Prema redovnom kvartalnom izveštaju NBS o trendovima u kreditnoj aktivnosti, krediti privredi porasli su u Q2 2022 za preko 48 milijardi dinara, sa međugodišnjim rastom u junu od 15,8%, čime je prevaziđen martovski pokazatelj (13,9%), a ukupan iznos tokom kvartala je blizu 300 milijardi dinara (294,9). Za razliku od prethodnog kvartala, kada su javna preduzeća prednjačila, na rast u drugom kvartalu je najviše uticalo zaduživanje privatnog sektora, a posmatrano po nameni, krediti za likvidnost i obrtna sredstva i investicioni krediti i dalje su najzastupljeniji među kreditima privredi. Preduzeća su najviše koristila kredite za likvidnost i obrtna sredstva (55,4%), pri čemu su skoro tri petine tih kredita koristila mikropreduzeća, mala i srednja preduzeća.
Na investicione kredite odnosilo se 25,9% novih kredita privredi, sa sličnom razmerom (56,6%) učešća MMSP u ovim isplatama. Činjenica da je, i pored postojećeg gapa likvidnosti, investiciono zaduživanje identifikovano i iskorišćeno u toj meri, i to ravnomerno raspoređeno kada je veličina preduzeća u pitanju, može biti indikacija da su prethodna (COVID) i trenutna ukrajinska kriza delovale na privredu na način da pažljvio odmere svoje planove, ciljeve i prilagode ih izmenjenim okolnostima. To potvrđuje i pokazatelj kvaliteta portfolija kredita privredi, koji se uprkos isteku moratorijuma i dela kredita iz garantnih šema, nije se pogoršao, šta više, junski NPL pokazaetlj privrede bio je 3,26% što je za 0,2 p.p. niže nego u martu, što je nova rekordno niska vrednost.
Posmatrano po delatnostima, tokom Q2 banke su najviše kreditirale trgovinska preduzeća, za kojima slede preduzeća iz energetike, prerađivačke industrije, saobraćaja i poslovanja nekretninama, dok su jedino preduzeća iz oblasti građevinarstva i poljoprivrede i trgovine smanjila svoje kreditne obaveze. Krediti odobreni segmentu mikropreduzeća, malih i srednjih preduzeća činili su nešto više od tri petine ukupnih kredita privredi u junu, dok je njihov mg. rast iznosio 3,6%. Istovremeno, ročnost kredita privredi gotovo da nije promenjena u odnosu na mart i u junu su dugoročni krediti činili 84,1% ukupnih kredita privredi.
S obzirom na to da Narodna banka Srbije od oktobra prošle godine postepeno zaoštrava monetarne uslove povećanjem i kamatne stope na novoodobrene dinarske kredite privredi i stanovništvu nastavile su postepeno da rastu i u drugom tromesečju su u proseku iznosile 3,8% i 9,1%, respektivno (prethodno 3,3% i 8,5%). Posmatrano po veličini preduzeća, prosečne kamatne stope za dinarske kredite kretale su se u rasponu od 2,8% za velika preduzeća do 5,7% za mikropreduzeća, dok su za evro indeksirane ti pokazatelji porasli u nešto manjoj meri i dostigli 2,2% i 3,7%.
Prema oceni banaka, podjednako je povećana tražnja preduzeća svih veličina, a na rast tražnje najviše su uticali potrebe finansiranja obrtnih sredstava i restrukturiranje postojećih obaveza, kao način da se očuva likvidnost i kapacitet poslovanja. Dalje analize ovih indikatora, analiziraćemo ovde, i kroz druge kanale, a za to, i druge analize pratite nas kroz Glenfield on LinkedIn i Private Briefing, ili nam pišite na office@glenfield.rs za analize programa podrške, podršku poslovanju ili obuke za zaposlene.