Private Briefing Januar 2023

Broj 118 | Godina X

winterglen

Private Briefing u 2023. ulazi inoviran, a centralna tema je prvi deo nove trilogije analiza makroekonomskog okvira na globalnom nivou, pre nego što u narednim izdanjima pređemo na lokalni okvir i sektor finansija. Inovacije su identifkovane kao jedan od načina da se odgovori na izazove krize, i u skladu s tim analiziramo i program Pametni početak Inovacionog fonda i AgTech akcelerator instituta Bio Sens, u okviru H2020. Na kraju, analiziramo i poziv RAS za podršku standardizaciji poslovanja kao načinu da se ojača pozicija u preduzeća u lokalnom ali i međunarodnom okruženju koje dobija nova značenja u kontekstu globalnih trendova.

winterglen

Bio Sens: Mentorstvo za AgTech unapređenja

> Početak nove godine donosi nove i nove programe, a ovom prilikom analiziramo treći AgTech akcelerator pokrenut od strane instituta Bio Sense, namenjen startapima u poljoprovrednom i prehrambenom sektoru. Kroz ovaj program. BioSens akcelerator će kroz edukaciju, intenzivne treninge, lično mentorstvo i pristup istraživačkim resursima, pružiti mogućnost domaćim IT preduzetnicima da kroz razvoj novih kao i unapređenje postojećih rešenja, doprinesu digitalizaciji poljoprivrede.  Pored značajnog unapređenja u resursima koji su na raspolaganju startapima i podršci od strane H2020 projekta ANTARES, akcelerator je ove godine podržan i od strane projekta Srbija Inovira, koji je pokrenuo ICT Hub-a uz podršku USAID-a.

> Ove godine, u programu će biti odabrano deset startapa koji će učestvovati na intenzivnom, tromesečnom programu organizovanom u periodu od marta do juna. Pravo na učešće u programu imaju preduzetnici koji rade na razvoju i primeni inovacija i IT rešenja za poljoprivredu i prehrambeni sektor, odnosno unapređenju ili digitalizaciji već postojećih rešenja, koji će doprineti rešavanju realnih tržišnih problema. Mogućnost učestvovanja je otvorena za učesnike iz Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Program će okupiti preko 20 mentora iz zemlje i inostranstva, koji će svojom ekspertizom, iskustvom, kontaktima i idejama pomoći novim tehnološkim preduzetnicima da testiraju izvodljivost ideja, i da ih pretvore u održiv poslovni poduhvat. Rad će se odvijati kroz žive i on-line radionice, uz tematske susrete, sastanke i druga dešavanja. Pored mentorske podrške, timovi će imati i naučnu podršku u prenošenja znanja, pristupu neophodnim setovima podataka, naučno-istraživačkoj opremi i test farmama, kao resursima koji su im neophodni za razvoj. Najbolji timovi imaće priliku da učestvuju na velikom regionalnom završnom događaju (Demo dan), gde će predstaviti svoju ideju pred internacionalnom publikom i mrežom investitora. Takođe i nakon završetka programa, učesnici će moći da računaju savete i potrebnu podršku, kror ostvarene konrakte sa mentorima i drugim učesnicima, što će svakako doprineti daljem napredovanju i širenju na tržištu.

> Programi ovoga tipa od velikog su značaja, prvenstveno zbog ulaganja u poljoprivredni i prehrambeni sektor koji karakteriše neiskorišćen potencijal i postojanje značajnog prostora za dodatnu digitalizaciju i inovaciju. Svako ulaganje u unapređenje poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda višestruko se vraća kroz rast produktivnosti uz tehnološki napredniji način proizvodnje, što sa sobom nosi viši nivo kvaliteta krajnjeg proizvoda i standardizaciju, a time i višu prodajnu cenu i prihode. Drugi aspekt jeste mogućnost pristupa večim tržištima, uključujući i izvozna na kojima je aktivna struktuirana tražnja koja može sa sigurnošću da apsorbuje veće količine proizvoda. Treći je podizanje nivoa konkurentnosti što će dugoročno uticati kako na dobre poslovne rezultate, tako i na tržišno pozicioniranje što dodatno utiče na dalje unapređenje poslovnih i finansijskih rezultata. Sve navedeno, ovaj program čini vrednim preporuke za sve zainteresovane startape.

