Private Briefing Februar 2024
Broj 131 | Godina XI
Drugo izdanje Private Briefinga na početku godine donosi nastavak analize makroekonomskog okvira, kroz indikatore lokalnog okvira poslovanja, glavna očekivanja i predviđene trendove. Među programima podrške koje analiziramo se izdvaja RAS program za podršku internacionalizaciji poslovanja, u vidu podrške za unapređenje proizvodnje i za unapređenje upravljanja u više dimenzija, što je tema koja je sve zastupljenija sa intenziviranjem „nearsourcing“ okvira poslovanja. Pored toga, analiziramo i poziv za program saradnje nauke i privrede u izvedbi Inovacionog Fonda, i sa zadovoljstvom najavljujemo prvi, dugoočekivani poziv u okviru IPARD III programa u Srbiji.
IF: Podsticaj za povezivanje nauke i privrede
// U okviru paketa podrške koju za početak 2024. omogućava Fond za Inovacionu Delatnost, u ovom izdanju analiziramo Program saradnje nauke i privrede. Tim pozivom je kompletiran set sada već standardnih redovnih poziva koji uključuje i Program ranog razvoja i Program sufinansiranja inovacija koje smo analizirali u prethodnom izdanju. Portfolio programa i načina podrške kojim Fond ostvaruje svoje ciljeve, tokom godina se povećavao, zadržavajući osnovni cilj da podstakne uvođenje inovacija kao modela razvoja privrede u celini, a ciljajući na različite specifične potrebe naučno-istraživačkih organizacija i MSP, u zavisnosti od nivoa razvijenosti kako preduzeća tako i samih inovativnih ideja.
// Program saradnje nauke i privrede je specifičan utoliko što stimuliše dugoročnu saradnju istraživačkog sektora i privrede tako što povezuje i podržava preduzeća i naučno-istraživačke organizacije u nastojanju da realizuju zajedničke projekte sa ciljem da kreiraju nove proizvode, odnosno inovativne tehnologije, tehnološke procese i usluge, sa tržišnim potencijalom i visokom vrednošću. Pored toga, dodatna vrednost koju ovaj program pruža je uspostavljanje saradnje sa međunarodnim kompanijama i organizacijama. Pojedinačno se dodeljuje do 500.000 Evra po projektu, a korisnici su konzorcijumi sačinjeni od najmanje jednog privatnog mikro, malog ili srednjeg preduzeća osnovanog u Srbiji i jedne javne akreditovane naučno-istraživačke organizacije. Finansiranjem koje Fond dodeljuje pokriva se maksimalno 70% ukupnih opravdanih troškova projekta za mikro i mala preduzeća, odnosno 60% za srednja preduzeća. Projekti mogu trajati do 18 meseci a korisnici mogu biti i oni koji su prethodno uspešno prošli kroz druge programe Fonda.
// Inovativna rešenja mogu biti potencijalno ogromna konkurentska prednost za MMSP, koja ne raspolažu internim resursima i kojima je trošak eksternog razvoja proizvoda često značajna prepreka da do te prednosti i dođu, uprkos inovativnim idejama i konceptima. U tom kontekstu, ovaj program nudu odličnu priliku da se nadomesti nedostatak sredstava i resursa i postavi osnova za dugoročnu održivost i konkurentnost, ali i saradnju sa naučno-istraživačkim organizacijama. Budući da je, po našem dosadašnjem iskustvu, prezentovanje inovativnog proizvoda ili usluge u formi adekvatnog biznis plana praćenog finansijskim projekcijama, veoma zahtevan proces, i to kako administrativno, tako i stručno, temeljnja i kvalitetna priprema je presudna, što potvrđuju i svi dosadašnji dobitnici sredstava. Rok za podnošenje projektne prijave je 1. april. Uzimajući u obzir obim i sadržaj neophodne aplikacione dokumentacije, naša preporuka je ne samo da se što pre krene sa pripremom, već i da se u pripremi iskoristi pomoć u vidu konstultacija sa prethodnim korisnicima sredstava ili kroz angažovanje konsultanata sa iskustvom na takvom tipu projekata koji bi se uključili već od rane faze pripreme aplikacije.
