Private Briefing Februar 2023

Broj 119 | Godina X

winterglen

Drugo izdanje Private Briefinga ove godine slobodno se može nazvati “Multiverse” obzirom na višestruka preklapanja i preplitanja inicijativa tektonskih razmera. Nastavljamo trilogiju analiza makroekonomskog okvira, ovaj put na nacionalnom nivou. Deo tog okvira činiće i državni programi podrške koji čine sopstveni mali univerzum, a počinjemo u ovom izdanju sa subvencijama za zapošljavanje lica sa invaliditetom Ta inicijativa je uvod i u program podrške inkluziji i diverzitetu, prvog te vrste na svetu. Pored toga, analiziramo podršku startap kompanijama kroz Green Tech program NTP Čačak i globalnu Dealroom platformu.

winterglen

NTP Čačak: Finansiranje i znanja za green tech startape

> Naučno tehnološki park Čačak u okviru projekta Promocija malih i srednjih preduzeća i startapa u oblasti inovativnih tehnologija i zelene ekonomije, uz podršku Nemačke razvojne saradnje koju sprovodi GIZ, realizuje program pod nazivom GreenTech Startup. Program je namenjen svim zainteresovanim licima starosti od 15 do 35 godna, što uključuje i timove i učenike i studente, koji imaju inovativnu ideju i želju da na osnovu te ideje započnu sopstveni poslovni poduhvat. Kvalifikovane startap ideje moraju biti fokusirane na oblasti zelene ekonomocije, što obuhvata upravljanje zemljištem, obnovljive izvore energije, upravljanje otpadom, zelenu gradnju, korišćenje i upravljanje vodama i održivi i čisti transport.

>Cilj ovako furmulisanog programa i kriterijuma je da se prepoznaju i podrže inovativne startap ideje sa najvećim potencijalom za održivi razvoj u oblasti inovativnih tehnologija i zelene ekonomije, odnosno da se upotreba proizvodnih resursa, emisija otpada i energetski odliv bitno smanji usporavanjem, zaokruživanjem i produžavanjem energetskih i materijalnih ciklusa u proizvodnji. Program je namenjen startap timovima koji se nalaze u najranijoj fazi razvijanja poslovne ideje, i koji broje od 2 do 5 članova. Programom se predviđa neophodna obuka u trajanju od 8 dana, koja pokriva oblasti kao što su trendovi u startap svetu, Lean Canvas model, veštine komunikacije i druge teme od značaja za formulisanje i razvoj startap poslovnog modela.Takođe, predviđene su i mentorske sesije u skladu sa specifičnim potrebama startapa, kao i finansijska podrška NTP Čačak za razvoj prototipova ili minimalno funkcionalnih proizvoda (MVP) koji mogu biti testirani na tržištu. Nakon završenog prvog dela, startap timovi će prezentovati svoju ideju komisiji na polufinalnom pitch takmičenju. Na finalnom takmičenju biće izabrana 3 najbolja tima koji mogu da računaju na finansijsku podršku za razvoj svoje poslovne ideje, sponzorstvo na lokalnom nivou i prostor u inovacionim centrima. Takođe, za pobednike finalnog takmičenja obezbeđene su i stručne usluge u oblasti prava, finansija i zaštite intelektualne svojine kako bi implementacija startap ideja bila uspešna.

> Koncept zelene ekonomije je rezultat nastojanja da ekonomija ostvari ravnomeran i pozitivan uticaj i na društvo i na životnu sredinu. Inovativnost je u tom konceptu bitan aspekt, i upravo podrška inovativnim startap projektima koji bi na drugi način imali značajne izazove da izađu na tržište predstavlja jedan od ključnih kvaliteta GreenTech programa. Direktna višeslojna podrška startap timovima, koji po pravilu naliaze na značajne izazove u pokretanju održivog biznisa, kroz neophodne obuke i finansijska sredstva, pruža im priliku da svoje ideje i koncepte razviju, testiraju i prevaziđu početne prepreke, kako bi došli u situaciju da pređu u fazu komercijalizacije sa dugoročnom perspektivom i održivošću. Formulisanje inicijalne ideje u formi adekvatnog biznis plana i projekcija je jedan od elemenata Glenfield ekspertize, te ukoliko imate potrebu za podrškom u tom segmentu, javite se za konsultacije