Makroekonomski osvrt: Globalna kretanja, trendovi i očekivanja

> Godina iza nas donela je novu reč u naš rečnik – Permacrisis. Reč je odabrana od strane Collins Dictionary kao izraz koji najbolje opisuje čitavu godinu. Označava trend kontinuiranih kriznih događaja u produženom trajanju, u ovom slučaju prelazeći iz COVID-generisanog, u potpuno novi kompleksni skup koji obuhvata i inflaciju i prekinute lance snabdevanja i rast cena energenata i izazove na tržištu rada. Decenijama ovakvi aspekti nisu značajno uticali na globalne ekonomske i finansijske trendove, jer su relativno stabilni međunarodni odnosi davali snažnu osnovu za rast i razvoj. To se promenilo sa post COVID periodom i ratom u Ukrajini, čineći 2022. godinom sa najkompleksnijim uticajima okruženja na globalnu ekonomiju i finansijska tržišta. Ovo ima implikacije na kratkoročni, srednjoročni i dugoročni rast, kretanja cena i sveukupni „well being“ pojedinačnih kompanija ali i čitavih internacionalnih korporacija i nacionalnih ekonomija. Nakon decenija rasta udela globalne trgovine u globalnom BDP, obim razmenjenih roba i usluga dostigao je vrhunac u 2008. godini i od tada stagnira, u rasponu između 50% i 60% u stalno rastućem globalnom BDP .

Pandemija COVID-19 i rastuća nepouzdanost i prekidi u lancima snabdevanja, pre svega sa dalekog istoka, zbog značajnog rasta cena transporta, promenili su i ekonomsku paradigmu zasnovanu na „agility“ i „just in time“ modelima u kontekstu savršenih lanaca snabdevanja, u „resilience“ model, koji daje prednost otpornosti i strukturnoj snazi u odnosu na cene, brzinu isporuke i sveukupni leveridž. To podrazumeva i jačanje sopstvenih resursa i „nearsourcing“, odnosno zamenu „dalekih“ dobavljača bližima, ili sopstvenu proizvodnju sirovina. Sve je to značajno promenilo trgovinske tokove, deo trgovine se preoblikuje u skladu sa geopolitičkim savezima, a pomak ka repatrijaciji i domaćem razvoju dominira u strateškim sektorima.

U takvom okruženju, premisa “kriza = šansa”, postaje validna za ovaj region koji sada dobija sve više pažnje i prilika u novoj globalnoj podeli karata, i na privrednicima i ekonomijama regiona je zadatak da iskoriste te šanse koje se ukazuju kroz trendove opisane kao „nearsourcing“ i „ reselience“.

Godina iza nas je takođe označila kraj niske inflacije kao nuspojave globalizacije. Strategija „kvantitativnog popuštanja“ i ogromne likvidnosti u trajanju od skoro cele decenije, na koju su se nadovezali poremećaji uzrokovani COVID-om, troškovima i ograničenjima primene klimatskih politika i globalnom energetskom krizom, dovela je do globalno rastuće inflacije. Centralne banke širom sveta reagovale su pooštravanjem monetarne politike, okončavši fazu niskih ili čak negativnih kamatnih stopa. Monetarno pooštravanje i ostali faktori, po oceni većine svetskih analitičara, uticali su negativno na rast BDP-a širom sveta u 2022. godini, sa sličnim očekivanjima i za 2023. godinu. Predviđa se da će većina ekonomija dostići donju tačku do sredine 2023. i započeti slab, nestabilan oporavak. Da bi se odgovorilo na trenutne politički generisane izazove, evidentan je značajan rast mera podrške i povećanje javne potrošnje, sa budžetskim deficitom od 4% ili više u 2022 u razvijenim ekonomijama. sugerišu da će budžetski deficiti ostati visoki, a sa povišenim troškovima zaduživanja, vlade će verovatno pooštriti fiskalnu politiku kako bi finansirale povećanu potrošnju. Stoga se očekuje da će se nizak ekonomski rast nastaviti i početkom 2023. Dugoročni potencijal ekonomskog rasta zavisi od faktora proizvodnje – rada, kapitala i tehnoloških inovacija. Značaj tehnologije je naglašen globalnim nedostatkom kvalifikovane radne snage i potrebom za efikasnijim korišćenjem resursa. Rast produktivnosti je značajno usporen poslednjih decenija, posebno na razvijenim tržištima, sa odgovarajućim negativnim uticajem na rast. Transformisano geopolitičko okruženje može dovesti do niže saradnje na tehnološkim inovacijama, smanjenog kretanja ljudskih talenata i dodatno usporenog rasta produktivnosti, što rezultira nižim ukupnim potencijalnim ekonomskim rastom u bliskoj budućnosti.