Makroekonomski osvrt: Globalna kretanja, trendovi i očekivanja
// Drugi Private Briefing u kalendarskoj godini tradicionalno dolazi sa osvrtom na glavna ekonomska kretanja u prethodnoj godini. Od prethodne godine, javila se potreba da proširimo analizu na trilogiju tako što uključujemo i lokalni makro ekonomski okvir u opseg, imajući u vidu sa jedne strane naravno značaj za lokalnu privredu a sa druge razlike u odnosu na internacionalna kretanja. Dakle sa analize globalnih kretanja i trendova, u ovom izdanju prelazimo na lokalne indikatore i trendove. Globalno je u 2023 došlo do promene paradigme: iz defanzive u u blagu ofanzivu, ali drugačiju i digitalnu, što je Collins dictionary u jednoj reči objasnio promenom reči godine sa “permacrisis” kao perioda permanentnih paralelnih kriza tipičnog za 2022, u “AI” tj artificial inteligence, kao paradigmu novog načina adresiranja globalnih izazova uključujući i izazov privrednog rasta. U tom konektstu, „AI“ ili veštačka inteligencija signalizira fokus ka drugačijem načinu rešavanja izazova i tranziciji iz defanzivnog u oprezni ali jasno ofanzivni pristup. Lokalno, situacija je malo drugačija. Posmatrajući indikatore koji definišu okvir poslovanja, realan rast BDP dostigao je 2,3% ili skoro polovinu vrednosti blagog rasta u godinama koje su prethodile COVID krizi, i više puta ispod ciljanih vrednosti potrebnih da bi se podržao razvoj i održavanje ili približavanje nivoima razvijenijih ekonomija. Najveći rast zabeležen je u sektorima informacije i komunikacije (10,2%), prehrambena industrija (7,8%), proizvodnja građevinskog materijala (7,6%), drvna industrija (7,4%), prerada metala (7,3%) i trgovinna (7,2%). To je pratio nešto umereniji rast u sektorima industrijske proizvodnje (5,2%) i građevine (4,3%), dok su pad zabeležili sektori rudarstva (0,5%) i poljoprivrede (0,4%). U poređenju sa okruženjem, kretanje BDP je bezmalo na polovini proseka regiona Zapadnog Balkana (4,2%) celog Balkana (4,1%), čak i EU proseka (3,6%).
Rezultat prethodne godine dakle pokazuje konvergenciju u odnosu na ciljane trendove. Jasno je da je potreban dosta snažniji rast, a jasno je i da ponavljajući iznova isti pristup, neće doneti drugačije rezultate. Po našem mišljenju, vreme je da konačno damo priliku „igračima sa klupe“ tj. onima koji su tu sve vreme, vredno rade i treniraju, iako je sve prilagođeno „velikim zvezdama“, koje nikako da donesu rezultate. Za snažniji rast BDP, potrebno je da se plan igre prilagodi „igračima sa klupe“ tj da se tržišni uslovi malo usmere, ako ne na podršku, a ono na uklanjanje barijera i čišćenje puta za mikro, mala i srednja preduzeća i stvaranje povoljnih uslova za njihov rast i napredak. Za ovako nešto ne postoji jedna ogromna masivna stvar koja rešava sve izazove za „igrače sa klupe“, već puno malih, ali uvek usmerenih ka istom cilju. Pored brojnih aspekata zaštite, preferencijalnog tretmana, podsticanja investiranja i olakšavanja nameta, ovakav izmenjeni plan igre podrazumeva i da infrastrukturni projekti budu usmereni tako da odgovore potrebama domaćeg MSP sektora, uključujući i oblasti kao što su zaštita životne sredine, upravljanje otpadom i druge, koje osim neto efekta investicija, mogu da ostvare i kumulativni efekat kroz uticaj na rast produktivnosti i efikasnosti sektora. Takođe, to podrazumeva i intervencije u pogledu podrške za implementaciju novih tehnologija, pre svega AI, kao i u sferi obrazovanja kako bi se gradili profili zaposlenih potrebni za novu eru „AI“ preduzetništva. Takav kontekst bi doprineo stvaranju ujednačenijih uslova i omogućio malim domaćim igračima sa klupe da u masi naprave preokret i donesu željeni, trajni i održivi rast!
