribuciju. Paralelno sa tim, pojedina tržišta rada nastavljaju da beleže deficit radne snage što se odražava u vidu povećanja troškova plata, doprinoseći pritiscima na inflaciju, dok drugi regioni beleže nezaposlenost, proširujući lokalni i globalni jaz u prihodima, i dodatno narušavajući socijalnu koheziju unutar pojedinačnih tržišta ali i globalno. Rat u Ukrajini i drugi konflikti koji predstavljaju rizike po globalnu stabilnost, trgovinu i energetsku sigurnost, dodatno koče ekonomski rast i narušavaju tek delimično oporavljene lance snabevanja. Visoki i rastući nivoi javnog i privatnog duga u mnogim zemljama čine ih ranjivim na te rizike.
Imajući u vidu sve te faktore, realna je ocena da je akutna recesija izbenguta, ali da će se novi rast nastaviti na drugačijim postulatima. Koordinacija fiskalnih i monetarnih politika od strane vodećih ekonomija mogla bi poboljšati globalnu ekonomsku stabilnost i rast, za koji se očekuje da će i dalje biti na niskom nivou tokom 2024, dok bi dalja diversifikacija lanaca snabdevanja i izgradnja veće otpornosti u ključnim sektorima mogla umanjiti poremećaje i uticati na smirivanje inflacije. Kao jedan od pravaca razvoja koji nosi potencijal za pokretanje zamajca globalne privrede, identifikovan je dalji prelazak ka održivoj i niskougljeničnoj ekonomiji, kroz podsticaje inovacijama, stvaranju radnih mesta i poboljšanju dugoročnih izgleda za rast. Takođe, očekuje se i nastavak napretka u digitalizaciji, veštačkoj inteligenciji i automatizaciji mogli uticati na povećanje produktivnosti i efikasnosti.
// U protekle dve godine posebno ubrazani tempo digitalizacije u sve većoj meri transformiše sve aspekte ekonomije, stvarajući nove prilike i izazove. U tom kontekstu,očekuje se da će pomenuta veštačka inteligencija i automatizacija delovati posebno snažno na brojne tradicionalne industrije i stvaranje novih radnih mesta, zahtevajući istovremeno i usavršavanje radne snage i prilagođavanja poslovnih procesa kako. bi mogli da isprate te trendove. Posmatrajući globalni finansijski sektor, primetno je da se tradicionalne finansijske institucije suočavaju sa izazovima usled viših premija rizika, konkurencije od strane fintech kompanija i potreba prilagođavanja promenljivim preferencijama potrošača i smanjenoj tražnji. Kao odgovor, ceo finansijski sektor pomera fokus na digitalizaciju, automatizaciju i pružanje personalizovanih finansijskih usluga kako bi zadržao konkurentnost, pri čemu saradnja sa fintech kompanijama i prihvatanje novih tehnologija postaju ključni faktori uspeha tradicionalnih banaka.
// U ekonomiji koja se od globalne sve više transformiše u multipolarnu, u okruženju koje se menja sve većom brzinom zbog novih impulsa tehnološkog napretka, jedan od ključnih izazova ostaje kako ostvariti održiv ekonomski rast. Pri tome, održivost ne znači samo “dugoročno”, već se eksplicitno koristi i u kontekstu ESG pristupa koji obezbeđuje usklađenost sa ekološkim, socijalno inkluzivnim i upravljačkim kriterijumima. Danas, svaka ozbiljna rasprava o rastu uzima u obzir pitanja poput klimatskih promena, demografije, efikasnosti resursa i pravične distribucije. Odgovarajući investicioni programi su već usvojeni i uključuju infrastrukturni paket usvojen 2021. godine, Zakon o smanjenju inflacije u SAD, kao i NextGenerationEU fond u Evropi, koji će zajedno sa dugoročnim budžetom Evropske unije (Višegodišnji finansijski okvir) obezbediti investicije od preko 2 triliona evra do 2027. godine. Ovaj program je povezan sa sprovođenjem reformi koje kreiraju jasan okvir i usmeravaju investicije u oblasti koje su prioritet kako za vlade tako i za društvo – tržište rada, obnovljivu energiju, digitalizaciju, zaštitu životne sredine, elektromobilnost i raznolikost. I u ovom kontekstu, AI ima i praktičnu i simboličku težinu – za uspešno kroćenje novog talasa potrebne su i nove veštine. I dok se u tehnološkom smislu radi o savladavanju nabujale ponude AI rešenja i njihovoj efikasnoj implemnentaciji, u globalnom poslovnom ambijentu je potrebno prepoznati promenu i prilagoditi se. Iz globalnog „resilient“ pristupa logistici prešlo se u „nearsourcing“, pojavljuju se i obrisi konsolidacije ka multipolarnom modelu, i definitivno je sve bitno drugačije od pre-COVID modela. Iako su preduzete mere koje ciljaju da okvir poslovanja stabilizuju i unaprede još uvek daleko od postizanja svojih ciljeva, definitivno kreiraju okvir za očekivanja u narednom periodu, kako globalno, tako i na lokalnom nivou. U sledećem izdanju Private Briefinga bavićemo se upravo lokalnim makroekonomskim okvirom i ispitati implikacije globalnih trendova na lokalnom tržištu