Ekonomije globalno već preduzimaju mere da se tome suprotstave. Na razvijenim tržištima postoji jasan fokus na povećanje produktivnosti u uslužnom sektoru, koji zapošljava do 80% radne snage. Ključne tehnologije kojima se to podstiće uključuju „cloud“ usluge, veštačku inteligenciju i digitalizaciju uopšte. Povećanje automatizacije u industrijskom sektoru takođe može povećati produktivnost, posebno u privredama u razvoju. Tradicionalno, infrastruktura koja dobro funkcioniše je neophodna za ekonomski rast, a posebno „zeleni“ rast i održivu ekonomsku transformaciju. Razvoj otporne infrastrukture jedan je od 17 ciljeva održivog razvoja (SDG), dok investicije ESG-a imaju za cilj da promene način na koji živimo i poslujemo, sa fundamentalnim zaokretom potrebnim da odgovorimo na „trostruku planetarnu krizu“ – klimatske promene, zagađenje i gubitak biodiverziteta. Očekuje se da će ti faktori oblikovati naredni period ekonomske aktivnosti na globalnom nivou, a samim tim i na lokalnom nivou.

Globalna kriza se, uz sva ograničenja u promenjenim paradigmama, oseća i lokalno. Međutim, istraživanja iz prethodne velike krize (2007-2009), kao i COVID krize pokazala su da su mnogo bolje rezultate ostvarile kompanije koje su iskoristile krizu kao šansu i nakon inicijalne zaštite resursa uložile u jačanje. Time se potvrdilo da je, u dilemi da li treba ulagati u situaciji krize i uz veliki rizik možda ostvariti veliki profit, ili se držati defanzivno i rezervisano i smanjiti troškove na minimum, istina negde između –dobro je odigrati defanzivno u krizi, ali je potrebno nakon konsolidacije i zaštite resursa odigrati ofanzivno, unaprediti interne kapacitete, uložiti u znanje, inovacije i unapređenje konkurentnosti. Uz svu nepredvidivost šireg poslovnog okruženja, ankete o poslovnom raspoloženju koje smo sproveli sa kompanijama u regionu takođe ukazuju na slične brige i očekivanja koja se zapažaju i globalno, a kao rešenja i očekivanja za naredni period, ističu se upravo prilagođavanje poslovnog modela izmenjenim okolnostima, zamena „dalekih“ dobavljača bližima, uključivanje u lance nabavke velikih sistema i druge oblike i modele promena koje otvaraju perspektivu za dalji razvoj i naravno inovacije, sa posebnim fokusom na digitalizaciju, kako bi se uspešno suočili sa novim izazovima. U sledećem izdanju Private brifinga bavićemo se lokalnim makroekonomskim okvirom i ispitati implikacije globalnih trendova na lokalnom tržištu.