Makroekonomski osvrt: Lokalni trendovi i projekcije

>U skladu sa (uskoro!) desetogoišnjom tradicijom, prvi brojevi Private Briefinga u kalendarskoj godini donose osvrt na glavna ekonomska kretanja u prethodnoj godini, uz analizu trendova i projekcije kretanja indikatora glavnih oblasti značajnijih privrednih aktivnosti. U prethodnom izdanju analizirali smo globalna kretanja, dok u ovom prelazimo na lokalne indikatore i trendove. Dok je 2021. bila specifična po tome što se nakon pandemije i borbe za očuvanje likvidnosti i supstance poslovanja, nametnula „nova normalnost“ kao standardni okvir poslovanja, 2022. se profilisala kao „permacrisis“ godina, obeležena sasvim novom krizom globalnog dometa i efekta. U pogledu indikatora okvira poslovanja, nakon realnog rasta BDP od preko 7% u 2021, procenjeni rast u 2022. je, uprkos masivnim poremećajima globalne konjunkture, dostigao 3,5%. To je nešto niže od trenda blagog rasta u godinama koje su prethodile COVID krizi, ali je u proseku znatno ispod vrednosti očekivanih imajući u vidu potrebe razvoja i dostizanja nivoa razvijenijih ekonomija. Bruto investicije u osnovna sredstva u 2022. godini, merene stopama realnog rasta, na istom su nivou kao prethodne godine. Vrednost izvedenih radova u građevinarstvu u 2022. godini beleži realni pad od 11,8% u odnosu na prethodnu godinu, a poljoprivredna proizvodnja 8,0%. U istom periodu industrijska proizvodnja zabeležila je rast od 1,5%, od čega prerađivačka industrija rast od 1,7%. Promet u trgovini na malo ostvario je realni rast od 6,4%, dok je promet u trgovini na veliko nominalno veći za 19,0%. Registrovano je i povećanje fizičkog obima saobraćaja od 23,1%, dok je rast u sektoru usluga smeštaja i ishrane procenjen je na 40,6%. U poređenju sa okruženjem, kretanje BDP blago iznad donje granice okvira koji se kreće od 2,4% u BiH do 7,2% u Crnoj Gori, sa prosekom 4,1% za ceo Zapadni Balkan. U tom poređenju rezultat je nizak, kao i u poređenju sa celim Balkanom (4,4%). Sa druge strane, rast je nešto viši od rasta BDP u EU (3,2%), što možda deluje utešno, ali i dalje znači da će biti potrebne znatno više stope rasta da bi se ostvario cilj. Ipak, očuvan rast tokom globalne krize, pri čemu su među najznačajnijim spoljnotrgovinskim partnerima upravo EU i Rusija čija su tržišta značajno poremećena ukrajinskom krizom, jeste donekle pozitivan signal za održivi rast. I dalje možemo očekivati da će ključni generatori rasta biti infrastrukturni projekti među kojima se i dalje ističu potrebe u oblastima zaštite životne sredine, upravljanja otpadom, energetike i železničkog saobraćaja. BDP po glavi stanovnika, iako i dalje iznad proseka Zapadnog Balkana, i dalje je značajno ispod proseka celog Balkana, i višestruko ispod proseka EU.

Rast realnog BDP
BDP pc

Inflacija tokom 2022. na kraju godine beleži vrednost od 15,1% , što je snažan nastavak trenda rasta, budući dvostruko više od 7,5% na kraju 2021 i više nego jedanaesetostruko uvećanje u odnosu na prosek te godine (1,3%). Kao što je i u globalnim okvirima slučaj, kao mera da se to kontroliše je i rast referentne stope od 1% na početku do čak 5% na kraju godine, što je značajna razilika u poređenju sa 2020. tokom koje je stopa snižavana u više navrata, i 2021. kada je mirovala na 1%. Kretanje stope nezaposlenosti od 10,5% do 8,9% prati stagnacija stope zaposlenosti (50% tokom cele godine), što je blizu nivoa prethodne dve godine. Snažan podsticaj povećanju kvaliteta zaposlenja i nivoa zarada i dalje se očekuje, i delom se ostvaruje kroz rast zaposlenosti u sektorima sa višim nivoom kompleksnosti poslova poput IT sektora, ali i zbog povećanja minimalne cene rada usled postojanja konkurentnih tržišta rada, koja i dalje uzrokuju ekonomsku migraciju. U decembru je prosečna neto zarada iznosila 665 EUR, što znatno više od prošlogodišnjih 550 EUR i nešto iznad proseka regiona zapadnog Balkana (620 EUR) ali značajno ispod regiona Balkana (780 EUR) i još značajnije ispod EU proseka (1.980 EUR). Tokom godine dinar je ostao stabilan u odnosu na Evro, dok mu je u odnosu na američki dolar vrednost značajno varirala, u rasponu od 104 do 120 RSD, da bi se na kraju godine zaustavila na 9,6% nižoj vrednosti od one na početku godine.

