Uz sve uobičajene izazove poslovanja na otvorenim tržištima, globalne krize donose sasvim nove, očekivane i izvesne ali i sasvim neočekivane posledice. Svedoci smo da je COVID pandemija u većini sektora izazvala dubinske promene i prilagođavanja na realnost koja je vrlo brzo izgubila pridev “nova”, donoseći dominaciju novih, prilagođenih poslovnih modela bez naznaka vraćanja na “staro”. I tek što su tržišta počela da se stabilizuju na novom ravnotežnom nivou, počela je ukrajinska kriza. S obzirom na to da su i Ukrajina i Ruska Federacija među ključnim globalnim proizvođačima u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, ali i povezanim industrijama, u narednih nekoliko tekstova donosimo delove analize naših kolega i prijatelja iz SEEDEV, najbolje agro konsalting kompanije u regionu, sa velikim iskustvom i u pogođenim oblastima.
Cene hrane na globalnom nivou su u stalnom porastu od početka COVID pandemije. Samo u 2021. FAO indeks cena hrane (FFPI) porastao je za 23%, žitarice su porasle za 22%, meso i mlečni proizvodi za 15% jestivo ulje za 34%, a šećer za 31%. Sa druge strane, COVID je doveo do otežanog transporta, narušenih proizvodnih tržišnih lanaca, gomilanja zaliha na nivou država i pojedinaca i promene potrošnje određenih proizvoda, dok je dug period niskih cena smanjio je interes za gajenjem i investiranjem pa su smanjivale zalihe osnovnih žitarica i uljarica.
Ukrajina i Ruska Federacija zajedno proizvedu 25% svetske proizvodnje žitarica (pšenice, kukuruza i ječma), dok u sektoru uljarica imaju nezamenjivu ulogu – zajedno proizvedu više od 50% ukupne količine suncokretovog ulja. Osim pšenice, velika je zavisnost od proizvodnje kukuruza i uljarica u Ruskoj Federaciji i Ukrajini. EU najviše zavisi od uvoza stočne hrane iz Ukrajine. Osim očekivanih direktnih efekata na snabdevanje, imajući u vidu očekivanu drastično smanjenu setvu u Ukrajini i ograničenja uvoza (i izvoza) žiratica i uljarica, Ruska Federacija je na globalnom nivou na prvom mestu po izvozu nitratnih đubriva dok je na drugom mestu po snadbevanju fosfornih đubriva i kalijuma. I pre rata, mnoge zemlje su se borile s visokim cenama đubriva a sada je taj problem eskalirao. Veliki broj zemalja je visoko zavisan od uvoza đubriva iz Ruske Federacije, a među njima i Srbija koja odatle podmiruje čak 60% potreba. Posmatrajući taj podatak, kakav je moguć negativni efekat na primarnu poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji nije teško pretpostaviti. O tome, kao i šta još možemo očekivati od efekata na domaću poljoprivredu i privredu, analiziraćemo u narednim objavama.
Slično kao što je Glenfield u jeku COVID-a razvio seriju besplatnih webinara i publikacija u okviru Glenfield COVID Crisis Management Concept sa ciljem podrške privrednicima ali i bankarima u upravljanju finansijama i biznis modelima u izmenjenim tržišnim okolnostima, tako sada kolege iz SEEDEV kreiraju instrumente podrške iz svog domena ekspertize, a sa istim ciljem: pružanje pravih informacija, stručnih saveta, i projekcija zasnovanih na činjenicama za potrebe donošenja boljih poslovnih odluka. Ukoliko vam je potrebna detaljna i personalizovana analiza ili procena, javite nam se za kontakt sa SEEDEV timom.