// Krajem prethodne godine otvoren je drugi poziv Fonda za inovacionu delatnost u 2023., sa budžetom od ukupno 10,3 miliona evra za podršku inovacionom ekosistemu u Srbiji. Time je dodatno ojačan profil Fonda kao ključnog aktera razvoja privrede bazirane na inovacijama kroz programe podrške koji ne samo što nude značajne iznose finansiranja, nego i održavaju izvesnost i redovnost mogućnosti da preduzetnici i preduzeća dođu do sredstava da svoje inovacije razviju do kraja i izađu na tržište, ili skaliraju svoju inovaciju do novog nivoa. Pored toga, programi su i pažljivo segmentirani i profilisani, tako da na veoma strukturiran način podržavaju komercijalizaciju inovacija i podizanje dodate vrednosti. Novi pozivi u okviru Programa Ranog Razvoja i Programa Sufinansiranja Inovacija koje ovom prilikom analiziramo nastavljaju podršku u povećanim iznosima finansiranja za čak 50% za aplikacije za Program ranog razvoja i 66% za Program sufinansiranja inovacija u odnosu na ranije pozive, čime dodatno podržavaju razvoj projekata i ideja koje kroz proces selekcije budu ocenejne kao inovativne i održive. Pored inicijalnog finansiranja, koje je ključna prepreka za inovatore da materijalizuju svoje ideje, dodatna podrška savetodavnog tipa koju Fond obezbeđuje je dodatni podsticaj i čini deo paketa koji je potvrdio svoju efikasnost kroz prethodnih 9 godina podrške stotinama kvalifikovanih aplikanata i njihivih projekata.
Program ranog razvoja cilja mikro i mala preduzeća u većinskom privatnom srpskom vlasništvu, ne starija od deset godina, kojima obezbeđuje finansijsku podršku u razvoju inovativnih proizvoda i usluga. Cilj programa je da podstakne razvoj inovativnih preduzeća zasnovanih na znanju u privatnom sektoru, tako što će obezbediti finansijsku podršku za razvoj inovativnih tehnologija, proizvoda i usluga sa perspektivnom tržišnom primenom. Program treba da im omogući da razviju komercijalno uptrebljiv prototip, sprovedu pilot ili na tržištu ponude finalni proizvod ili uslugu, kao i da razviju komercijalna partnerstva. Podrška koju Fond obezbeđuje je do 120.000 Evra po projektu, pri čemu je taj iznos maksimalno 70% ukupnih opravdanih troškova projekta. Trajanje projekata finansiranih kroz ovaj program može biti najviše do 12 meseci.
Program sufinansiranja inovacija je namenjen domaćim MMSP već prisutnim na tržištu, u potrazi za značajnijim finansijskim sredstvima za lokalnu i međunarodnu komercijalizaciju rezultata istraživanja i razvoja. Program cilja da postojeće i profitabilne inovativne biznise, kroz unapređenja koja generišu novu tržišnu vrednost, podrži da povećaju rast prihoda i izvoza i unaprede konkurentnost. Očekuje se da tako postanu privlačnije strateškim partnerima, rezultujući u povećanom kumulativnom investiranju privatnog sektora u istraživačke i razvojne komercijalne projekte. Iznos finansiranja je do 500.000 evra po projektu, do 70% ukupnog budžeta projekta mikro i malog preduzeća, odnosno 60% projekta srednjih preduzeća. Trajanje projekata je do 18 meseci, a nakon realizacije, očekuje se i da se Fondu omogući učešće u dobiti od 5% od ostvarenog prihoda, pod uslovom da bude ostvaren
// Inovacije u ovim pozivima obuhvataju nove i unapređene proizvode, usluge, tehnologije i procese, a Fond će razmotriti finansiranje projekata iz svih oblasti nauke i tehnologije i iz bilo kog industrijskog sektora, s tim da se oba programa posebno fokusiraju na četiri prioritetna domena – hrana za budućnost, informaciono-komunikaciona tehnologija (sa akcentom na veštačkoj inteligenciji), mašine i proizvodni procesi budućnosti i kreativne industrije, na koje će biti raspoređeno 50% ukupno raspoloživih sredstava. Prijave za oba programa se podnose putem portala Fonda, gde je dostupna i sva potrebna dokumentacija, praćena detaljnim uputstvima i obrazloženjima. Rok za prijavu za oba programa je 1 april, a s obzirom na obim i sadržaj neophodne aplikacione dokumentacije, na bazi iskustava iz prethodnih poziva i dalje važi preporuka ne samo da se što pre krene sa pripremom, nego i da se u pripremi iskoristi pomoć kroz konsultacije sa prethodnim korisnicima sredstava ili kroz angažovanje konsultanata sa iskustvom na takvom tipu projekata koji bi se uključili već od rane faze pripreme aplikacije, a Glenfield i za ove programe omogućava besplatnu procenu i analizu kvalifikovanosti
// Pokrajinski sekretarijat za privredu AP Vojvodine je raspisao još jedan poziv za podršku MMSP i preduzetncima na teritoriji pokrajine, s tim što su sredstva namenjena za podršku svim sektorima delatnosti. Model podrške su bespovratna sredstava, u ukupnom iznosu od 80 miliona dinara, a dodeljuju se s ciljem unapređenja privrednog rasta i razvoja preduzetništva, sa fokusom na investiranje u osnovna sredstva radi poboljšanja opštih uslova poslovanja, smanjenja troškova, te povećanja efikasnosti putem uvođenja novih ili unapređenja postojećih poslovnih kapaciteta, kao i modernizacije proizvodnih i uslužno orijentisanih delatnosti. Namena sredstava je subvencionisanje troškova nabavke mašina i opreme, pod uslovom da su kupljene, isporučene i isplaćene u celosti u periodu od 12. februara 2022. godine do dana zaključenja konkursa.