Spoljnotrgovinska robna razmena, u evrima, u 2022. godini, u odnosu na 2021, pokazuje rast izvoza za 23,5% i rast uvoza za 33,0%, dostižući 38 mlrd EUR uvoza i 26,7 mlrd EUR izvoza, pri čemu je pokrivenost uvoza izvozom 70,8% što je oko 6% manje nego prethodne godine. Na kraju 2022. godine aktivno je ukupno 435.257 privrednih subjekata u Srbiji, pri čemu je registrovano 11.241 privredno društvo i 41.628 preduzetnika, odnosno za 16,7 odsto više društava i 21,08 odsto više preduzetnika u poređenju sa 2021. godinom. Budući da je 2021 osnovano je 9.635 društava i 34.378 preduzetnika, trend je očigledno pozitivan, što bi uz nastavak i jačanje stope rasta BDP trebao da rezultira i sveukupnim pozitivnim efektima na nacionalnom nivou u narednim godinama

Kursevi
Zarade

>Dok su 2020. i 2021. obeležile solidno iskorišćene mere podrške privredi usmerene na prevladavanje efekata COVID krize, što je dovelo do očuvane likvidnosti i supstance preduzeća, 2022 donela je sasvim nove izazove i odgovore privrede u celini. Prema svim, pa i našim istraživanjima i analizama, inflacija je ocenjena kao najvažniji negativni efekat krize i sledstveno, ključni aspekt podrške u budućnosti koji privreda očekuje će biti. finansijska podrška, ali i organizacija poslovanja, digitalizacija i umrežavanje. Privreda u celini deluje usmerena upravo na unapređenje internih kapaciteta, sa ciljem iskorišćenja trenutka u kom se brojni regionalni i globalni biznisi okreću ka bližim dobavljačima. Inovacije, digitalizacija i umrežavanje koji predstavljaju potrebne uslove da se pozicija iskoristi, a podrška takvom usmerenju bi trebalo da bude realizovana kroz najavljene i sada već standardne programe podrške, uključujući i početnike u poslovanju, žensko preduzetništvo i druge niše, kao i podizanje konkurentnosti kroz inovacije. Uz to, ostaju aktuelni programi podrške agro sektoru, što našu prognozu okvira podrške PIN – „Poljoprivreda, Inovacije, Niše“ čini i dalje važećom i više nego aktuelnom već celu deceniju. Očekivane i najavljene inicijative podrške za ovu godinu svakako predvodi redovna gupa programa ministarstva privrede koje ćemo analizirati u narednih nekoliko izdanja. Ranije identifikovani trend da podrška dobija sve specijalizovanije forme, sve bolje prilagođene neposrednim potrebama korisnika, je za očekivati da se nastavi i u 2023., sa daljim segmentiranjem i identifikacijom potreba. Za korisnike, to znači da će podrška postojati, i da će biti odmerena adekvatno, ali i da će biti potrebno da se uloži trud u kvalitetnu analizu, pripremu poslovnih i finansijskih planova i da se kvalitetno obrazlože identifikovane mogućnosti za unapređenja. U takvim nastojanjima, podrška iskusnih konsultanata može biti dobrodošla, a Glenfield konsultanti stoje na raspolaganju kako za inicijalne analize, tako i za projekcije i planiranje razvoja i unapređenja poslovanja.

NSZ: Subvencije za zapošljavanje osoba sa invaliditetom

Imajući u vidu promenjive tržišne i regulatorne okolnosti i potrebu da se privreda adekvatno podrži, za godinu pred nama predviđena je nova faza programa direktnog finansiranja i stručne podrške za prevazilaženje specifičnih izazova, kroz već oprobane ali i neke nove vidove podrške. Programi koje tradicionalno pratimo su u pripremi i analiziraćemo ih kako budu aktivirani, a jedan od aspekata koji će u godini pred nama dobiti na značaju su i elementi socijalnog preduzetništva, budući da je krajem prošle godine usvojen i zakon koji se formalno pitanje socijalnih preduzeća reguliše, što otvara i mogućnosti adekvatne podrške. Sa druge strane, to baca donekle novo svetlo na već postojeće programe koji se ne tiču direktno socijalnih preduzeća, ali itekako imaju u fokusu elemente socijalne ekonomije, diverziteta i inkluzije, pa i ESG.