// Što se tiče ostalih indikatora, inflacija za 2023. na kraju godine beleži vrednost od 6,7% , što je u odnosu na kraj 2022 (15,1%) značajno smanjenje, ali je i dalje sedam više od proseka 2021. (1,3%). Kamatna stopa NBS je, kao sredstvo kontrole inflacije, tokom većeg dela godine rasla, od 5,25% na početku do 6,50% na kraju, što jeste rezultiralo zaustavljanjem rasta stope inflacije ali još uvek ne i zaustavljanjem inflacije. Kretanje stope nezaposlenosti je variralo u rasponu od 8,9% do 10,1%, uz relativno stabilnu stopu zaposlenosti od oko 50% tokom cele godine, što je blizu nivoa prethodne tri godine. Snažan podsticaj povećanju kvaliteta zaposlenja i nivoa zarada i dalje se očekuje, i delom se ostvaruje kroz rast zaposlenosti u sektorima sa višim nivoom kompleksnosti poslova. Sa druge strane, podsticaj rastu zarada mogla bi generisati i povećana minimalna cene rada usled postojanja konkurentnih tržišta rada, koja i dalje uzrokuju ekonomsku migraciju već nekoliko godina za redom. U decembru je prosečna neto zarada iznosila 710 EUR, što je osetno više od prošlogodišnjih 665 EUR i u nivou proseka regiona zapadnog Balkana (720 EUR) ali ispod regiona Balkana (870 EUR) i značajnije ispod EU proseka (2.000 EUR).
| OSNOVNI EKONOMSKI POKAZATELJI | Jan - 23 | Feb - 23 | Mar - 23 | Apr - 23 | Maj - 23 | Jun - 23 | Jul - 23 | Avg - 23 | Sep - 23 | Okt - 23 | Nov - 23 | Dec - 23 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Međugodišnja inflacija | 15.10% | 15.80% | 16.10% | 16.20% | 15.10% | 14.80% | 13.70% | 12.50% | 11.50% | 10.20% | 8.50% | 8.00% |
| Referentna kamatna stopa | 5.25% | 5.50% | 5.75% | 6.00% | 6.00% | 6.25% | 6.50% | 6.50% | 6.50% | 6.50% | 6.50% | 6.50% |
| Stopa nezaposlenosti | 8.90% | 8.90% | 9.20% | 9.20% | 9.20% | 10.10% | 10.10% | 10.10% | 10.10% | 9.90% | 9.60% | 9.00% |
| Prosečna neto zarada - RSD | 78,326 | 84,227 | 82,769 | 81,359 | 85,485 | 83,812 | 86,220 | 85,539 | 83,781 | 86,112 | 85,066 | 86,738 |
| Prosečna penzija - RSD | 33,731 | 37,809 | 37,813 | 37,809 | 37,807 | 37,821 | 37,811 | 37,798 | 37,786 | 37,797 | 39,874 | 39,831 |
| KURS RSD/EUR | ||||||||||||
| na poslednji dan u mesecu | 117.3224 | 117.3742 | 117.3087 | 117.2933 | 117.2719 | 117.2745 | 117.2301 | 117.2246 | 117.2106 | 117.1996 | 117.1777 | 117.2078 |
| Prosečan srednji kurs EUR | 117.3103 | 117.3607 | 117.3268 | 117.3152 | 117.2831 | 117.2834 | 117.2753 | 117.2266 | 117.214 | 117.2015 | 117.1864 | 117.1927 |
| KURS RSD/USD | ||||||||||||
| na poslednji dan u mesecu | 110.1515 | 108.2888 | 110.7835 | 107.5592 | 106.456 | 109.6331 | 107.8176 | 106.4807 | 107.3455 | 110.7537 | 110.5346 | 106.7953 |
| Prosečan srednji kurs USD | 110.7865 | 108.9784 | 109.4539 | 109.6347 | 107.0652 | 107.8065 | 108.1884 | 106.132 | 107.4264 | 109.6498 | 110.9356 | 108.5576 |
// Tokom godine dinar je ostao stabilan u odnosu na Evro, dok mu je u odnosu na američki dolar vrednost varirala, u rasponu od 106 do 111 RSD. Niže cene energenata, ali i rast izvoza prerađivačke industrije, struje i usluga uticali su na to da deficit tekućeg računa bude smanjen, sa 4,2 mlrd EUR (6,9% BDP-a) u 2022. godini, na 1,8 mlrd EUR (2,6% BDP-a) u 2023. Ukupan robni izvoz je zabeležio povećanje od 3,7% , dok je izvoz usluga bio veći za 18,1%, vođen rastom IKT, transportnih i poslovnih usluga. Robni uvoz je u 2023. godini smanjen za 4,8%, pri čemu je najveći doprinos smanjenju potekao od manjeg uvoza sredstava za reprodukciju u koje spadaju i energenti. Sa druge strane, uvoz usluga u 2023. je povećan za oko 15%. Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena, u evrima, u 2023. godini, iznosila je 65,5 milijardi evra, što je smanjenje od 1,7% u poređenju sa istim periodom prethodne. Vrednost izvoza dostigla je 28,6 milijardi evra, što je povećanje od 3,7% u odnosu na isti period prethodne godine, dok je vrednost uvoza iznosila 36,9 milijardi evra, što predstavlja smanjenje od 5,5% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. To je rezultovalo u deficitu od 8,2 milijarde evra, što je smanjenje od 27,9% u poređenju prethodnom godinom, a pokrivenost uvoza izvozom dosegla je 77,7%, što je za oko 10% više. Tokom godine registrovano je oko 9.600 privrednih društava, što je smanjenje od 17% u odnosu na 2022, i 45.608 preduzetnika, što je rast od oko 9%.