Konkretne namene podržane pozivom obuhvataju investicije u proizvodne mašine i opremu iz svih sektora i delatnosti, kao i putničkih i teretnih vozila namenjenih za obavljanje delatnosti, što ne uključije profesionalni prevoz. Poziv je specifičan utoliko što je dozvoljeni broj prijava po jednom
aplikantu jedna, ali se na njoj može naći čak 12 jedinica mašina ili opreme, kupljenih od najviše 5 različitih dobavljača. Refundacija sredstava moguća je u visini do čak 80% vrednosti nabavljenih mašina ili opreme, u rasponu vrednosti od 200 hiljada do 3 miliona dinara.
// Osim standardnih i očekivanih ograničenja kada je u pitanju apliciranje za podršku iz državnog budžeta, za ovaj poziv je specifično da favorizuje inkluziju i diverzitet, s obzirom na to da se u skali bodovanja za kvalifikovanost nalaze i parametri zastupljenosti žena u vlasničkoj ili upravljačkoj strukturi, kao i postojanje osoba sa invaliditetom. Pored toga, kriterijumi su stepen razvijenosti opštine u kojoj aplikant posluje i broj zaposlenih, a proizvodna delatnost takođe donosi prednost u krajnjem bodoanju. Sa aspekta vrednosti programa za samog korisnika, značajno je to što se poziv odnosi samo na mala i mikro preduzeća, kao i paušalno oporezovane preduzetnike. To baca sasvim drugo svetlo na načelno skroman ukupan budžet programa, budući da je u realnosti prilagođen obimu poslovanja ciljne grupe. Budući da se radi o bespovratnim sredstvima, u iznosu do 80% vrednosti realizovane investcije, i imajući u vidu da je proces apliciranja maksimalno pojednostavljen, kao i da favorizuje delatnosti koje omogućavaju novo zapošljavanje i proizvodnju, a tradicionalno se sureću sa puno prepreka u pristupu finansijama, poziv je apsolutno vredan prepruke.
OSNOVNI EKONOMSKI POKAZATELJI | Jan - 24 | |
---|---|---|
1 | Međugodišnja inflacija | 7.60% |
2 | Referentna kamatna stopa | 6.50% |
3 | Stopa nezaposlenosti | 9.00% |
4 | Prosečna neto zarada - RSD | 89,956 |
5 | Prosečna penzija - RSD | 39,850 |
6 | KURS RSD/EUR | |
na poslednji dan u mesecu | 117.1737 | |
Prosečan srednji kurs EUR | 117.1759 | |
7 | KURS RSD/USD | |
na poslednji dan u mesecu | 105.8671 | |
Prosečan srednji kurs USD | 107.2454 |
Aktuelno, kao i prethodna izdanja Private Briefinga u .pdf formatu dostupna su ovde.
Za sve dodatne informacije ili pitanja, slobodno nas kontaktirajte. Prenesite nam svoje utiske, podelite novosti ili nam javite kako napreduju aktuelni projekti.
Za jačanje kapaciteta, poseban poziv: Prijavite se za Glenfield E-Learning!
Glenfield Training and Consulting Doo | +381 11 407 9066 | office@glenfield.rs | www.glenfield.rs
Upozorenje: Ovaj izveštaj je pripremljen i objavljen pod autoritetom Glenfield Training and Consulting Doo i služi jedino u informativne svrhe. Informacije koje su korišćene, dobijene su od izvora za koje Glenfield Training and Consulting Doo smatra da su pouzdani ali ne garantuje njihovu ispravnost i kompletnost. Nijedna informacija ili predlog ne mogu se protumačiti kao ponuda ili nametanje kupovine ili prodaje. Nijedan deo ovog dokumenta ne sme se reprodukovati bez pismene dozvole Glenfield Training and Consulting