Inovacioni Fond: Podrška u najranijoj fazi razvoja

> Program Pametni početak je jedan od programa Fonda za inovacionu delatnost kojim je 2021. proširena paleta podrške Fonda i na inovatore u najranijoj fazi razvoja. Cilj Programa je razvoj prvog prototipa ili minimalno održivog proizvoda (MVP), kroz pružanje finansijske i mentorske podrške najperspektivnijim timovima u sprovođenju prve faze istraživanja tržišta, razvoja proizvoda, uspostavljanju poslovnog modela i započinjanju priprema za narednu fazu prikupljanja finansijskih sredstava. Program je namenjen timovima i mikro privrednim društvima iz svih oblasti nauke i tehnologije, kao i iz bilo kog industrijskog sektora s tim da se fokusira na 4 prioritetna domena: hrana za budućnost, informaciono komunikacione tehnologije, sa posebnim fokusom na veštačku inteligenciju, mašine i proizvodni procesi budućnosti i kreativne industrije. Maksimalni iznos finansiranja u okviru programa iznosi 3,6 miliona dinara po projektu, pri čemu finansijska sredstva dodeljena od strane fonda mogu pokriti maksimum 90% ukupnih odobrenih sredstava projekta, ne uključujući mentorsku podršku. Podnosilac prijave treba da obezbedi sopstveno učešće do pune vrednosti projekta, pri čemu nefinansijska ulaganja nisu prihvatljiva. Takođe, svi korisnici programa mogu da računaju na dodatnih 600.000 dinara ukoliko se opredele za mentorsku podršku Fonda.

Uslovi učešća u Programu za timove su da moraju da se sastoje od 2 do 5 članova i da su 51% članova tima domaći državljani. Mikro privredna društva koja apliciraju moraju da budu u formi društva sa ograničenom odgovornošću, da su u privatnom vlasništvu rezidenata Srbije i da su registrovana u Srbiji ne duže od 2 godine u trenutku podnošenja prijave. Kriterijumi za ocenjivanje prijava se odnose na korisnost i konkurentsku prednost predloženog rešenja, tržišni potencijal, kao i kompetentnost tima. Eliminatorni kriterijumi uključuju prethodno finansiranje i postojeći kapacitet, te ukoliko je podnosilac

prijave već prikupio 25.000 ili više od Fonda, drugog privrednog društva ili entiteta u privatnom ili javnom sektoru, kao i ukoliko je podnosilac prijave ili njegovo povezano pravno lice imalo prihode 100.000 evra ili više u bilo kojoj godini od trenutka osnivanja, nisu kvalifikovani za učešće. To važi i ukoliko bilo ko od osnivača ili povezanih članova ima 50% ili više vlasništva u drugom preduzeću u Republici Srbiji ili 50% ili više vlasništva u preduzeću koje sprovodi ili ima odobren projekat za finansiranje od strane Fonda. Dodatno, svaki pojedinačni član tima može da učestvuje samo u jednom projektu.

Fond kao ključni državni akter u razvoju inovacionog sistema doprinosi privrednom razvoju zemlje kroz podršku kreiranja inovacija, jačanjem veza između nauke i privrede, kao i osnivanjem novih i osnaživanjem postojećih preduzeća sa inovativnim potencijalom. Makroeknomski efekti jačanja inovacionog potencijala su višestruki, i obuhvataju povećanje stope zaposlenosti kroz otvaranje novih radnih mesta, povećanje produktivnosti i tehničke opremljenosti usled upotrebe nove i savremenije opreme, kao i unapređenje konkurentnosti nacionalne privrede.

> Program Pametni početak predstavlja dobar način da timovi i mikro privredna društva sa kvalitetnom poslovnom idejom dođu do inicijalnog finansiranja za razvoj projekta. Budući da tokom celog procesa razvoja mogu da računaju i na kompletnu mentorsku podršku od strane Fonda, neophodnu za prevazilaženje izazova u početnim fazama razvoja proizvoda, usluga ili tehnologija, može se reći da program nudi zaokružen set inicijalnog podsticaja. Uzimajući u obzir da troškovi početnog testiranja i razvoja novih tehnologija i proizvoda, osim ideje i neophodnih znanja često zahtevaju i značajna sredstva, Pametni početak predstavlja celovit program podrške koji na nivou inovativnog preduzeća omogućava prelazak iz faze ideje u fazu proizvoda

RAS: Veća konkurentnost kroz podršku za standardizaciju

> Razvojna agencija Srbije (RAS) je u saradnji sa Ministarstvom privrede razvila i objavila novi poziv za  Program podrške razvoju konkurentnosti, sa ciljem da unapredi konkurentnost, bezbednost i kvalitet proizvoda i usluga, odnosno olakša pristup tržištima i poveća nivo konkurtentnosti MMSP i preduzetnika. Opšti uslovi za učešće u programu je poslovanje duže od dve godine i da za obavljanje svoje delatnosti nisu koristili druge podsticajne mehanizme države ili lokalnih zajednica, kao i da nisu u teškoćama po definiciji Uredbe o pravilima za dodelu državne pomoći. Takođe, podnosioci prijave moraju biti iz oblasti proizvodnje, prerade ili IT usluga.