// U 2023. se u punoj meri iskristalisao „nearsorcing“ trend, o čemu svedoči i rast broja programa podrške upravo za te namene, koji ciljaju da podrže privredu u uspostavljanju odnosa sa inostranim partnerima. Prema svim, pa i našim istraživanjima i analizama, inflacija ostaje ocenjena kao najvažniji negativni faktor poslovanja i ključni aspekt podrške u budućnosti koji privreda očekuje će biti u formi finansijska podrška, ali i organizacija poslovanja, nastavka digitalizacija i umrežavanja. Podrška takvom usmerenju bi trebalo da bude realizovana kroz najavljene i sada već standardne programe koji ciljaju sektore poslovanja koji su i dalje usklađeni sa PIN – „Poljoprivreda, Inovacije, Niše“ modelom koji smo predvideli pre čitavu deceniju. Sa druge strane, uz usvojeni zakon i okvir za socijalno preduzetništvo, uvode se i programi podrške koji ciljaju specifično te segmente, kao i širi ESG okvir koji počinje da dobija na značaju. Očekivane i najavljene inicijative podrške za ovu godinu svakako predvodi redovna gupa programa ministarstva privrede koje ćemo analizirati u narednih nekoliko izdanja, kao i IPARD III koji je i zvanično krenuo sa prvim pozivom. Za korisnike, uz sve druge programe podrške, to znači da će podrška postojati, ali i da će biti potrebno da se uloži trud u kvalitetnu analizu, pripremu poslovnih i finansijskih planova i da se kvalitetno obrazlože identifikovane mogućnosti za unapređenja. Glenfield konsultanti, kao i svake godine. stoje na raspolaganju kako za inicijalne analize, tako i za projekcije i planiranje razvoja i unapređenja poslovanja u godini u koju smo zakoračili.
RAS: Kombinovana podrška za internacionalizaciju poslovanja
// Podrška koju Razvojna Agencija Srbije omogućava za domaća preduzeća u naporima za uspostavljanje saradnje sa multinacionalnim kompanijama obuhvata sve širi spektar aktivnosti, u cilju bolje integracije stranih ulagača u domaću ekonomiju i istovremeno, za usvajanje principa poslovanja međunarodnih lanaca vrednosti od strane lokalnih kompanija. Aktuelni poziv se odnosi na finansiranje u okviru mera intervencija Podrška za unapređenje konkurentnosti i digitalizacije i Konsultanstka podrška za unapređenje poslovnih performansi. RAS dodeljuje bespovratna sredstva za realizaciju najmanje dve projektne aktivnosti, od kojih jedna mora biti Sprovođenje evaluacije poslovnih performansi koja prethodi ulistavanju na referentne interaktivne platforme, a raspoloživa sredstva po korisniku su limitirana na 7 miliona dinara. Iznosi podrške variraju od 200 hiljada do 5 miliona dinara, i kreću se do 80% vrednosti projekta, a podržana su preduzeća iz sektora proizvodnje električne opreme, metalnih proizvoda, računara, elektronskih i optičkih proizvoda, drugih mašina i opreme, motornih vozila, prikolica i proizvoda od gume i plastike, kao i štampe etiketa i nalepnica. Potrebno je da imaju barem 15 zaposlenih i najmanje 25 miliona dinara vrednosti osnovnih sredstava, dok 50% prihoda moraju da čine prihodi od prodaje proizvoda i usluga.