Jedan od takvih programa je i program podrške zapošljavanju osoba sa invaliditetom bez radnog iskustva, koji sprovodi Nacionalna Služba za Zapošljavanje (NZS). Za sredstva po javnom konkursu otvorenom krajem februara, mogu da konkurišu svi poslodavci, nezavisno od pravnog oblika i načina finansiranja. Tip podrške podrazumeva bespovratna sredstva, odnosno subvenciju u iznosu od 75% ukupnih troškova zarade sa pripadajućim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, ali ne više od iznosa minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu, a ostvaruje se prema propisima o državnoj pomoći za zapošljavanje osoba sa invaliditetom i drugim propisima o državnoj pomoći. Ukupan budžet programa je 550 miliona dinara i predstavlja značajan podsticaj za zapošljavanje edne od najčešćih kategorija zaposlenih tradicionalno isključenih sa tržišta rada.

Subvencija zarade odobrava se poslodavcu pod uslovima da zapošljava osobu sa invaliditetom prijavljenu na evidenciju nezaposlenih Nacionalne službe za zapošljavanje, koja nema radnog iskustva na poslovima na kojima se zapošljava, i da zapošljavanje uz subvenciju dovodi do neto povećanja broja zaposlenih u odnosu na prosečan broj zaposlenih tokom prethodnih 12 meseci. Pored toga, od korisnika se zahteva da nije smanjio broj zaposlenih u odnosu na prosečan broj zaposlenih tokom prethodnih 12 meseci, osim u slučaju prirodnog odliva i drugih opravdanih razloga u skladu sa zakonom a ne kao rezultat tehnološkog viška.

 

Zapošljavanje osoba sa invaliditetom, sa aspekta samih zaposlenih je od ogromne važnosti, jer omogućava inkluziju, odnosno da ostvare svoje pravo na rad, doprinesu društvu i imaju finansijsku nezavisnost i time budu u potpunosti integrisani u društvo. Za korisnike ovog programa, jasno je da program omogućava direktne finansijske koristi, odnosno novo zapošljavanje uz značajno smanjenje jednog od najvećih troškova – troškova zarade. Međutim, pored toga, ovaj program u fokus stavlja i pitanja diverziteta i inkluzije, koji ne samo u okviru različitih programa podrške, poput EIB Impact Incentive Loan, dobijaju na značaju, nego i u kontekstu saradnje sa partnerima sa inostranih tržišta.

> U najširem smislu, inkluzivna kultura u organizaciji doprinosi tome da se podstiče saradnja i ušešće zaposlenih u poslovanju, doprinos i inovacije, da se smanjuju predrasude i diskriminacija i time se kreira efikasnije i efektivnije poslovno okruženje. Sa druge strane, ESG se odnosi na pitanja zaštite okoline, socijalne i upravljačke aspekte poslovanja, što uključuje i društvenu odgovornost prema zaposlenima, dobavljačima i zajednicama u kojima kompanija posluje. Ti koncepti su međusobno povezani i međusobno se nadopunjuju, a u proteklim godinama su dobili na značaju. Neki od ESG elemenata su već uticali na razvoj poslovanja domaćih privrednika, poput obaveze za korišćenjem „zelene“ energije kao preduslova za saradnju sa ino-partnerima koja je aktivna od ove godine, i izvesno je da će taj uticaj samo rasti, čemu svedoče i svetska iskustva ali i programi u kojima i sami učestvujemo. Stoga, programi poput ovog će takođe dobijati na značaju u okviru šire palete programa podrške kojima se oblikuje domaće tržište i okvir poslovanja preduzetnika i poljoprivrednika, kako bi se dodatno ojačala integracija sa inostranim tržištima i u punoj meri iskoristile mogućnosti koje smo identifikovali i analizirali u prethodnom izdanju.

