Prema podacima APR, na teritoriji Republike Srbije je na početku 2022. godine registrovano 414.705 privrednih subjekata i to 124.260 aktivnih privrednih društava i 290.445 preduzetnika. To je za 14.059 subjekata, 2.570 privrednih društava i 11.489 preduzetnika, više u odnosu na početak 2021. godine. Po organizacionom obliku poslovanja, u 2021. godini osnovano je 9.635 privrednih društava, za 459 više u odnosu na 2020, odnosno za 478 više u odnosu na 2019. godinu, dok je preduzetnika registrovano 34.378, za 4.568 više u odnosu na 2020. godinu.
U prvih 10 delatnosti preduzeća spadaju nespecijalizovana trgovina na veliko, izgradnja stambenih i nestambenih zgrada, računarsko programiranje, konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem, drumski prevoz tereta, delatnosti restorana i pokretnih ugostiteljskih objekta, trgovina na malo posredstvom pošte ili preko interneta, inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje, iznajmljivanje vlastitih ili iznajmljenih nekretnina i upravljanje njima i konsultantske delatnosti u oblasti informacione tehnologije.
Profil prvih 10 delatnosti preduzetnika se nešto razlikuje, i obuhvata delatnosti restorana i pokretnih ugostiteljskih objekta, konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem, drumski prevoz tereta, delatnost frizerskih i kozmetičkih salona, održavanje i popravka motornih vozila, računarsko programiranje, usluge pripremanja i posluživanja pića, inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje, ostali nepomenuti specifični građevinski radovi, postavljanje podnih i zidnih obloga.
Ono što bi bilo zanimljivo videti je svakako presek postojećih i novoosnovanih preduzeća i preduzetnika po delatnosti u odnosu na pol. Ukupni podaci za celo tržište su takođe nedavno objavljeni u formi infografike, koja kaže da je, od praktično polovine populacije, svaki treći preduzetnik žena, dok ih je u vlasničkoj i upravljačkoj strukturi preduzeća oko četvrtine.
To je značajna diskrepanca, čijim se uzrocima i nekim od posledica i sami bavimo kroz nekoliko različitih programa međunarodnih finansijskih i razvojnih institucija. Podaci kažu da je slična situacija i u regionu.
Kada je o finansiranju reč, udeo preduzetnica i preduzeća koje vode ili čiji su vlasnici žene je u obimu i broju bankarskih kredita je ispod udela tih preduzeća na celom tržištu. Ono što takođe kažu podaci je da je prosečan kvalitet portfolija banaka u slučaju preduzetnica i preduzeća koje vode ili kojima su vlasnici žene, viši ili u najgorem slučaju u nivou proseka tržišta. Dodatnu zapitanost izaziva i činjenica da prema podacima kojima raspolažemo, značajan broj tih preduzeća i preduzetnica operiše u sektorima najviše pogođenim COVID pandemijom.
Neke od modela i inicijativa rodne inkluzivnosti kada je u pitanju finansijska podrška, lokalno i u regionu, analiziraćemo u narednim izdanjima Private Briefinga i na Glenfield LinkedIn profilu, zato pratite nas ili se javite za vaš primerak Private Briefinga.