Pod podrškom za unapređenje konkurentnosti i digitalizacije podrazumeva se sertifikacija sistema kvaliteta prema zahtevima industrijskih standarda i ISO standarda kvaliteta menadžmenta, nabavka i implementacija softverskih rešenja u cilju optimizacije i digitalizacije proizvodnih procesa, podrška za izradu i optimizaciju veb stranica, kao i troškovi ulistavanja i pretplate na referentne interaktivne platforme. Podrška za unapređenje poslovnih performansi obuhvata konsultantnsku podršku za optimizaciju
poslovnih i proizvodnih procesa zahtevanih od strane multinacionalnih korporacija, sa akcentom na optimizaciju proizvodnih linija, serijalizaciju proizvodnje i primenu kontrole kvaliteta. Takođe, to obuhvata i usklađivanje sa zahtevima zelene industrije pod čim se podrazumeva priprema tehničke dokumentacije, studije, elaborata radi smanjenja zagađenja životne sredine i energetske efikasnosti u cilju sprovođenja dekarbonizacije i smanjenja industrijskih emisija.
Kako bi se sva ta unapređenja ugradila u organizaciju na sistematičan i strukturiran način, program predviđa i podršku za uvođenje ili unapređenje korporativnog upravljanja. što uključuje i korporativno upravljanje, strateško i operativno planiranje, postavljanje ključnih pokazatelja učinka, upoznavanje sa principima poslovanja u međunarodnim lancima vrednosti u cilju povećanja obima plasmana proizvoda i pronalaženje novih klijenata.Takođe, program omogućava i podršku za unapređenje i optimizaciju procesa upravljanja ljudskim resursima, kao i definisanje organizacionog profila i korporativne kulture i korišćenje automatizovanih alata za karijerno vođenje zaposlenih i selekciju prilikom zapošljavanja.
// Model podrške koji RAS obezbeđuje za internacionalizaciju poslovanja, odnosno iskorišćenje „nearsourcing“ trenda dolazi u pravom trenutku, sudeći po svim indikatorima ali i našim internim istraživanjima na nivou regiona, koja svedoče da su preduzetnici i MSP prepoznali promene koje se dešavaju u globalnom i regionalnom poslovnom okruženju. Zamena dalekih dobavljača bliskima neminovno otvara vrata kako za ulazak u lance dobavljača multinacionalki, tako i za uspostavljanje partnerstava sa drugim potencijalnim partnerima u regionu i šire, a koji su u potrazi za stabilnim, dobro organizovanim i pouzdanim dobavljačima. Nezavisno od trenutka u kom se program realizuje, podrška internacionalizaciji, uz predvidljivu tražnju, olakšava i planiranje prihoda a time i investiranje u opremu i osnovna sredstva, kao i planiranje i sprovođenje internog razvoja preduzeća. Istovremeno, podrška za uvođenje ili unapređenje strateškog i operativnog planiranja, korporativnog upravljanja, upravljanja ljudskim resursima su ujedno i teme i oblasti u kojima Glenfield konsultanti imaju veliko iskustvo, odlične rezultate i nosioci su najbolje prakse upravo za MSP sektor, i u potpunosti ih možemo prilagoditi upravo specifičnostima aplikanata, a sve što je potrebno je da se javite za besplatnu procenu i podršku u apliciranju za ovaj značajan program dugoročnog unapređenja kapaciteta sa evidentnim koristima u pogledu otpornosti, snage i poslovnih rezultata i konkurentnosti na tržištu
IPARD III: Najava prvog poziva u novom ciklusu podrške poljoprivredi
// Nakon pauze od dve godine, kada smo u Private Briefingu analizirali poslednji poziv u okviru IPARD podrške na temu Mere 1 – Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, otvoren je novi poziv za istu meru, ovaj put u okviru IPARD III programa, čime je i praktično započela njegova realizacija. Pored četiri akreditovane mere u okviru IPARD II, u novom ciklusu korisnicima će na raspolaganju biti i nove mere, i to: Mera 4 – Agroekologija – klima i organska poljoprivreda; Mera 5 – Implementacija lokalnih strategija ruralnog razvoja – LEADER pristup; i Mera 6 – Investicije u ruralnu javnu infrastrukturu. Kroz IPARD III je planirano i uvođenje novih sektora u program – sektora ribarstva, sektora prerade žitarica i industrijskog bilja, a u okviru Mere 7, pored sektora ruralnog turizma koji je mogao računati na podršku u okviru prethodnog programa, planirani su novi sektori, direktna prodaja poljoprivrednih i lokalnih proizvoda i sektor usluga u ruralnim područjima.