Prihvatljive projektne aktivnosti u okviru programa obuhvataju niz elemenata unapređenja i standardizacije, poput usaglašenosti proizvoda sa zahtevima srpskih i inostranih tehničkih propisa, i ostvarivanje uslova za označavanje propisanim znacima (CE, 3A, eko-znak, OEKO-TEX standard 100 i dr) uključujući i procenu bezbednosti kozmetičkih proizvoda i izradu dosijea o kozmetičkom proizvodu sa izveštajem o bezbednosti kozmetičkih proizvoda. Prihvatljive namene su i sprovođenje postupka dobrovoljnog ocenjivanja usaglašenosti sa srpskim standardima i uređenje poslovanja u skladu sa zahtevima međunarodno priznatih standarda sistema menadžmenta, što se odnosi na pripremu i implementaciju standarda iz oblasti kvaliteta, zaštite životne sredine, bezbednosti hrane i dr. Ukupan budžet Programa iznosi 100 miliona dinara, a sredstva se odobravaju bilo u vidu refundacije ili sufinansiranja u visini do 40% za velika preduzeća, odnosno do 60% opravdanih troškova preduzetnicima i MMSP, osim kada je u pitanju implementacija i sertifikacija standarda ISO 50001, za šta je sufinansirano do 60% opravdanih troškova za sve korisnike bez obzira na veličinu. Podrška se kreće u rasponu od 100.000 do milion dinara.

Osnovni cilj Programa, unapređenje konkurentnosti, bezbednosti i kvaliteta proizvoda, uz adekvatnu sertifikaciju, omogućava značajno širenje potencijalnog tržišta za korisnike. To dalje omogućava povećanje obima proizvodnje i prodaje, kao i do rasta tržišnog učešća i profitabilnosti, po osnovu veće prodajne cene ili smanjenih troškova kao posledica standardizacije. Bespovratna sredstva obezbeđena putem Programa, omogućavaju privrednicima da uvedu potrebne standarde i sertifikate kvaliteta pod veoma povoljnim uslovima, a da sopstvena sredstva koja bi bila iskorišćena za uvođenje standarda usmere na druge obaveze i time dodatno osnažive svoje pozicije na tržištu

OSNOVNI EKONOMSKI POKAZATELJIJan - 23
1Međugodišnja inflacija15.1%
2Referentna kamatna stopa5.25%
3Stopa nezaposlenosti8.9%
4Prosečna neto zarada - RSD78,326
5Prosečna penzija - RSD33,731
6KURS RSD/EUR
na poslednji dan u mesecu117.3224
Prosečan srednji kurs EUR117.3103
7KURS RSD/USD
na poslednji dan u mesecu110.1515
Prosečan srednji kurs USD110.7865

Za sve dodatne informacije ili pitanja, slobodno nas kontaktirajte. Prenesite nam svoje utiske, podelite novosti ili nam javite kako napreduju aktuelni projekti.

Za jačanje kapaciteta, poseban poziv: Prijavite se za Glenfield E-Learning!

Glenfield Training and Consulting Doo | +381 11 407 9066 | office@glenfield.rs | www.glenfield.rs

Upozorenje: Ovaj izveštaj je pripremljen i objavljen pod autoritetom Glenfield Training and Consulting Doo i služi jedino u informativne svrhe. Informacije koje su korišćene, dobijene su od izvora za koje Glenfield Training and Consulting Doo smatra da su pouzdani ali ne garantuje njihovu ispravnost i kompletnost. Nijedna informacija ili predlog ne mogu se protumačiti kao ponuda ili nametanje kupovine ili prodaje. Nijedan deo ovog dokumenta ne sme se reprodukovati bez pismene dozvole Glenfield Training and Consulting