Dealroom: Do investitora kroz digitalnu globalnu bazu podataka

> Od nedavno, i u Srbiji je aktivan Dealroom, inteligentna globalna baza podataka za praćenje inovativnih kompanija i identifikovanje mogućnosti rasta, koja predstavlja trenutno vodeći izvor podataka o startap kompanijama, kompanijama u razvoju i tehnološkim ekosistemima u Evropi i širom sveta. Sa aspekta start-up kompanija koje su u potrazi za inicijalnim investicijama, ili investicijama u dalji razvoj, u različitim fazama, Dealroom ne omogućava direktno investiranje pošto nije platforma za finansiranje. Međutim, poseduje detaljne, ažurne baze podataka čijim pretraživanjem po nizu kriterijuma, korisnici mogu  detaljno filtrirati investitore i identifikovati ih po tipu, kapacitetu, lokaciji i drugim faktorima koji mogu biti od značaja u procesu potrage za adekvatnom podrškom.

Dealroom investitorima omogućava brz i lak pristup kritično značajnim podacima za otkrivanje i podršku pri odlučivanju tokom inicijalne analize, skrininga i „due dilligence“ procesa, od rane do kasne faze investiranja. Podaci uključuju detaljne opise po parametrima sektora, poslovnog modela, izvor prihoda, broja zaposlenih, faze rasta i vlasništva, kao i podatke o finansiranju, signale rasta i druge indikatore od značaja za odluku o investiranju.

Za kompanije i osnivače Dealroom omogućava besplatan pristup bazi podataka sa blizu 100.000 investicionih fondova, korporativnih investitora i anđela-investitora. Jednostavna prijava i otvaranje naloga omogućavaju i poboljšavaju vidljivost vaše kompanije, pružaju informacije o tržištu i pomažu u identifikaciji najboljih potencijalnih investitora za kompaniju, bilo kroz direktnu pretragu i filtriranje ili korišćenjem „match making“ alata.

Iako ne nadomešćuje nedostatak iskustva u vođenju poslovanja, ili u procesima zaštite intelektualne svojine, ili u drugim izazovima vezanim za organizaciju i razvoj poslovanja, platforma je fokusirana na jedan od najsnažnijih elemenata podrške – povezivanje sa potencijalnim izvorima finansiranja i posledično za razvoj proizvoda i usluga, marketing i dalji rast. Pored toga, Dealroom sadrži i portal za oglašavanje poslova, što znači da omogućava kompanijama da prevaziđu poteškoće u pronalaženju zaposlenih za neke važne pozicije što je takođe jedna od kritičnih tačaka razvoja za start-up kompanije koje kreću u razvoj. U tom kontekstu, Dealroom je izuzetno rešenje koje može značajno doprineti skraćenju perioda potrage za dodatnim investicijama i partnerima i time dati krila razvoju start-up firmi u različitim fazama razvoja. Imajući u vidu i da je upotreba besplatna, ovo sasvim digitalno rešenje za čitav niz izazova svakako zaslužuje svaku preporuku za start-up projekte i firme sa razvojnim potencijalom.

OSNOVNI EKONOMSKI POKAZATELJIFeb - 23
1Međugodišnja inflacija15.8%
2Referentna kamatna stopa5.5%
3Stopa nezaposlenosti8.9%
4Prosečna neto zarada - RSD84,227
5Prosečna penzija - RSD37,809
6KURS RSD/EUR
na poslednji dan u mesecu117.3742
Prosečan srednji kurs EUR117.3607
7KURS RSD/USD
na poslednji dan u mesecu108.2888
Prosečan srednji kurs USD108.9784

Za sve dodatne informacije ili pitanja, slobodno nas kontaktirajte. Prenesite nam svoje utiske, podelite novosti ili nam javite kako napreduju aktuelni projekti.

Za jačanje kapaciteta, poseban poziv: Prijavite se za Glenfield E-Learning!

Glenfield Training and Consulting Doo | +381 11 407 9066 | office@glenfield.rs | www.glenfield.rs

Upozorenje: Ovaj izveštaj je pripremljen i objavljen pod autoritetom Glenfield Training and Consulting Doo i služi jedino u informativne svrhe. Informacije koje su korišćene, dobijene su od izvora za koje Glenfield Training and Consulting Doo smatra da su pouzdani ali ne garantuje njihovu ispravnost i kompletnost. Nijedna informacija ili predlog ne mogu se protumačiti kao ponuda ili nametanje kupovine ili prodaje. Nijedan deo ovog dokumenta ne sme se reprodukovati bez pismene dozvole Glenfield Training and Consulting