Ukupan budžet podrške u okviru novog poziva koji ćemo detaljno analizirati u narednom Private Briefingu je 4,8 milijardi dinara, pri čemu je pojedinačna podrška predviđena u rasponu od 20.000 do milion evra. Ovi iznosi mogu pokriti i do dve trećine vrednosti investicije, jasno je da je u pitanju podrška za kritična unapređenja i potencijalni prelazak u sasvim drugu kategoriju proizvođača. Ono što se ne menja su značajni zahtevi tokom pripreme projekta za podršku, pošto se praktični postupak za ostvarivanje prava
na IPARD sastoji od dve odvojene faze, faze odobravanja projekta i faze odobravanja zahteva za isplatu. U prvoj fazi podnosilac zahteva je dužan da uz Zahtev za odobrenje projekta dostavi svu potrebnu dokumentaciju koja se od njega traži kako bi uopšte ušao u proces odobravanja projekta. Pošto se projekat odobri, korisnik može započeti investiciju i završti je u roku koji je predviđen rešenjem o odobravanju projekta, i tek tada može podneti zahtev za odobravanje plaćanja.
// S obzirom na kompleksnost kriterijuma, IPARD pozivi pored sektorski specifičnih troškova podrazumevaju i opšte pripremne troškove poput troškova konsultantskih usluga za pripremu dokumentacije za IPARD podsticaje, troškove pripreme studija izvodljivosti i ostalih studija vezanih za projekat ili biznis plan i naknade za arhitekte, inženjere i druge konsultante za pripremu projekta i tehničke dokumentacije. Pored toga, podrazumevaju i prethodno finansiranje. Stoga, u narednom izdanju ćemo detaljno analizirati i te aspekte, kao i načine za njihovo uspešno savladavanje kao prvu stepenicu u kreiranju nove vrednosti za korisnika.
| OSNOVNI EKONOMSKI POKAZATELJI | Feb - 24 | |
|---|---|---|
| 1 | Međugodišnja inflacija | 6.40% |
| 2 | Referentna kamatna stopa | 6.50% |
| 3 | Stopa nezaposlenosti | 9.00% |
| 4 | Prosečna neto zarada - RSD | 95,093 |
| 5 | Prosečna penzija - RSD | 45,742 |
| 6 | KURS RSD/EUR | |
| na poslednji dan u mesecu | 117.1756 | |
| Prosečan srednji kurs EUR | 117.2099 | |
| 7 | KURS RSD/USD | |
| na poslednji dan u mesecu | 108.2754 | |
| Prosečan srednji kurs USD | 107.3542 | |
Aktuelno, kao i prethodna izdanja Private Briefinga u .pdf formatu dostupna su ovde.
Za sve dodatne informacije ili pitanja, slobodno nas kontaktirajte. Prenesite nam svoje utiske, podelite novosti ili nam javite kako napreduju aktuelni projekti.
Za jačanje kapaciteta, poseban poziv: Prijavite se za Glenfield E-Learning!
Glenfield Training and Consulting Doo | +381 11 407 9066 | office@glenfield.rs | www.glenfield.rs
Upozorenje: Ovaj izveštaj je pripremljen i objavljen pod autoritetom Glenfield Training and Consulting Doo i služi jedino u informativne svrhe. Informacije koje su korišćene, dobijene su od izvora za koje Glenfield Training and Consulting Doo smatra da su pouzdani ali ne garantuje njihovu ispravnost i kompletnost. Nijedna informacija ili predlog ne mogu se protumačiti kao ponuda ili nametanje kupovine ili prodaje. Nijedan deo ovog dokumenta ne sme se reprodukovati bez pismene dozvole Glenfield Training and Consulting